Kulturbunt

Nedavno je iz štampe izašao nulti broj neobično koncipiranog časopisa pod nazivom Kulturbunt. Ova publikacija, u izdanju Pokreta za mir iz Pančeva, predstavlja prilično šarolik zbir tekstova, počev od sažetih eseja o našoj društvenoj stvarnosti, preko ekoloških tema (aktuelnih u Pančevu), pa sve do članka posvećenog seksualnom obrazovanju, i analize neonacističkog skinhed fanzina "Srpski front" (Nacionalsocijalistički magazin za rasno svesne nacionaliste). Pored toga, Kulturbunt objavljuje priloge posvećene stripu, pa čak i pažnje vredan ekskluzivitet - delić do sada neobjavljenog intervjua sa Dženis Džoplin, koji je davne 1968. godine tajno snimio Čarls Alverson. Čitav broj ovog časopisa ilustrovan je šokantnim/degutantnim fotografijama sa temom "nasilna smrt", sakupljenim (uglavnom) iz medicinskih priručnika, a treba spomenuti i neoubičajeno grafičko uređenje lista. Kulturbunt je zanimljiv pokušaj stvaranja off časopisa u našoj sredini.

S. R.

Novi Letopis

Letopis Matice srpske, najstariji naš književni časopis, u novoj svesci u rubrici "Poezija i proza" donosi priloge Jovana Hristića, Tanje Kragujević, Milke Žicine, Zbignjeva Herberta, Miodraga Matickog, Ane Ristović, Lava Razgona, Ivana Komarice i Ota Horvata. U rubrici "Akcenti" Milorad Ekmedžić objavljuje tekst "Revolucija, balkanski pokreti i Rusija 1848-1849", a Miodrag Radović "Dva vida teorije književnosti". U "Ogledima" je objavljen temat o poetici savremenog romana (autori su Marta Rober, Volter E. Stivens i Mladen Vesković). U tradicionalnim rubrikama "Vibracije" i "Nasleđe" objavljeni su kritički i književnoistorijski prilozi Aleksandra Genisa, Nenada Dakovića i Jelene Milojković Đurić. O novim knjigama Danila Nikolića, Pavla Popovića, Radoslava Bratića, Dragana Lakićevića, Zorana Milića, Milana Orlića i Vesne Goldsvordi pišu Đorđe Pisarev, Branko Jovanović, Marko Paovica, Ilija Lakušić, Milorad Jevrić, Dobrivoje Stanojević i Vladislava Gordić, a o zborniku "Književnost Stare i Južne Srbije do Drugog svetskog rata" Pavle Ilić. Letopis u ovoj svesci objavljuje i razgovor Ljubice Aleksić sa ruskim prozaistom Lavom Razgonom.

K. R.

Knjiga o Muzilu

U izdanju "Stubova Kulture" upravo je objavljena studija Katarine Vešović "Ljubav bez svojstava". Knjiga predstavlja analizu shvatanja ljubavi, etike i metafore u proznom i esejističkom delu Roberta Muzila. Knjiga Katarine Vešović prva je celovita studija na srpskom jeziku o Robertu Muzilu, jednom od ključnih evropskih pisaca u prvoj polovini XX veka.

Muzilov roman "Čovek bez svojstava", o kome se u studiji Katarine Vešović najviše govori, nedavno je u anketama nemačkih listova proglašen za knjigu XX veka napisanu na nemačkom jeziku.

Bugari i domaćice

Uredno poređane "muzičke kutije" ispred SKC-a čak i ovih zimskih dana nude raznovrstan repertoar i već godinama unazad zadovoljavaju muzičke želje, ma kakve one bile.

Šareni omoti CD kutija, glasna muzika i mala gomila ljudi koja se zainteresovano kreće od štanda do štanda čine uobičajenu atmosferu ovog marketa pod otvorenim nebom.

Šta se zapravo zbiva iza kulisa "muzičkih kutija"? Za razgovor je bio raspoložen Zoran, jedan od radnika. Neudobno smešten s "one" strane štanda, priču počinje ovako: "Ma bre, sestro, to ti je 'domaćica', narezana ili made in na nekoj gajbi ovde, u Beogradu. Ko je imao lovu, nekih par hiljada marona, kupio je mašinu i sad narezuje diskove i kupa se u parama."

Cena ovih nazovi domaćica je četiri marke po komadu, ako ih kupujete na veliko (preko deset komada). Olakšavajuća okolnost je što često možete sami sastaviti i osmisliti sadržinu narezanog kompakt diska.

"Imamo mi i 'bugarine', oni su tri marke po komadu na veliko, samo neka ti je sa srećom kad poželiš da ih čuješ..." To bi u prevodu značilo - ko ima iole kvalitetan muzički stub lako mu se može desiti da od slušanja tek kupljenog CD-a ostane samo potrošenih pedeset dinara i nekoliko puta skuplji kvar. "Bugari" stižu raznim sumnjivim kanalima do našeg tržišta, po principu "ja tebi toliko diskova, ti meni toliko para".

Osmišljavanje sadržine CD-a made in Bulgaria prepušteno je drugim muzičkim ukusima (i neukusima), pri tom se misli na raznorazne kompilacije i best off varijante. "Što bi neko pravio pet CD-ova istog benda kad mu se isplati da sve to sklepa u jedan...", priča Zoran o nastanku best off kompilacija.

Prostim upoređivanjem cena, "na veliko i malo", isplativost investicije vidljiva je na prvi pogled. Bilo kako bilo, priču proširujemo dodatkom da se jedna "muzička kutija", inače vlasništvo SKC-a, iznajmljuje za šest stotina dinara mesečno, radnici rade na procenat, a radno vreme prepušteno je njima. "Štandovi se otvaraju oko deset časova, ali smo svi tu oko pola deset. Znaš, mora nešto da se kupi da bi se ugrejalo, jer hladno je napolju", priča Zoran.

Nedavno su crveni štandovi dobili ozbiljnu konkurenciju. Muzička industrija, poput one na TV ekranima, proširila je svoju delatnost. Malo po malo, na svakom prometnijem mestu užeg centra grada nikli su ulični prodavci CD-ova sa svojim drvenim napravama koje igraju ulogu prodajnog mesta. Cenama malo nižim nego kod SKC-a potpuno su oduvali konkurenciju.