Kažnjavanje medija

Robija za primer

U DT su stizale anonimne dostave o Bojiću, Ćuruvija je o tome izveštavao Miru Marković, a ishod je drakonska presuda

Kažu da je kardinal Rišelje svojevremeno umeo da se hvali ovako: "Dajte mi bilo koje tri rečenice iz bilo kojeg teksta, i ja ću naći razlog da se obesi pisac." Savremeni srpski kardinalčići na isti način čitaju tekstove, ali se zasad zadovoljavaju time da pisce šalju na robiju: u ponedeljak 8. marta, Prvi opštinski sud u Beogradu osudio je na po pet meseci zatvora vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruviju i dvojicu novinara tog lista - Srđana Jankovića i Zorana Lukovića - zbog širenja lažnih vesti (član 218. KZ Srbije). Sudija Krsto Bobot utvrdio je da su Ćuruvija (osuđen kao urednik izdanja), te autori Janković i Luković krivi jer su u tekstu "Ubijeni kritikovao Milovana Bojića", u "Dnevnom telegrafu" od 5. decembra prošle godine, objavljenom i na Internet izdanju lista, izneli lažne tvrdnje da je potpredsednik Vlade Srbije dr Milovan Bojić neposredno odgovoran za ubistvo dr Aleksandra Popovića, rukovodioca na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", čiji je direktor dr Milovan Bojić, uglednik JUL-a i potpredsednik Vlade Srbije.

Inkriminisani deo teksta jeste tvrdnja dvojice autora da je ubistvo izvršeno profesionalno, kao i njihov osvrt na to da je dr Popović bio u grupi lekara koji su kritikovali direktora Instituta Bojića optužujući ga za malverzacije i "naduvane" fakture "teške" nekih 20 miliona maraka. Pošto je sud ustanovio da nije reč o profesionalnom ubistvu i da je dr Bojić nevinašce kad je reč o malverzacijama, odrezao je optuženima po pet meseci uzimajući im dosadašnju neosuđivanost kao olakšavajuću okolnost. "Presuda ima generalnu prevenciju da se novinarstvo učini odgovornijim, jer se ne može pisati o jednom čoveku da je odgovoran za ubistvo bez čvrstih dokaza za to", prenosi sudijinu završnu besedu "Dnevni telegraf", koji se nekim čudom pojavio u Beogradu u utorak 9. marta, probivši se, kako reče Slavko Ćuruvija, "kroz sedam blokada" od Podgorice do Beograda.

OBOSTRANE DOSTAVE:Pozivajući se na policijske izvore, autori teksta zaista su napisali da je ubistvo izvršeno na profesionalan način. Doktor Popović je ubijen sa nekoliko hitaca u telo i jednim u glavu, sačekan je u zasedi, ubici nije bilo traga - na prvi pogled nametao se zaključak da je reč o jednom od mnogih mafijaških ubistava u Beogradu. Kasnije se pokazalo da je ubica duševni bolesnik patološki zaljubljen u doktorovu suprugu. Novinari su istrčali sa zaključkom, ali to valjda ne može da bude razlog za zatvorsku kaznu, osim ako negde nije vaskrs`o Višinski.

Drugi razlog za ovakvu presudu jeste pisanje o tome da je dr Popović bio jedan od zaposlenih na Institutu "Dedinje" koji su dr Bojića optuživali za mahinacije. Sud je utvrdio da mahinacija nije bilo, pozivajući se na izveštaje finansijske policije i Saveznog deviznog inspektorata. Međutim: "Zamenik glavnog i odgovornog urednika Miroslav Kos i ja sastali smo se sa Bojićem još 1997. godine, na njegov zahtev", priseća se u razgovoru za "Vreme" urednik unutrašnjopolitičke rubrike "Dnevnog telegrafa" Miroslav Mikuljanac. "Bojić je tražio da ne objavljujemo anonimna pisma u kojima se govori o njegovim zloupotrebama, jer mu, kako je govorio, to 'smeštaju ljudi iz SPS-a'. Usput nam je obećao materijal sa kontraoptužbama na račun drugih zdravstvenih institucija."

U izjavama za dnevnu štampu i Slavko Ćuruvija je potvrdio da su u redakciju "Dnevnog telegrafa" stizale prijave protiv dr Milovana Bojića, ali da ih list nije objavljivao jer je bilo jasno da niko ne bi smeo da ih potvrdi na sudu. Čak je, kako kaže, obaveštavao portparola JUL-a Ivana Markovića i partijskog šefa dr Mirjanu Marković o tim dostavama. Po Ćuruvijinim rečima, bivši potpredsednik JUL-a Nenad Đorđević obećao je kompromitujući materijal o Bojiću, ali ga je viša sila (odlazak u "pržun") sprečila da obećanje ispuni.

