Podvlačenje crte

Herojsko posrtanje

Srpski premijer Mirko Marjanović sakupio je sve svoje skupštinske ekspozee, prigodne govore i intervjue od 1994. do kraja 1998. godine, i obavio knjigu "Iz krize u reforme". Slobodan Milošević, predsednik Jugoslavije, napisao je predgovor za knjigu u kome je premijera Marjanovića, po onoj narodnoj "ja tebi vojvodo, ti meni serdare", imenovao "herojem borbe za ekonomski oporavak". Iz priloženih 500 stranica teksta u tvrdom povezu može se naslutiti Marjanovićeva natčovečanska borba za sprovođenje Programa monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka. Ako već nekog od čitalaca, slušalaca ili gledalaca nije ubedio u ekonomski prosperitet i bolji život, evo prilike da to još jednom pokuša. Sad kad je sve na jednom mestu, može se uočiti velika nesrazmera između obećanja i ostvarenja, između uloženog truda i ostvarenih rezultata, između teorijskih zamisli i svakodnevnih muka običnih građana. Marjanović je obično prenaduvao uspehe, prećutkivao neuspehe, zračio optimizmom i nudio nova spasonosna rešenja. Čitaocima je olakšao posao da samo ne moraju da izvlače nikakav zaključak, jer ga je sam napisao na kraju - "hleba, mleka, šećera i ulja mora uvek biti u prodavnicama, i to po cenama koje su prihvatljive za potrošače". Ako se svih ovih pet godina sprovođenja programa naš heroj zaista borio za ekonomski oporavak, onda je ovo što sada nudi baš malo i zato ne čudi što je predgovor za knjigu pisan kao oproštajno slovo odlazećem premijeru u zasluženu penziju.

Vreme Marjanovićevim iskazima suprotstavlja fakta.

Ključna ličnost

"Ključna i najteža odluka našeg ekonomskog programa glasila je: nema deficita budžeta. Ključna ličnost sprovođenja ekonomskog programa od samog početka 1994. i sve vreme posle toga, bio je Mirko Marjanović. On je nesumnjivo heroj borbe za ekonomski oporavak, kao što je svih ovih teških godina bio jedan od najistaknutijih boraca za slobodu i nezavisnost naše zemlje. Pokazao je ogromnu doslednost i hrabrost, znanje i odlučnost i veliku upornost."

(Iz predgovora jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.)

Cene

Mirko Marjanović: "Vlada Srbije se uvek zalagala za politiku slobodnih cena. Administriranje u ovoj oblasti uvek ima kao posledicu nestašice i bujanje crnog tržišta. Svim raspoloživim sredstvima, uključujući nagovaranja i apele privrednicima, trudili smo se da održimo cenovnu stabilnost, a da pri tom izbegnemo nestašice na tržištu." (Intervju "Politici", 1. januar 1996. godine.) "Cenovnu stabilnost, kao jedan od ključnih ciljeva, je bilo veoma teško postići u ovoj godini, zbog nametnutih ograničenja u ekonomskim odnosima sa inostranstvom, izvršene devalvacije dinara i nužnog prilagođavanja monetarne politike. Vlada Srbije je aktivnim merama i značajnim budžetskim sredstvima uspela da stabilizuje cene i obezbedi dobru snabdevenost tržišta vitalnim proizvodima. Ispravnost takve politike potvrđena je cenovnom stabilnošću krajem godine."

              (Govor u Narodnoj skupštini Republike Srbije povodom usvajanja budžeta za 1999. godinu, 7. decembra 1998. godine.)

Avramov indeks

Tri parametra kojima je bivši guverner NBJ Dragoslav Avramović merio stabilnost cena:

Zaposlenost

Mirko Marjanović: "Preduzimane su značajne mere u oblasti zaposlenosti i zapošljavanja. Vlada je od početka svog mandata aktivirala socijalni program za zaštitu ugroženih kategorija stanovništva, a naročito za rešavanje problema viškova zaposlenih. Fiskalnim rasterećenjem stimulisano je otvaranje novih radnih mesta, a preko tržišta rada kroz raznovrsne programe (investicione, obrazovne i zapošljavanja mladih) ponovo je radno angažovano preko 200.000 radnika godišnje."

(Govor privrednicima opštine Savski venac, u Beogradu, 4. septembra 1997. godine.)

