Epidemije
Šetanje gripa
Pomanjkanjem kulturnih navika u ponašanju, grip je kod nas oduvek shvatan - najblaže rečeno - neozbiljno. Zaraženi ga hrabro šire dalje i, dokle god su na nogama, ne haju za svoje podnadule i pocrvenele noseve koji cure kao pokvarene česme i nesebično kijanjem i kašljanjem udeljuju viruse okolo
Ako nas išta u ova burna vremena može oboriti s nogu - to je grip. Sistematično i podmuklo se uvlači u naše patriotski "zbijene" redove izbacujući iz njih dnevno više od tri hiljade ljudi. Poslednji podaci Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograda (utorak 2. marta) više su od upozorenja: oko 25.000 Beograđana potražilo je lekarsku pomoć zbog gripa. Među njima je najviše đaka (12.997), zatim radno sposobnog stanovništva starosti od 20 do 59 godina (9342), zatim onih od 60 godina (1562), dece do četiri godine (1483) i 14 beba. Stručnjaci taj broj množe sa pet i prognoziraju da je epidemiji " podleglo" gotovo 130.000 naših sugrađana.
Provincija se nešto bolje drži, a najbolje kosovske opštine. Što zbog prečih poslova (sukobi, Rambuje, NATO i slično),
što zbog po tradiciji ređeg korišćenja lekarskih usluga, zbog čega je obolele teže registrovati, na Kosovu se grip primio tek sporadično i za sada je daleko od epidemije. Gripu u Srbiji prvi nisu odoleli građani Novog Pazara, u kome je epidemija zvanično proglašena nedelju dana pre Beograda.
ŠIRENJE: Ova virusna, lako prenosiva i nimalo bezazlena bolest uvek počinje u isto vreme: u februaru, kulminira u martu i završava se u aprilu. Glavni uzročnici su virusi (za sada u svetu izolovani kao A, B, C) i teško ih je izbeći. Stručnjaci tvrde da ćelije virusa zagađuju sve, i vazduh, i ruke, i okruženje. Zaražene osobe ga prenose kijanjem, kašljanjem, disanjem, rukovanjem...
Pomanjkanjem kulturnih navika u ponašanju, grip je kod nas oduvek shvatan - najblaže rečeno - neozbiljno. Zaraženi ga hrabro šire dalje i, dokle god su na nogama, ne haju za svoje podnadule i pocrvenele noseve koji cure kao pokvarene česme i nesebično kijanjem i kašljanjem udeljuju viruse okolo. Uz to naravno ne treba ni govoriti da ih bar polovina noseve briše rukom ili u boljoj varijanti najbližim delom rukava. Društvene i radne aktivnosti prestaju tek kad ih obali visoka temperatura. Oni što je ne dobiju idu dalje. Ovih dana u Beogradu je pravi hit, kako prekršiti zabranu posete bolnicama uvedenu zbog epidemija gripa, kako naći vezu i videti bolesne rođake ili prijatelje. Ništa zato što grip za bolesne ljude može biti i smrtonosan. O pogubnosti kućnih poseta ovde je izlišno i govoriti.
Zabrana bolničkih poseta u Beogradu je za sada jedina epidemiološka mera koja je pre sedam dana (zvanično bilo više od 15.000 obolelih) uvedena kao doprinos društvenoj brizi o nadolazećem gripu. Pre toga grip je praćen brojem poseta domovima zdravlja i potražnjom hitne pomoći.
Dr Predrag Kon, epidemiolog u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, procenjuje za "Vreme" da se ove godine, u poređenju sa prethodnim godinama, može očekivati veći broj obolelih i da je gripu potrebno dva meseca da prođe kroz Beograd: "Zabrane nikad nisu dale očekivane rezultate. Pogotovu u hladnom vremenskom periodu. Najbitinija je svest ljudi o tome da treba da se ponašaju shodno epidemiji i da ako već ne koriste maske, upotrebljavaju bar maramice preko usta kad dolaze u dodir sa drugim ljudima. Ali za to ovde ne postoji navika. Toplo vreme pozitivno utiče na jenjavanje bolesti. Građani više luftiraju stanove, manje se sedi u zatovrenim prostorima. Ovo što se sada događa sa gripom je sve poznato. Izolovan je i uzročnik gripa virus A. Kasnije se pojavio i virus B." Naš sagovornik kaže da za sada nema podataka o težim slučajevima oboljenja gripa, tačnije onima koji se kao teža oboljenja mogu javiti kao posledice gripa.
VIRUSI
I VAKCINE: Prvi simptomi bolesti su opšta iznemoglost, bolovi i u mišićima,
bezvoljnost, suvi kašalj, zatim sledi kijavica, temperatura i sve ostalo. Za većinu
ljudi grip znači par dana bolovanja, groznicu, kašalj, bolove u grlu. Sve to, kažu
stručnjaci, nije garancija da posle izvesnog, bar prividnog primirivanja, bolest neće
otići u drugom pravcu i izazvati veće komplikacije. Klasične posledice mogu biti upala
pluća, bronhitis, srčane smetnje. U teže se ubrajaju, na primer, upala moždane kore i
jak pad imuniteta organizma.
Bolest izazivaju virusi sa kojima se, zbog mnogih nepoznanica, ne treba igrati. Grip se, jednostavno rečeno, ne sme potcenjivati i mora se čestito odležati, a ne samo ako se dobije temperatura. Svake godine u svetu grip ne preživi dvadeset hiljada ljudi.
