Nigerijski izbori

Demokratija pod lupom

Država, u kojoj nijedna civilna vlast, osim britanske, kolonijalne, nije poživela duže od pet godina, dobila je u subotu novog predsednika. Glasanje i brojanje glasova pratile su ozbiljne nepravilnosti

Država, u kojoj nijedna civilna vlast, osim britanske, kolonijalne, nije poživela duže od pet godina, dobila je u subotu novog predsednika. Kandidat Narodne demokratske partije Olesugun Obasandžo (62) osvojio je 62,8 odsto glasova na prvim slobodnim predsedničkim izborima održanim u Nigeriji još od 1979. godine, kada je - paradoksalno - upravo on predao vlast narodu, u ime vojske. Agencije izveštavaju da je zadobio poverenje "čak 18,7 miliona glasača, na prema 11 miliona za Olua Falea". Obasandžo, inače penzionisani general-potpukovnik i vojni diktator, stupiće na dužnost 29. maja, a ustavom je predviđeno da mandat šefa države traje četiri godine, uz mogućnost jednog reizbora.

Rezultati pokazuju da se novi predsednik proslavio na severu zemlje, teritorijalno najprostranijem regionu, iz kojeg potiče veći deo nigerijske političke elite. Ova pretežno muslimanska sredina tradicionalno podržava vojsku. Sa druge strane, Fale, bivši ministar finansija, očekivano je pobedio na hrišćanskom jugozapadu, uključujući i Obasandžovu rodnu državu Ogun. Gusto naseljeni jugoistok, glasao je podeljeno. Ipak, navodi se da je Faleova koalicija zabeležila mali trijumf, čini se, za oko 6,7 miliona nedovoljan.

"Međunarodni posmatrači dali su zeleno svetlo, te se ovo može smatrati ponovnim uspostavljanjem demokratije, posle 15 godina", tvrdi nigerijska nacionalna novinska agencija. Nešto manje entuzijazma pokazala je američka delegacija za izborni monitoring. Njen šef, bivši predsednik Sjedinjenih Država Džimi Karter izjavio je da je bilo "ozbiljnih nepravilnosti", ali da one "ne mogu da utiču na konačan rezultat". Upitan da precizira o kakvim se nepravilnostima radi, Karter je, uz pomoć člana delegacije, bivšeg načelnika Združenog generalštaba armije SAD, penzionisanog generala Kolina Pauela, rekao da se broj glasača koje su posmatrači videli nije slagao sa izveštajima nekih lokalnih izbornih komisija. I sam Obasandžo priznao je da je bilo neregularnosti...

Poražena koalicija, vođena Faleom, još je prilikom preliminarnih rezultata, za 31 od 36 federalnih država, utvrdila da je počinjena izborna krađa. Oni su u nedelju ujutro povukli svoje kontrolore iz lokalnih izbornih komisija. "Ovi izbori su farsa", rekao je bivši ministar finansija i najavio da neće priznati rezultate izbora. Prema novom izbornom zakonu, proklamovanom prošle godine, za eventualne žalbe nadležan je Apelacioni sud u glavnom gradu Abudži. Ukoliko Fale i njegova koalicija odluče da legalnim putem dovedu izbore u pitanje, proces bi mogao da traje mesecima. Iznad Apelacionog suda postoji i Vrhovni apelacioni sud Nigerije koji, doduše, još nije ustanovljen, ali je njegovo otvaranje planirano u skorijem periodu. Uz to, ima još nekih prepreka u ispitivanju legaliteta, poput činjenice da sudije budućeg Vrhovnog apelacionog suda treba da imenuje vlada koju će podržati još neizabrani parlament.

