Intervju: Morton Abramovic

Divim se srpskoj trpeljivosti

U ekskluzivnom razgovoru za "Vreme", ugledni američki stručnjak za spoljnu politiku govori o svom savetničkom angažmanu na strani kosovskih Albanaca

Ako bi se vršio izbor troje Amerikanaca posebno nesimpatičnih beogradskim vlastima, na toj listi bi se pored Medlin Olbrajt i Viliema Vokera svakako našao i Morton Abramovic, jedan od američkih savetnika albanske delegacije na pregovorima u Rambujeu. U Beogradu je njegovo angažovanje ocenjeno kao znak neskrivene podrške američke administracije albanskim pretenzijama.

Tu bi moglo biti istine. Bivši diplomati i eksperti u Americi se mogu iznajmiti za lobiranje (ako imate para), ali je činjenica da Abramovic ne spada u ljude čije se usluge mogu kupiti novcem - on je igrač mnogo većeg formata. Reč je o vrhunskom stručnjaku za spoljnu politiku - pogotovo za Balkan i Aziju - sa izuzetno dobrim vezama u svim granama američke vlasti. Do skora je bio na čelu Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, a nakon toga je prešao u američki Savet za međunarodne odnose, u svojstvu starijeg saradnika. Iza sebe ima tridesetogodišnju diplomatsku karijeru, mestimično "presečenu" poslovima vojnoobaveštajne prirode: službovao je u mnogim dalekoistočnim zemljama i bio pomoćnik državnog sekretara. Sem toga, bio je zamenik pomoćnika ministra odbrane i politički savetnik glavnokomandujućeg za Pacifik u američkoj vojsci (krajem sedamdesetih). Aktivnu diplomatsku službu okončao je kao ambasador u Turskoj. Nalazi se u upravnim odborima mnogih političkih i nevladinih organizacija, kao što su Nacionalni demokratski institut i Međunarodna krizna grupa (ICG).

S obzirom na takvu biografiju, nije čudno što je specijalni izveštač "Politike" iz Rambujea (H.D.A.) u jednom trenutku ocenio da se u francuskom zamku "zapravo vodio razgovor između dve američke delegacije" - jedne koju su predvodili Olbrajtova i Kristofer Hil, i druge, formalno albanske, pod vođstvom Abramovica.

ABRAMOVIC: Sa albanske strane imamo izjavu da će dogovor biti potpisan nakon dodatnih konsultacija. Sa srpske strane smo naišli na potpunu nekooperativnost. Mi još uvek, kao što se kaže, čekamo na poentu kosovske priče. Jednom rečju, nemamo sporazum. Nemamo odgovore ni na političko ni na bezbednosno pitanje kosovskog problema.

Šta ste savetovali albanskoj delegaciji? Da potpiše ili da ne potpiše sporazum?

Radije bih izbegao da odgovorim na to pitanje. Stvar je albanske delegacije da li hoće da o tome govori, ali ja lično za sada ne mogu ništa da vam kažem.

Mnogi kažu da je albanska strana svojim odbijanjem da stavi potpis na sporazum spasla Miloševića od bombardovanja.

Čuo sam za takvo tumačenje. Ipak, albanska strana je prihvatila bezbednosni aneks sporazuma, koji je ključan za njegovo sprovođenje, kao i najveći deo političkog dela. Doduše, to što se u političkom delu ne spominje referendum za njih predstavlja veliko i ozbiljno pitanje i treba im vremena da ga razmotre. Sa druge strane, od srpske delegacije nismo dobili ama baš ništa.

Zanimljivo je da su, uprkos izostanku rezultata, i albanska i srpska strana napustile Rambuje vidno zadovoljne. Obe su po povratku kućama proglasile pobedu.

Ne znam da li je to pobeda. Uostalom, kako se oni osećaju - njihova je stvar. Činjenica je, međutim, da sporazum nije postignut, te da gospodin Miloševič uporno nastavlja da krši oktobarski sporazum sa Holbrukom, gomilajući trupe, kršeći prekid vatre i maltretirajući članove misije OEBS-a.

