Rusija

Sezona lova na reformatore

Senzacija nove kampanje, u kojoj posebnu ulogu imaju komandosi u maskirnim uniformama, pod maskama i sa kalašnjikovima, sastoji se u tome što će nova potraga otkriti davno poznate činjenice

Specijalno za VREME iz Moskve

Svih ovih godina se razgovori o reformi i demokratizaciji, "novim Rusima" i prošlogodišnjem finansijskom kolapsu, ulozi "mladih reformatora" i zloj kobi "stare garde" iz sovjetske ere po pravilu svode na glavno pitanje: ko je skinuo kajmak s "Jeljcinove Rusije"? Ali, nada da će se ikada dobiti odgovor toliko je mala da se pitanje postavlja čisto fakultativno, pogotovo što nijedna od dosadašnjih akcija, koje se, kao i svuda u svetu, uopšteno nazivaju borbom protiv korupcije, nije ni do čega dovela. Ni nova kampanja ne uliva veliko poverenje da može biti drukčije.

Stvorena je "nova klasa", ali niko ne zna kako su stvorena nova bogatstva. Jedni za bivšeg premijera Viktora Černomirdina tvrde da je milijarder, maltene ruski Geti, a on sam tvrdi da nema ništa, čak ni kuću u rodnom selu! A činjenica je da su dojučerašnji komsomolski rukovodioci za samo nekoliko godina izrasli u krupne biznismene i finansijske magnate koji kontrolišu najmoćnije resurse nacionalne privrede. Desilo se, kao u igri "lopova i žandara", da je podela uloga bila slučajna, nezavisna od ličnih sklonosti: u jednom trenutku je bilo odlučeno ko će ići u izvršnu vlast, uz Jeljcina, ko u vladu, a ko u privatnike.

Uprkos svoj naivnosti, koncepciju rađanja "nove klase" potvrđuju zbivanja. Nikome nije falila dlaka s glave, ma šta se desilo.

Čak i oni koji znaju pozadinu svega što se zbilo, konkretne mahinacije i aktere, pravosudni i istražni organi, komotno priznaju da su nemoćni - sve dok im lično premijer ne naredi "dublje ispitivanje činjenica".

LJUDI S MASKAMA: Komandosi u maskirnim uniformama, pod maskama i sa kalašnjikovima, poslednjih dana sve češće upadaju u sedišta raznih firmi - od velikih kompanija do malih agencija za "bezbednosne usluge" - i plene svakojaku dokumentaciju. Štampa iz toga izvlači zaključak da je počela nova sezona borbe protiv korupcije, ali se pita šta iza toga stoji:

Je li to samo uobičajena kampanja - da se zavara javnost i vlada zabeleži poen, dokazujući kako se ozbiljno trudi da stane na put nezakonitostima, pa da se potom ponovo slegne prašina? Da li se iza namere vlasti da se obračuna sa zloupotrebama raznih vrsta krije u stvari pokušaj akcije u interesu jedne političke grupacije na račun druge? Ili vlada, zapravo, jača svoje pozicije koristeći situaciju da svede račune sa prethodnicima, što može - pretpostavljaju neki komentatori - da pogodi ne samo određene ličnosti već i ideje koje su one zastupale u (već završenoj) eri liberalnih promena?

Šta stvarno pokreće antikorupcionašku kampanju niko tačno ne zna, ali svi nagađaju na osnovu informacija i parčića dokumenata koji, kao neki restlovi iza akcija ljudi pod maskama, dospevaju u novine.

Iz njih se dâ naslutiti da bi nadležni organi, kad bi hteli - a zašto oklevaju, posebna je priča - mogli da ispostave račun ne samo nosiocima moći iz prethodnih garnitura već i nekim moćnicima u sadašnjoj. Ne samo političarima levice, kojima je vlast, kako se vidi, pružila priliku da se omaste iako su u opoziciji, a isto tako i njihovim najvatrenijim protivnicima, takođe u opoziciji. Tu su i ličnosti poznate iz doba sovjetske nomenklature, kao i neki proslavljeni reformatori-demokrate.

Tim povodom su jedne novine, bez ikakve ograde, konstatovale da papiri koji iz nadležnih organa stižu na adrese prvih ljudi u državi, u Kremlju i Belom domu, pružaju sliku koja je "više nego nepovoljna":

"Danas u Rusiji ne postoji nijedna iole značajna politička sila, nijedan organ vlasti, nijedna ustanova za koju bi se moglo reći da je 'zaštićena' od korupcije, pljačke ili krađe, i uopšte od komotnog delovanja ljudi koji se ne opterećuju moralnim obavezama!"

Ta mračna ocena ne sprečava novine da priznaju da je novi talas borbe protiv korupcije nesumnjivo, ili bar verovatno, motivisan potrebom da se učvrste država i državna vlast, ali - pita se list - "kako je moguće ojačati državu i državnu vlast koji su od vrha do dna truli od mita i korupcije?"

Pri tome, sve što se saznaje uopšte nije novo. Reč je o starim aferama, o kojima se i prošle godine raspredalo, gotovo u anegdotama.