Telekom

Mirko Marjanović: "Sredstva dobijena ovim ugovorom biće striktno korišćena za ostvarivanje ključnih reformskih ciljeva: bržeg rasta proizvodnje i izvoza, razvoja novih preduzeća, dalje promocije moderne tržišne i prema svetu otvorene privrede, otvaranje novih produktivnih radnih mesta i na toj osnovi povećanje zarada i životnog standarda."

(Izjava "Politici", 10. juna 1997. godine.)

Od nepunih 1,8 milijardi nemačkih maraka, za koliko je Italijanima i Grcima prodat Telekom Srbije, 700 miliona maraka otišlo je u penzijski fond Srbije, a ostatak u Fond za razvoj, iz koga su kreditirani izvozni projekti, infrastruktura i poljoprivreda. Gro kredita, uprkos garancijama direktora finansiranih preduzeća, što je Vlada Srbije smatrala dovoljnim, nikada nije vraćeno.

Kurs

Mirko Marjanović: "Program ekonomskog oporavka startovao je 24. januara 1994. godine uvođenjem novog dinara, koji se mogao menjati po fiksnom kursu - jedan novi dinar za jednu nemačku marku... Suština i osnovni sadržaj aktivnosti Vlade Republike Srbije u periodu 1995-1998. je dosledno sprovođenje Programa ekonomskog oporavka. Reč je o kontinuitetu jedne uspešne politike kojom je ostvaren neophodni sklad između ciljeva cenovne i valutne stabilnosti, zatim ciljeva privrednog rasta i povećanja životnog standarda i najzad, ključnih reformskih ciljeva u izgradnji sistema moderne tržišno-socijalne privrede... U leto i jesen dolazi do velikih rasprava o daljoj operacionalizaciji Programa ekonomskog oporavka koja su se, u jednom momentu, svela na pitanje promene kursa, odnosno, devalvacije dinara i njegovo usklađivanje sa tržišnim (crnim) kursom. Monetarne vlasti su insistirale na što hitnijoj devalvaciji, dok je Vlada Srbije smatrala da utvrđivanje novog kursa zajedno sa spoljnotrgovinskom liberalizacijom i drugim merama treba odložiti do trenutka ukidanja, odnosno, trajne suspenzije sankcija. Takvo, sasvim ispravno, opredeljenje je prihvaćeno i novi kurs dinara prema nemačkoj marki u odnosu 3,3 prema jedan utvrđen je krajem novembra 1995. godine, posle trajne suspenzije sankcija UN". (Autorski tekst "Sprovođenje programa ekonomskog oporavka suština je politike Vlade Republike Srbije", na početku knjige, str. 13. i 16.) "Neodvojiv element stabilnosti je realan i stabilan kurs dinara. Oni koji se ovih dana zalažu za promenu kursa kao izolovanu meru, bez šireg sagledavanja ovakvog poteza ekonomske politike, samo ukazuju na sopstvenu neefikasnost i visoke, nekonkurentne cene ili na želju da teret sopstvenh dugova prebace na celu privredu ili, to priželjkuju iz špekulativnih razloga. Svima njima poručujemo da potraže nova tržišta i nove poslovne partnere i da svoje troškove prilagode svetskim cenama, a špekulantima poručujemo da se ekonomska politika, pa time i politika deviznog kursa, vodi u interesu efikasnijeg privređivanja i boljeg korišćenja komparativnih prednosti naše zemlje, a ne u cilju njihovih lakih zarada." (Govor u Narodnoj skupštini Srbije povodom usvajanja budžeta za 1998. godinu, 29. decembra 1997. godine) "...Želim da istaknem da Vlada Srbije ostvaruje pozitivne rezultate na ključnim tačkama usvojenog programa... U ovom periodu došlo je do određenog pomeranja cena, naročito zbog sprovedene devalvacije dinara.

Na dan 9. marta 1999. godine, dileri su nemačku marku na crnom deviznom tržištu u Beogradu prodavali za 9,3 dinara, a otkupljivali za devet dinara.