LEGITIMITET: No, svi koji sumnjaju u ispravnost nigerijskih predsedničkih izbora jure "Jevreja među apostolima". Od samog početka niko, pa ni Obasandžo ni Fale, nije mogao očekivati potpunu legalnost izbora. Izborne neregularnosti, mahom sitne, postoje i u daleko razvijenijim demokratskim sistemima. Nije bilo sumnje da Nigerija neće predstavljati izuzetak. Ako Karter kaže da su on i njegova supruga zaključili da su "neki ljudi ubacivali glasove, a nisu bili glasači", onda se nalazi na pravom tragu, ali donosi pogrešan zaključak. Bivši predsednik SAD sumnja u ono na šta su ga upozorili, dakle izborni legalitet. Međutim, ako se glasovi saberu i posmatraju u svetlu Karterovog iskaza, dolazi se do šokantnog zaključka.

Nigerija ima oko 108 miliona stanovnika, od čega je nepunih 60 miliona registrovano u biračkim spiskovima. Obasandžo je osvojio 18,7 miliona, a Faleovih 11 - ukupno 29,7 ili jedva nešto više od 50 odsto. Ako su ljudi koji nisu glasači ubacivali glasove, a njih po definiciji verovatnoće nije moglo biti malo, inače ih Karter ne bi primetio, onda je očigledno da izbori nisu ni približno nelegalni koliko je njihov legitimitet problematičan. Sad, Fale može doveka diskutovati da li je "fantomskih" glasova bilo manje ili više od 6,7 miliona, te da li je on lično pokraden, ali sve to postaje prilično bespredmetno.

Nelegitimnost predsedničkih izbora nije nigerijska izmišljotina, već odlika demokratski nezrelih sistema. Pojava, koja je bukvalno izluđivala grčke političare tokom ovog stoleća, nije mimoišla ni Srbiju. Međutim, iznenađuje prigoda. Glasači posle 15 godina vojne diktature biraju civilnog šefa države i, što je još bitnije, vrhovnog komandanta armije. Ovo su drugi u nizu izbori u Nigeriji, od kada je vojni lider general Abdusalam Abubakar odlučio da prepusti vlast narodu, prošlog jula. Prvi, lokalni izbori, održani nešto pre Božića, prošli su sa veoma dobrim odzivom (preko 70 odsto) i bez većih neregularnosti. Dakle, je li decentralizacija vlasti u Nigeriji toliko zahvatila maha, da građanima nije bitno ko je šef države ili je izbor između bivšeg vojnog diktatora i njegovog ministra finansija sam po sebi besmislen?

Zastupljena su mišljenja da nije dovoljno učinjeno na marketingu, ne kandidata već izbornog procesa uopšte. Navodno, država u kojoj je 49 odsto stanovništva starijeg od 15 godina nepismeno (ne zna se tačno koliko je njih glasalo), morala bi da sprovede snažnu marketinšku kampanju za predsedničke izbore, kao i obuku za lokalne komisije. Drugi, pak, smatraju da su svemu krivi Britanci, koji su šezdesetih delili nezavisnost šakom i kapom tada još poprilično necivilizovanim društvima.

NOVI ŠEF: Bilo kako bilo, pošto žalbe retko donose rezultate u totalitarnim režimima, Nigerija će od 29. maja imati novog šefa države, pod uslovom da general Abubakar u poslednjem trenutku ne odluči da se na vlasti zadrži "do daljnjeg". Obasandžo je obećao da će utreti put demokratiji. Hoće li ovaj civilni kandidat armije ili armijski kandidat civila održati svoje obećanje, ubrzo će se videti. Uostalom, on je jedini vojni diktator koji je, od dobijanja nezavisnosti 1960, svojevoljno odstupio sa vlasti, te kao takav predstavlja solidan kompromis, i garant je da će vojska održati svoje obećanje (dosta je diktature).

Demokratija se, međutim, ne stvara preko noći, a naročito ne počinje sumnjivim izborima. Trebaće još decenije pre nego što narod Nigerije ne dobije vlast u praksi. Od nečega se mora početi, a skidanje fudbalskih sankcija pokazalo se kao veoma bitno. U sledećim epizodama nigerijske demokratije biće reči o tome zašto vozači danima čekaju ispred benzinskih pumpi, iako je zemlja najveći afrički proizvođač i izvoznik nafte, te zašto u nekim (čitaj: svim) gradovima sa stotinama hiljada stanovnika često (nikad) nema struje, vode, kanalizacije.