Na suđenju novinarima i vlasniku "Dnevnog telegrafa" pomenuto je i postojanje krivične prijave protiv dr Bojića. "Protiv Bojića postoji više krivičnih prijava, policija ima bogatu arhivu o njegovom nezakonitom poslovanju, postoje svedoci", kaže za "Vreme" Slavko Ćuruvija. "Sudija Bobot je odbio sve svedoke koje smo pozvali. Čak je i pomenuo postojanje krivične prijave protiv Bojića, ali je nije dao odbrani na uvid."

Da li je dr Bojić kriv za finansijske mahinacije, pokazaće (možda) jednog dana oni kojima je to posao. Anonimne dostave protiv njega, međutim, svakako postoje, u šta se i "Vreme" uverilo. U "Dnevnom telegrafu" tvrde da je dr Popović (odnosno neko ko se predstavljao kao dr Popović) lično donosio materijal u redakciju. Jedan od autora spornog teksta, Srđan Janković, kaže: "Ni u jednoj rečenici nema ni nagoveštaja da je Milovan Bojić odgovoran za ubistvo dr Popovića, a kamoli da je neposredno odgovoran, za šta nas optužuju. Bojić je pomenut samo u backgroundu, u delu teksta koji se odnosi na biografiju dr Popovića, odnosno na njegovu kritiku Bojićevog rada. Lično mislim da je to jedna od najsvetlijih epizoda inače impresivne biografije dr Popovića. Ja sam ponosan na ovu presudu, jer smatram da me nije osudio sudija Krsto Bobot već grupa ordinarnih izdajnika srpskog nacionalnog interesa, koji će se svakako jednog dana naći na optuženičkoj klupi."

TOK SUĐENJA: Vlasnik i novinari "Dnevnog telegrafa" osuđeni su po članu 218. KZ Srbije, za širenje lažnih vesti. U članu piše da kazna do tri godine zatvora sledi onima koji iznose i pronose lažne vesti sa ciljem da izazovu neraspoloženje ili uznemirenje građana; ugrožavanje javnog reda i mira; osujećenje sprovođenja odluka i mera državnih organa i umanjivanje poverenja građana u odluke i mere državnih organa. "Krivično delo uopšte nije izvršeno, jer ni bolnica na Dedinju niti njen direktor, zvaničnik JUL-a i potpredsednik republičke vlade, ne uživaju zaštitu predviđenu članom 218, osim ako u međuvremenu bolnica na Dedinju nije proglašena za državni organ", kaže za "Vreme" beogradski advokat Rajko Danilović, jedan od branilaca, koji član 218. KZ poredi sa davno ukinutim zloglasnim članom 133. "nadležnim" za verbalni delikt. "Nije zapamćeno da su novinari ovako drastično kažnjeni, pa se ovaj proces ima smatrati ne samo kao ponovno uvođenje verbalnog političkog delikta već i kao korišćenje tužilaštva i suda za političke obračune. Kazne su besmisleno visoke, jer se prema sadašnjoj kaznenoj politici tolike kazne izriču za razbojništva uz upotrebu oružja. Cilj je režima da ugasi 'Dnevni telegraf', pa se i ova presuda uklapa u realizaciju tog cilja. Optuženi i odbrana će se žaliti čim napismeno dobiju presudu, jer veruju da je presuda neodrživa i da beogradske i srpske sudije na višim instancama neće pristati na ovakvu ulogu kao sudije Prvog opštinskog suda."

Ovaj, po oceni Rajka Danilovića "bezobrazno redukovani proces" pokazao je da za munjevite sudske obračune sa nepoćudnim novinarima nije ni bilo potrebno donošenje republičkog zakona o informisanju, koji je zaveo brzopotezno prekršajno kažnjavanje: od objavljivanja spornog teksta do bezuslovne zatvorske kazne prošlo je svega tri meseca. Zavidna brzina, nema šta, pogotovo kada se zna da je sve završeno na jednom ročištu, u petak 5. marta, od pola devet izjutra do pola tri popodne. Samo je kraj radnog vremena odložio izricanje presude do ponedeljka. Suđenju nisu prisustvovali Srđan Janković, koji je bio bolestan, i Dragan Novaković (jedini okrivljeni koji je oslobođen, odgovorni urednik "Dnevnog telegrafa"), ali je sudija Bobot objasnio da je reč o skraćenom postupku, da su obojica uredno pozvani i da njihovo prisustvo nije obavezno. "Da sam znao da će me osuditi bez mogućnosti da se branim, došao bih i pod temperaturom", veli Srđan Janković.

