Kratak kurs stvaranja države

Kako su Crnogorci postali Akronci

NATO je na modelu fiktivne Akrone pet dana podučavao predstavnike podgoričkog establišmenta kako da naprave modernu, prosperitetnu, na Zapad oslonjenu zemlju

Predstavnici NATO-a obučavali su, od 22. do 26. februara, trideset devet članova crnogorskog establišmenta kako da naprave modernu državu.

Zamenici i savetnici ministara iz svih vladinih resora, predstavnici vodećih političkih stranaka (izuzev Socijalističke narodne partije lojalne Slobodanu Miloševiću), komercijalni i finansijski direktori velikih preduzeća, bankari i novinari učili su pet dana od jutra do večeri. Na kraju je na obe strane izraženo zadovoljstvo: polaznici jer im je obuka, kako rekoše, bila od velike koristi, domaćini jer - kako rekoše - nikad nisu radili sa boljom ekipom.

Seminar je organizovan u monumentalnom zdanju Agencije C-3 NATO-a u Hagu. Na putu od hotela do Agencije predstavnici crnogorske države svakog dana prolazili su pored zatvora Haškog tribunala na Ševeningenu, ali očevici kažu da su mere bezbednosti u C-3 mnogo veće.

Ulazeći u objekat NATO-a, učesnici programa SENSE (vidi okvir) svako jutro su predavali pasoše da bi dobili propusnice i svako popodne vraćali propusnice da bi dobili pasoše (u Haškom tribunalu se na početku posete da pasoš i dobije propusnica i tako ostaje do kraja - nema svakodnevnih provera). Gosti su mogli da se kreću samo precizno određenom marš-rutom hodnicima zgrade NATO-a do konferencijske sale, prostorija za vežbe i kompjuterske simulacije, kafea gde su se svaki dan jeli isti sendviči i pila kafa. Nije postojala opasnost da neko zaluta - svi drugi hodnici bili su jasno obeleženi sa No entrance (Zabranjen ulaz), a i uniformisana lica bila su na svakom ćošku da upute koga treba gde treba.

Crnogorci su se, međutim, ipak izborili za dva ustupka. Uprkos prvobitnoj zabrani, dopušteno im je da u pauzama koriste mobilne telefone - istina, samo u kuhinji. Pušenje je najpre bilo dozvoljeno samo za dva stola u kafeu, da bi se na kraju stiglo do sedam-osam stolova za pušače.

VEŽBANJE VLADE: Ulazeći u zgradu NATO-a, polaznici kursa postajali su - Akronci. Naime, organizatori su specijalno za ovu priliku stvorili državu Akronu (vidi okvir), politički nestabilnu, ratom razrušenu i privredno nerazvijenu, i učili predstavnike Crne Gore kako da od nje naprave demokratsku i prosperitetnu, tržišno orijentisanu i na Zapad oslonjenu zemlju. Razrađivane su faze oporavka, rekonstrukcije i razvoja.Objašnjeno je zašto su Oman, Grčka i Tajvan uspeli, a zbog čega Tanzanija nije.

Akronci su bili podeljeni na članove vlade, pet preduzeća i banku. Svako je u novoj državi obavljao svoj deo posla uklapajući se sa ostalim segmentima, a predstavnici organizatora su izigravali strance - ljude iz EU, raznih nevladinih organizacija i međunarodnih banaka s kojima su Akronci sarađivali.

Kurs je svako jutro počinjao predavanjem o onome što će se razrađivati toga dana: na primer "utvrđivanje nacionalnih ciljeva", što je - razume se - posao vlade. Reč je, objasnili su predavači (u civilu), o fundamentalnim ciljevima ili namerama nacije na osnovu kojih se definišu pravci budućeg planiranja i sinhronizuju napori svih onih koji doprinose nacionalnim ciljevima. Mogu biti podeljeni na kratkoročne i dugoročne, a u njihovo kreiranje trebalo bi da budu uključena sva relevanta ministarstva i parlamentarni odbori.

Kad se definišu nacionalni ciljevi, moraju se odrediti ishodi koje obavezno treba izbeći, zatim prihvatljivi ishodi, i najzad treba ciljeve formulisati tako da "uključuju pozitivne a izbegavaju negativne ishode i obuhvataju važna očekivanja". Bitno je da se moraju uzeti u obzir očekivanja drugih - kako iznutra (političke stranke, ekonomski centri i interesne grupe) tako i spolja (susedi, region, međunarodna zajednica). Objašnjeno je da je to vrlo važno, jer danas mnogo izvora traži da im se podnose računi, rastu regionalni i međunarodni uticaji, a i svet postaje sve "manji" zbog ekonomske globalizacije. Kako bi najbolje shvatili tuđa očekivanja, Akroncima je savetovano da se stave u poziciju tih drugih koji nešto od njih očekuju.