Zdrava privreda

Mirko Marjanović: "Bez velikog uplitanja ili tutorstva države i njenih organa otvoriće se prostor za slobodno preduzetništvo i privrednu inicijativu. Tamo gde je moguća realna ekonomska računica biće moguća i solidna proizvodnja i uspešna trgovina." (Ekspoze u svojstvu mandatara na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 15. marta 1994. godine.) "Za razliku od prošlogodišnjih prilika, danas svaki poslovni čovek može izračunati šta je rentabilno, a šta nije. Zbog toga, uprkos mnogim objektivnim preprekama (sankcije, raspad tržišta bivše Jugoslavije i sl.), možemo očekivati zamah preduzetništva privredne inicijative i porast proizvodnje." (Intervju "Politici", 16. aprila 1994. godine.) "Stečaj, kao tržišna kazna za loše poslovanje i neizvršavanje ugovora i drugih obaveza mora da se odnosi na sve vrste preduzeća. Pri tome, stečaj ne mora da znači i likvidaciju preduzeća, nego njegovo ozdravljenje i početak efikasnog poslovanja." (Govor na konferenciji SPS-a "Srbija 2000 - Korak u novi vek", u Beogradu, 17. februara 1996. godine.) "Blokada računa velikog broja preduzeća banaka i drugih pravnih lica onemogućava razmenu društvenog proizvoda i kontinuirano povećava nelikvidnost u zemlji i u krajnjoj liniji utiče na smanjenje stope privrednog rasta." (Govor u Narodnoj skupštini Republike Srbije povodom usvajanja budžeta za 1999. godinu, 7. decembra 1998. godine.) "Ubrzaće se rad na pripremi zakonskih rešenja kojima se regulišu dužničko-poverilački odnosi i procedura stečaja i bankrotstva preduzeća i banaka." (Govor na Glavnom odboru SPS-a, 23. decembra 1998. godine.)

Broj nelikvidnih preduzeća i iznos njihovih pristiglih i neizmirenih obaveza povećavali su se iz meseca u mesec, tako da je krajem decembra 1999. godine broj nelikvidnih pravnih subjekata dostigao 31.189, a iznos njihovih neizmirenih obaveza 26,245 milijardi dinara. U njima radi između petsto hiljada i milion ljudi. Broj nelikvidnih se povećao, u odnosu na kraj 1997. godine, za 15,4 odsto, a iznos njihovih dugova za 134 odsto. (Izvor: Institut za tržišna istraživanja, broj 1, 1999. godina.)

Penzije

Mirko Marjanović: "Tačno je da vlada najviše muka trenutno ima sa isplatom penzija. Nije ni čudo, jer ne postoji ni jedna vlada u svetu koja ima zadatak da za penzioni fond obezbedi gotovo isti iznos sredstava koliko za finansiranje celokupnog budžeta... Mi imamo razumevanja za položaj penzionera i njihove zahteve i ne pada nam na pamet da ih ostavimo na cedilu." (Intervju "Politici" povodom godišnjice rada vlade, 18. mart 1995. godine.) "Javnosti je već sigurno poznato da smo u ove dve godine najviše pažnje i napora uložili baš u rešavanje redovnije isplate penzija. I sada Vlada čini sve što može i što je u njenoj nadležnosti da se poboljšaju uslovi isplate penzija i sa stanovišta njihove dinamike i zakonskog nivoa." (Intervju Prvom programu Radio Beograda, 20. marta 1996. godine.) "Uprkos velikim teškoćama u finansiranju penzija za preko 1,4 miliona penzionera, obezbeđena je njihova redovna isplata i u uslovima čvrstog budžetskog ograničenja. Uz to, prosečna penzija u periodu 1994-1997. godine sve vreme je iznosila skoro 90 odsto od prosečne zarade, što je najpovoljniji odnos i u razvijenim zemljama i u zemljama u tranziciji." (Govor privrednicima opštine Savski venac u Beogradu, 4. septembra 1997. godine.)

(Izvor: Fond PIO)

Novembar 1998. prema novembru 1994. godine

(Izvor: G-17)

Bilans reforme: Biće hleba

"Jedan od najvažnijih zadataka vlade je da obezbedi stabilnost cena i normalnu snabdevenost osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Hleba, mleka, šećera i ulja mora uvek biti u prodavnicama i to po cenama koje su prihvatljive za potrošače uključujući i one sa nižim primanjima."

(Govor na Glavnom odboru SPS-a o sprovođenju ekonomske politike u 1999. godini i zadacima SPS-a, 23. decembra 1998. godine)