Slovačka

Skandal tajne službe

Cela afera o navodnim skandaloznim aktivnostima slovačke tajne službe pod vođstvom Ivana Lekse ima i širu političku pozadinu

Specijalno za VREME iz Bratislave

Čak ni uspešni osmodnevni boravak prvog slovačkog kosmonauta Ivana Bele na ruskoj orbitalnoj stanici "Mir" nije slovačku javnost toliko uzbudio kao činjenica da se u poslednje dve nedelje odlučivalo o političkom preživljavanju dvojice bivših visokih državnih funkcionera, sada opozicionih poslanika slovačkog parlamenta. Naime, ukidanje poslaničkog imuniteta bivšeg ministru unutrašnjih poslova, i isti postupak koji tek čeka nekadašnjeg šefa slovačke tajne službe (SIS), direktna su posledica optužbi da su, u vreme dok su vršili tako odgovornu dužnost na grub način, zloupotrebljavali svoja ovlašćenja. Slučaj bivšem ministra unutrašnjih poslova Gustava Krajčija umnogome je jednostavniji od procesa koji verovatno očekuje nekadašnjeg šefa slovačke tajne službe Ivana Leksu. Krajči će pred sudom odgovarati zbog toga što je u maju 1997. godine onemogućio održavanje referenduma o slovačkom ulasku u NATO i direktnom izboru predsednika republike. Ministar Krajči je tada zabranio da se glasački listići sa oba pitanja distribuiraju, nego je - kako je kasnije ustanovio i slovački Ustavni sud - nezakonito naredio da se na listićima nađu samo pitanja vezana za NATO. Druga optužba koja tereti bivšeg ministra jeste da je njegovo ministarstvo falsifikovalo pečat Centralne izborne komisije, bez čije dozvole i pečata glasački listići nisu mogli da budu važeći.

OPTUŽBE: Slučaj bivšeg šefa slovačke tajne službe (SIS) Ivana Lekse mnogo je komplikovaniji. Na tajnom zasedanju slovačkog parlamenta 12. februara, sadašnji šef SIS-a Vladimir Mitro podneo je izveštaj o funkcionisanju tajne službe i njenom radu u protekle tri godine, tačnije od 1995. kada je Leksa došao na njeno čelo. U izveštaju su se potvrdile indicije i nagađanja mnogih slovačkih medija i nekadašnjih opozicionih poslanika da je SIS bio umešan u desetine nelegalnih aktivnosti i da je u stvari bila tajna služba jedne stranke - nekada vladajućeg HZDS-a. I pre nego što je izveštaj postao dostupan javnosti, najveći deo ove tajne analize već sledećeg dana pojavio se u nekim slovačkim medijima i - postao prava senzacija. Dve ključne optužbe protiv SIS-a su: učestvovanje u otmici sina bivšeg slovačkog predsednika, kao i pokušaj destabilizacije i negativnog uticaja na političku situaciju u susednim zemljama. Tako se u izveštaju tvrdi da je, u vreme dok je njen šef bio Ivan Leksa, slovačka tajna služba organizovala i učestvovala u čuvenoj otmici sina nekadašnjeg slovačkog predsednika Mihala Kovača mlađeg. U leto 1995. godine Mihal Kovač mlađi bio je otet u blizini svog stana i na silu poslat austrijskim istražnim organima koji su ga - na osnovu međunarodne poternice zbog pronevere visokog novčanog iznosa - uhapsili i odveli u Nemačku, gde ga je čekao sud. Ova akcija je, prema Mitrovom izveštaju, imala za cilj da politički diskredituje tadašnjeg slovačkog predsednika i natera ga da se povuče sa funkcije. Dvojica nekadašnjih visokih funkcionera SIS-a zbog ove afere nedavno su uhapšeni, a optužba ih tereti da su vodili i učestvovali u celoj akciji otmice.

U izveštaju novog šefa slovačke tajne službe takođe se govori da su aktivnosti SIS-a navodno imale za cilj da negativno utiču na politiku susednih srednjoevropskih zemalja. Konkretno, prema optužbama koje su javnosti postale dostupne, SIS je svojom aktivnošću pokušao da diskredituje ulazak Češke u vojnu organizaciju NATO, te da podstrekava ionako negativan odnos čeških građana prema romskoj manjini. Nova slovačka vlada se od svih ovih aktivnosti distancira, tvrdeći da je "zapanjujuće" što se SIS, umesto da vrši zakonske dužnosti "bavila aktivnostima koje su ugrožavale slovačko društvo, a osim toga prouzrokovale i znatnu spoljnopolitičku štetu". Međutim, slično je reagovala i "druga" strana: bivši slovački premije Vladimir Mečijar poslao je pismo češkom predsedniku vlade Milošu Zemanu u kome je porekao tvrdnje da je slovačka tajna služba u prošlosti radila protiv interesa Češke Republike i njenog učlanjivanja u NATO. "Izjavljujem po svojoj časti i savesti da Vlada Slovačke, njeni članovi, Savet državne odbrane i njeni drugi organi nisu radili protiv osnovnih interesa Češke Republike, tim pre, što smo imali iste interese", kaže se u pismu koje je Mečijar poslao češkom premijeru.

POZADINA: Međutim, cela afera o navodnim skandaloznim aktivnostima slovačke tajne službe pod vođstvom Ivana Lekse ima i širu političku pozadinu. Nova slovačka koalicija je u svom programu koji ju je i doveo na vlast, obećala narodu da će se razići sa negativnim aspektima bivše politike, da će revidirati lošu privatizaciju, ispraviti nepravde, a da će odgovorni za takvo stanje biti kažnjeni. Ali, koliko god je pre dolaska na vlast nova koalicija euforično govorila o "realnim promenama", dvostrukim platama i novoj politici, četiri meseca nakon ustoličenja, novoj političkoj garnituri kao da nedostaju sistemska rešenja. Zbog toga mnogi poznavaoci ovdašnjih prilika smatraju da procesi protiv dvojice visokih funkcionera bivše političke elite - bili zaista krivi ili ne - imaju za cilj da skrenu pažnju građana i preusmere sve češće kritike sa vladinih nepopularnih ekonomskih mera. Mada nova vlada u rešenosti da se obračuna sa nezakonitim radnjama - makar one dolazile iz sfera političke i ekonomske elite - ima podršku velike većine medija i same javnosti, svojim budućim ponašanjem trebalo bi baš zato da dokaže da će njena politika biti različita. Jer, ne treba zaboraviti da će kasnije i ova politička garnitura, i od strane javnosti i njenih političkih protivnika, biti merena potpuno istim aršinima.