SIMULACIJE: Posle predavanja, prelazilo bi se na vežbe po grupama. Predstavnici NATO-a su, recimo, tražili od polaznika da na osnovu onog što su čuli vrednuju stanje stvari u Akroni, da kažu ima li vizije, postoje li objašnjivi nacionalni ciljevi i posvećenost tim ciljevima. Zanimljivo je da su članovi vlade uglavnom davali ocene od "nule" do "plus" na skali "minus"-"nula"-"plus", dok su privrednici, bankari i novinari bili manje zadovoljni - davali su ocene od "minus" do "nula".

Program se svakog dana završavao kompjuterskim simulacijama čiji je cilj bio da se utvrdi kako se može poboljšati stanje u Akroni. Neka od grupa iz ekonomskog sektora bi se, na primer, upitala vredi li ulagati u laku industriju. Moderator za kompjuterom rekao bi "da vidimo", otvorio meni u kome se vide stanje u toj grani, ostvareni profiti... Neko bi se odlučio da za određeni projekat ne troši svoje pare, nego da pokuša da dobije povoljan strani kredit. Otišao bi do "stranih bankara" i raspitao se za uslove. Podneo bi zahtev za kredit, pa bi onda bankari za svojim kompjuterom većali o tome da li da im ga daju. Posle izvesnog vremena bi se na ekranu pojavila informacija approved (odobreno) ili disapproved (odbijeno). Dogovarala bi se zajednička ulaganja, na primer u oblasti telekomunikacija. Na licu mesta bi bio napisan i potpisan ugovor, i primerak poslat vladi Akrone. U svakom od preduzeća jedan Akronac je bio zadužen da prati tržište, drugi je pokušavao da ne izgubi pare, odnosno da uveća kapital a da pri tom ne izgubi iz vida nacionalne ciljeve.

Vlada je imala svoje probleme. Taman što su se konstituisali, privreda se pobunila zbog nedostatka komunikacije sa vladom, pa je premijer pao i morali su da počnu iz početka. Vlada je držala i konferencije za štampu (ukupno tri). Ostale grupe bi razglasom bile obaveštene o tim konferencijama, pa bi većina ostavljala trenutni posao i otišla da gleda i sluša ministre kako se raspoređuju iza mikrofona i drže govore. I banka je održala jednu konferenciju za štampu.

Na kraju svakog dana bi se procenjivali rezultati. Krivulje na velikom ekranu pokazivale bi kako je ko radio i poslovao, kakvo je stanje preduzeća, banaka, zemlje u celini.

PUSTITE TO: Pošto su četiri dana gradili Akronu, petog dana je polaznicima rečeno da svoja znanja primene na Crnu Goru. Ocenjivali su se isti parametri, na isti se način vodila privreda - s tim što je izostala zajednička procena učinka. Zaključke o sopstvenoj državi Crnogorci su zadržali za sebe. Prelaz iz fikcije u stvarnost nosio je određene nedoumice, pa su tako učesnici postavili pitanje treba li da smatraju Crnu Goru samostalnom državom, kao što je Akrona, ili sastavnim delom jugoslovenske federacije, koja ih u svemu koči. NATO im je odgovorio da u toj vežbi Crnu Goru smatraju zasebnom celinom.

Inače, prema izvorima "Vremena", predavači iz NATO-a nisu reagovali na opaske polaznika kursa o tome šta im sve radi Srbija i savezna država. Redovno bi odgovarali otprilike - dobro, pustimo sad to i vratimo se Akroni.

Predstavnike Crne Gore posetio je i američki general Vesli Klark, glavnokomandujući NATO-a za Evropu. Obišao je kompjuterske simulacije i na licu mesta održao govor u kojem je podržao demokratske procese u Crnoj Gori, rekao da je impresioniran njihovim rezultatima, dodao da pažljivo prati sve što se dešava, da su demokratija i prosperitet zarazni i da bi bilo dobro da se ti procesi iz Crne Gore prošire na region (Srbiju poimence nije pominjao).

NATO planira da u "fazi dva" tokom ove godine održi još jedan takav seminar, ali u Crnoj Gori i za znatno veći krug učesnika.

Nije rečeno šta bi bila "faza tri" - ako je ima.

Mozgovi operacije

Petodnevni program crnogorske delegacije zvao se SENSE (Synthetic Environment for National Security Estimates) - Creating a viable economy, odnosno "Sintetička sredina za procenu nacionalne bezbednosti - Kako stvoriti održivu ekonomiju". Osnovne postavke programa bile su da ekonomski razvoj može biti pokretačka snaga drugih reformi; da vlada mora podržati preduzetništvo, što znači da mora služiti zemlji i izbeći korupciju; da ekonomska politika vlade može biti efikasna ako postoji nacionalno razumevanje i konsenzus o njenim pravcima i implementaciji; da ispravno vođeni demokratski procesi pomažu ekonomski razvoj.

Obuku su organizovali Evropski centar za studije bezbednosti "Džordž Maršal", sa sedištem u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj, i Agencija C-3 NATO-a (pun naziv glasi NATO Consultation, Command and Control Agency - Agencija za konsultovanje, komandovanje i kontrolu) u Hagu.