Čitav jedan sektor Svetske zdravstvene organizacije bavi se praćenjem i nadziranjem epidemija gripa, izolovanjem virusa, promenama koje u njima nastaju i shodno potrebama, prilagođavanjem i proizvodnjom vakcina protiv gripa. Kao uzročnici gripa za sada su izolovana tri virusa: A, B i C. Utvrđeno je takođe, da se grip u zimskim mesecima javlja svake godine, ali i da "otkriveni" virusi svake godine mutiraju. Tako su, na primer, prošlogodišnje promene na virusu A (ovaj što obležava našu ovogodišnju gripoznu sezonu),nazvane A"Sidney",gotovo udvostručile standardnu smrtnost ljudi od gripa.
Podatke skupljene iz celog sveta Svetska zdravstvena organizacija šalje tvorcima vakcina kako bi se mogla napraviti preventivna zaštita za iduću godinu. Ceo posao mora biti obavljen blagovremeno i svake godine ispočetka. Dobijanje vakcine ne znači zaštitu za ceo život, već samo za jednu gripoznu sezonu. One takođe ne garantuju da se čovek neće razboleti, ali mu mogu i te kako stvoriti otpornost na nadolazeći virus gripa.
Proizvođači vakcina imaju na raspolaganju šest meseci i već u proleće se moraju odlučiti, na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koji će virus da uzgajaju za sledeću sezonu.
Pojava "atipičnih" virusa mogla bi izazvati grdnu pometnju među naučnicima, pa i katastrofalna umiranja veća od zabeleženih u ovom veku (vidi okvir). Dovoljno bi, na primer, bilo da se epidemija pojavi tokom leta, pa da proizvođači vakcine ne stignu da obave posao na vreme.
Pre dve godine opasan virus je bio zahvatio Hongkong. U izveštajima Svetske zdravstvene organizacije pominje se slučaj trogodišnjeg dečaka koji je pomoć zatražio 10. maja a umro je jedanaest dana kasnije. Bio je to totalno novi virus gripa koji se nikad do tada nije pojavio kod ljudi. Ovakve promene u ponašanju virusa zahtevaju i promenu vakcine.
TERAPIJA: Posao na izolaciji aktuelnog virusa čiji se rezultati uvek, pa i kod nas, objavljuju kada se jave prvi znaci moguće epidemije ne znače ama baš ništa obolelima niti potencijalnim dobitnicima gripa, osim prepričavanja o nekom virusu A. Lekari infektolozi pak smatraju to jako važnim pokazateljom: prvo izolacija virusa najavljuje epidemiju, a drugo, lakše snalaženje u netipičnim kliničkim slikama pojedinih oboljenja koja ne moraju biti posledica gripa.
Kao i za sve ostale viruse, lekovi, pogotovu antibiotici, mnogo ne pomažu. Lekari preporučuju mirovanje, uzimanje puno tečnosti, voća, pileću supu i aspirine. Kako su kod nas građani uglavnom sami svoji lekari, u ovogodišnjoj epidemiji gripa na ceni su antibiotici kojih em nema, em su skupi, i ne da ne pomažu već kada se uzimaju na svoju ruku, truju organizam i stvaraju dodatne koplikacije. Umesto da otvaraju prozore i provetravaju stan, svi pokušavaju da zapuše svaki otvor iz koga može i potencijalno doći svež vazduh i da se preznoje.
U našem slučaju gde odlazak kod lekara podrazumeva i višesatno čekanje u polusvesnom stanju zbog visoke temperature, dominira navika "sam svoj lekar": ostati na nogama što duže, uzeti neki lek na svoju ruku i nadati se ozdravljenju. Nikoga zapravo ne zabrinjava masovno učešće u prenošenju virusa. Istini za volju, i pridržavanje lekarskih saveta o gripnoj terapiji ne ide baš na ruku našim sugrađanima. Izvori vitamina C neophodni u preživljavanju gripa, a u vidu pomorandži ili limuna na primer, po cenama su gotovo nedostupni našim sugrađanima. U "carinskim zađevicama" Crne Gore i Srbije cene južnog voća su nekako baš porasle sa početkom epidemije, a beleže i dalju tendenciju rasta.
U boljoj situaciji nisu ni zagovornici narodskih lekova, belog luka i slanine, koji su oduvek u narodu važili za solidnu preventivu protiv gripa i drugih bolesti. Pristojna glavica pomenutog "antiseptika" na Kaleniću košta pet dinara, dok je u beogradskim dućanima slanina prešla stotku. I to ona španska, koja u eri gripa ne može a da ne izazove asocijacije na katostrofalan završetak "španskog gripa" s početka ovog veka.
Nacija jeste obolela od gripa, ali hrabro ide dalje i nezaustavljivo širi viruse A i B u školama, u prepunim gradskim autobusima, u redovima za ulje i šećer, na patriotskim mitinzima u zatvorenim sportskim i drugim dvoranama. I ništa je ne može pokolebati. Dok pišemo ovaj tekst, oformljeni su novi redovi za podizanje penzija u poštama i bankama, baš u vreme kada epidemija gripa dostiže kulminaciju. Gužva je ogromna, a niko ne haje što se baš ti stariji ljudi, koji su i inače ljubitelji najraznovrsnijih redova za životne i druge namirnice, nalaze na vrhu liste najrizičnije grupe za koju grip može biti poguban.
Branka Kaljević
Najteže zdravstvene posledice od gripa mogu imati: 
Katastrofe