Razlika je samo u tome što su sada opisane na papiru, sa konkretnim podacima (koji se svode na milijarde, čas rubalja čas dolara) i sa funkcijama (i prezimenima, ali ona našem čitaocu ništa ne kažu). I novinski komentatori priznaju da uopšte nije bitno da li je u pitanju Makarov ili Rozanov, već sistem koji ih je stvorio i omogućava im da i dalje "rukovode zemljom"!

MILIJARDE SE OSIPAJU: Prema jednom (zajedničkom) izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova (koje ima specijalne isledničke timove) i Vrhovnog tužilaštva, na dugačkoj listi ličnosti koje su "zloupotrebile položaj" ili učestvovale u konkretnim mahinacijama na najvišem nivou na štetu države mogu se naći visoki rukovodioci Centralne banke, pomoćnici ministara, čak zamenici premijera (bivših i sadašnjeg).

Jedna provera je ustanovila da su u dražbi kratkoročnih državnih obveznica učestvovali bivši ministar privrede, jedan pomoćnik ministra finansija, jedan zamenik predsednika Centralne banke i jedan bivši zamenik sekretara Saveta bezbednosti (sada zamenik ministra odbrane) - kao privatne ličnosti i "ostvarile dobit od 560 miliona nedenominovanih rubalja", što je tada odgovaralo vrednosti od više od sto hiljada dolara.

Centralna banka je jednu svoju nedovršenu, petnaestospratnu zgradu ustupila jednoj kompaniji, "Korporaciji za razvoj teritorija" (za koju će se ispostaviti da je bila privremeno registrovana kao privatna firma), za 2,8 milijardi tih istih starih rubalja, da bi je samo pola godine kasnije, u istom stanju, otkupila za 203 milijarde. Razliku od 200 milijardi (godine 1966, kada je operacija izvedena), to jest oko 75 miliona dolara (!) podelili su učesnici.

Posebnu intrigu predstavlja sudbina 4,8 milijardi dolara koje je Rusija dobila od Međunarodnog monetarnog fonda kao stabilizacioni zajam. U jednom izveštaju Državnoj dumi, Centralna banka je tvrdila da te pare i dalje leže neiskorišćene na ruskom računu u MMF-u, a faktički - utvrdila je provera u saradnji sa ekspertima američkog ministarstva finansija - "specijalisti nacionalne Centralne banke poslužili su se da kupe slabo likvidne akcije iz državnih rezervi SAD, koje su potom prodate - s gubitkom. Nije ustanovljeno ko je (i kakvu) korist imao od te štete.

KAKO OCRNITI LIBERALE: Afere te vrste, u političkoj igri koja ne prestaje, koriste se da se ocrne reformatori kao "glavni vinovnici" svih sadašnjih muka Rusije i njenih građana. Na meti je cela garda, od prvog Jeljcinovog izabranika-reformatora Jegora Gajdara, preko niza liberalno orijentisanih ministara koji su od 1992. naovamo zastupali ideje o poreskoj reformi, tržišnoj privredi, liberalizaciji cena i uvoza itd., pa do ključnih figura kakve su bivši vicepremijeri Anatolij Čubajs i Boris Njemcov. Iako optužbe protiv njih - za propast Rusije, rasprodaju njenih nacionalnih blaga i proizvodnih giganata i, naravno, pljačku stanovništva - sustižu jedna drugu, ni za jednog od njih nijedna provera nije našla da su umešani u prethodno pomenute ili slične afere.

Reformatori se "u principu" proglašavaju i lopovima i pljačkašima, ali niko ne može da kaže šta su to oni konkretno ukrali.

U tome su najglasniji glavni govornici na levici. Ali su i oni zaćutali kad je do novina stigao i izvod iz jedne interne informacije ministarstva finansija da je i KP koristio sredstva iz državnog budžeta.

Crno na belo, rukovodstvo najjače opozicione partije dobilo je 2,5 miliona dolara - deo u gotovom, deo na račun u banci u kojoj glavnu reč (ili akcije) ima jedan sadašnji vicepremijer. Za te pare su lideri KP-a sa porodicama letovali na Azurnoj obali, zimovali u švajcarskim Alpima i putovali oko sveta. Niko iz rukovodstva KP-a nije ništa demantovao niti protestovao protiv te "provokacije".

SVE ZNA, ALI ŠTA: Nadležne službe su mnogo toga sortirale u stotine dosijea, od kojih jedan sadrži čak podatke kako se deli prihod od inostrane humanitarne pomoći!

Ali, nedostaje hrabrost da se stvari dovedu do kraja, a islednike niko ne ohrabruje da idu do kraja. Pogotovo kad su u pitanju vicepremijeri. U jednom od dokumenata, koji kolaju između ministarstava i vlade, i koji na tom putu, kao kopija, iskliznu sa uobičajenog koloseka i dospeju u novine, piše sledeće: "Da se stane na kraj takvom razvoju događaja može se samo u slučaju ako se produbljena istraga navedenih činjenica (od kojih su neke navedene u prethodnim pasusima) obnovi na osnovi direktne odluke predsednika vlade, i ako se ona vodi pod njegovim neposrednim nadzorom."

Prozvan je, dakle, premijer lično. On je u jednoj prilici, ovih dana, najavio da njegova vlada "neće imati milosti ni prema kome, ma na kako visokom položaju bio, ko se ogrešio o narod, o interese zemlje, o Rusiju".

Treba sačekati da se vidi šta će biti. Jer, grešnika nije malo.