Centar "Džordž Maršal" proizvod je američko-nemačkog partnerstva, koje ga definiše kao "vodeću transatlantsku instituciju za obrazovanje u oblasti odbrane posvećenu stvaranju stabilnijeg bezbednosnog ambijenta promovisanjem demokratskih odbrambenih institucija i trajnog partnerstva između Amerike, Evrope i Evroazije". Ukratko, specijalizovani su za "rešavanje atlantskih, evropskih i evroazijskih bezbednosnih pitanja".

Svaka sličnost - namerna

Zamišljena država Akrona, koju je u NATO-u stvarala i razvijala crnogorska ekipa, detaljno je opisana u materijalu pripremljenom za obuku. Ukratko:

NASTANAK: Sloveni su naselili teritoriju Akrone u šestom i sedmom veku. Do dvanaestog veka bila je pod kontrolom vizantijskog cara, a od petnaestog do sredine devetnaestog veka pod Otomanskom imperijom. Zatim je kontrolu preuzela Austrougarska, ali prelaz na Zapad nije bio lak budući da je stanovništvo većinom postalo muslimansko. Postojao je jaz između muslimana, katolika i pravoslavaca, a i velike razlike u odnosu na Austrijance.

Savremena Akrona učestvovala je u Prvom balkanskom ratu i u Prvom svetskom ratu. U periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, muslimani u Akroni igrali su značajnu ulogu jezička na vagi između Srba i Hrvata, i zahvaljujući tome su dobijali koncesije neophodne za njihov opstanak. Posle Drugog svetskog rata, Akronci su nastojali da učvrste svoj identitet učešćem u jugoslovenskoj federaciji kao sedma država-članica.

Raspadom Jugoslavije, početkom devedesetih, Akrona se našla u teškoj situaciji, suočavajući se kako sa preostalom vlašću u Beogradu tako i sa raznim etničkim i verskim podelama na sopstvenoj teritoriji.

Jedinstvo države postalo je cilj koji je konačno doveo do građanskog rata i spoljne intervencije. Mir je postignut posle petogodišnjeg rata (1991-1995) i od tada vlada u Gudrizu, glavnom gradu Akrone, naporno radi na izgradnji države, uspostavljanju reda, oživljavanju ekonomije i povratku u normalnost. U tom cilju dobijaju pomoć i savete iz Evrope, SAD i drugih elemenata međunarodne zajednice.

GEOGRAFIJA: Akrona je planinsko područje sa svega 40 kilometara obale, površine 60.000 kvadratnih kilometara. Graniči se sa Hrvatskom, SRJ, BiH i malim delom Crne Gore. Mada je najveći deo zemlje brdovit i neplodan, postoji više plodnih dolina koje u dobrim godinama mogu delimično da zadovolje potrebe stanovništva za hranom.

STANOVNIŠTVO: Ima 3,8 miliona stanovnika, dok je pre građanskog rata 1991. bilo pet miliona. Muslimana (sunita) je 46 odsto, Srba (pravoslavaca) 31 odsto, Hrvata (katolika) 18 odsto. Jezik je srpskohrvatski.

Glavni grad Gudriz ima 500.000 stanovnika, većinom muslimana. Postoje još tri grada sa više od 100.000 stanovnika: Blad i Klecko sa većinskom srpkom populacijom i Milvar na pretežno hrvatskom području, blizu mora.

PRIVREDA: Dok je još bila deo SFRJ, Akrona je bila jedna od najmanje razvijenih repubika. Glavne privredne grane bile su industrija, rudarstvo i šumarstvo i postojala je velika nezaposlenost.

Posle građanskog rata, 60 odsto stanovništva je raseljeno, dok je oko 200.000 ljudi ubijeno.

VLAST: Ustav su potpisale sve tri strane. Zalažu se za nastavak države u kojoj su sva tri naroda konstitutivni elementi. Zagarantovana su ljudska i osnovna prava.

Postoji dvodomna skupština i tročlano predsedništvo.

SPOLJNE VEZE: Akrona održava bliske veze sa Svetskom bankom, MMF-om i drugim finansijskim institucijama, i u najvećoj meri se oslanja na njihove savete.

EVROPSKE VEZE: Prima stalne savete i pomoć raznih komponenata Evropske unije.

SAD: Blisko sarađuje sa vladom SAD i privatnim bankama.

Izvestan problem predstavlja mnoštvo često slabo koordiniranih spoljnih saveta kombinovanih sa unutrašnjim pritiskom da se teške mere odlože ili izbegnu.

MEĐUNARODNI ODNOSI: Osnova međunarodnih odnosa predstavlja Sporazum iz 1995. godine, koji su potpisali svi koji su direktno ili indirektno uključeni u događaje u Akroni: bivša Jugoslavija, Rusija, NATO, Evropska unija, susedi, balkanski igrači.

SAD su glavni igrač u Akroni. Imale su ključnu ulogu u postizanju sporazuma, privele su kolebljive saveznike i, konačno, obezbedile vojnu i bezbednosnu silu kako bi se pokrenula prva faza implementacije.

NATO je bedem akronske bezbednosti. Akrona se trudi da izgradi bezbednosni koncept u skladu sa principima NATO-a.