Postupak je skraćen pošto tužilaštvo nije podnelo optužnicu već optužni predlog koji se obično podnosi za blaža krivična dela u koja spada i širenje lažnih vesti. Kako se videlo, kazna ne mora da bude u skladu s krivičnim delom - blaga. Autori nikako nisu napisali da je Bojić "neposredno odgovoran za ubistvo", kako stoji u optužnom predlogu, ali je na ročištu sudija pominjao da svaka reč ima svoje značenje u svom kontekstu (ah, taj Rišelje). Inače, u svom zahtevu za izuzeće istražnog sudije i predsednika suda od 10. januara, Rajko Danilović navodi da je na osnovu Bojićeve krivične prijave "njegov stranački drug, prvi opštinski javni tužilac Milan Bajić, poverio istražne radnje... istražnom sudiji Zoranu Đorđeviću... inače članu političke stranke koja je zainteresovana za ishod ovog krivičnog postupka". Dalje, "na osnovu saznanja odbrane, o izboru navedenog sudećeg sudije Zorana Đorđevića... odlučivao je predsednik Prvog opštinskog suda Radomir Milekić, takođe član JUL-a". Pa šta, i srce je na levoj strani!

BORBENI ĆURUVIJA:Zahtevi odbrane za izuzećem ovih, kao i drugih sudija (Bogoja Marjanovića, predsednika Okružnog suda, i Balše Govedarice, predsednika Vrhovnog suda Srbije) glatko su odbijeni, kao što su na ročištu kao suvišni odbijeni svedoci odbrane, njih petnaestak, počev od doktorke Mire Marković i Ivana Markovića, preko finansijskog inspektora, vlasnika kiparske firme koja nabavlja robu za Institut, do šefa nabavne službe Instituta. Mada su svedoci odbijeni jer poslovanje dr Bojića nije predmet rasprave, prihvaćen je zahtev tužbe da se pročitaju izveštaji Saveznog deviznog inspektorata i finansijske policije za 1996. i 1998. godinu (ali ne i za 1997, recimo), po kojima je dr Bojić čist. Prihvaćen je i zahtev tužbe da se pročita iskaz ubice dr Popovića, bolesnog čoveka. Ukratko, svi zahtevi odbrane su odbijeni, a svi zahtevi tužbe prihvaćeni. Takva je bila i presuda.

Na vest da su posle mnogih godina neki novinari osuđeni na zatvorske kazne gnevno su reagovali "ostaci zaklane opozicije" (DS, DSS, DA, GSS, DHSS, Socijaldemokratija...), urednici nezavisnih medija, organizacija "Reporteri bez granica", a Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je sve kolege da ustanu u odbranu profesije. Na konferenciji za štampu 9. marta, Slavko Ćuruvija je apelovao na sve glavne urednike beogradskih medija da se "probude, jer ovo što se dešava 'Dnevnom telegrafu' i 'Evropljaninu' nije upereno samo protiv Slavka Ćuruvije već i protiv srpskog novinarstva. Srpska država je bolesna..."

U razgovoru za "Vreme", Slavko Ćuruvija objašnjava kako će dalje: "Iskoristiću svoja dva lista u pokušaju da ubedim svoje kolege, ali i sve one rezignirane, apatične i povučene ali razumne ljude iz vladajućih i iz opozicionih stranaka da urade sve što mogu da izleče bolesnu državu. Učestvovaću i u svim akcijama koje kolege budu pokrenule. Nisam Marko Kraljević ni Don Kihot, čovek moje profesije može da se bori samo rečju i fizičkim prisustvom, i tako ću i da se borim."

Zbog istog teksta, inače, "Dnevni telegraf" je po republičkom Zakonu o informisanju "zbog najtežeg oblika povrede prava ličnosti", kako je stajalo u presudi, već osuđen na globu od 450.000 dinara nekoliko dana nakon objavljivanja. Sudio je lično starešina istražnih sudija Dragan Glavonić, koji od dr Bojića, recimo, nije tražio dokaz za njegovu tvrdnju da je ove novine kupio na Terazijama. (Zbog učestalih zaplena, izdavači "Dnevnog telegrafa" tih dana nisu ni pokušavali da proture list do Srbije, a i bilo bi zanimljivo videti dr Bojića na Terazijama kako kupuje DT). Što bi reklo jedno simpatično devojče iz redakcije "Dnevnog telegrafa": "Ovo što nam rade, to je seks do smrti."