Ni druga strana se ne može svrstati u anđele. Nedavno smo imali seriju otmica i napada na civile, uključujući i ubistva.

Upravo stoga tvrdim da je neophodno da se NATO što pre rasporedi na Kosovu. Ti vojnici će štititi srpsko stanovništvo daleko efikasnije nego što to čini gospodin Milošević. On je prokockao svoje pravo da upravlja Kosovom.

Nije baš izvesno da NATO dolazi. Srpske vlasti signaliziraju da su spremne da razgovaraju o političkom delu sporazuma, ali kažu da strane trupe ne dolaze u obzir. Izgleda da će se pregovori odužiti.

Videćemo. Ja lično ne verujem u to. Uostalom, druge runde pregovora neće ni biti ukoliko gospodin Milošević sa svojim trupama ponovo učini nešto užasno.

U Beogradu vas optužuju da ste antisrpski raspoloženi i da podržavate teroriste.

Da li su ljudi koji to tvrde normalni? Delegacija UČK-a je pozvana u Rambuje upravo stoga što oni predstavljaju element bez koga se nikakvo rešenje ne može postići. Ovih dana ih zovu i u Vašington. O gospodinu iz "Politike" koji je to napisao lično mislim sve najgore.

To naravno ne znači da tako mislim i o srpskom narodu, koji se veoma razlikuje od režima koji ga predstavlja. Veoma saosećam sa tim narodom, koji podnosi mnoga zla zahvaljujući politici gospodina Miloševića. Milošević je sjajan taktičar, ali je srpski narod zbog te taktike sebi natovario ogroman teret i iz godine u godinu ga podnosi. Ja se divim srpskoj trpeljivosti. On će na kraju dovesti do toga da se srpska država sasvim raspadne. Srpski narod zašlužuje malo normalnosti, malo napretka i stabilnosti.

Kosovski Albanci žele nezavisnost. Većina predstavnika međunarodne zajednice smatra da bi nezavisno Kosovo takođe loše uticalo na stabilnost Balkana.

Tačno je da je stav međunarodne zajednice da Kosovo ne treba da bude nezavisno. Međutim, međunarodna zajednica takođe smatra da bi situacija na Kosovu trebalo da se radikalno izmeni. Oko toga postoji apsolutna saglasnost, bar što se tiče Zapada. Istovremeno, to je ono što srpska strana uporno odbija da prihvati.

Kako je došlo do toga da se prihvatite mesta savetnika delegacije kosovskih Albanaca.

Smatrao sam da mogu da pomognem da se nađe rešenje. Ja nikada ne šutiram loptu ako ne mogu da zatresem mrežu. U ovom slučaju, verovao sam da ću biti od koristi.

Time ste, međutim, izgubili pravo da se predstavljate kao nezavisan posmatrač.

U kom smislu nezavisan? Ukoliko nezavisnost podrazumeva da smatrate da su obe strane jednake, onda ja nisam za takvu vrstu nezavisnosti i ne verujem da je ona korisna. Kada pogledate sve što je gospodin Milošević učinio za sve ovo vreme, onda vidite da je doneo ogromnu količinu nesreće celom regionu i da je uništio sopstvenu zemlju. Vrlo pažljivo i pošteno sam izučavao problem i razmatrao šta bi trebalo učiniti da se on reši. Ne vidim da tu ima mesta izjednačavanju. Postoji razlika između nezavisnosti u smislu podjednakog tretmana svih strana i nepristrasnosti kako je ja shvatam.

Da li ćete ostati savetnik i u drugoj rundi pregovora?

Ukoliko budem mogao da budem od koristi. Rado bih savetovao i srpsku stranu, ali se bojim da gospodin Milošević ne bi prihvatio moje sugestije.

Šta biste mu savetovali?

Da potpiše sporazum, uključujući i vojni aneks. To bi bio korak prema miru, korak prema stabilnosti u regionu i korak ka boljoj poziciji Srbije. To je moj sasvim iskren i besplatan savet.