Darmsala

Proslava

Tibetanci, koji u velikom broju žive izvan Tibeta, obeležili su 10. marta (nacionalni praznik Tibeta) četrdesetogodišnjicu od krvave pobune protiv kineskih vlasti koja je u egzil oterala dalaj lamu i preko sto hiljada njegovih pristalica. Obučeni u tradicionalne nošnje, paleći kineske zastave i uz parole "Živeo dalaj lama", "Sloboda Tibetu", "Tibet - Tibetancima!", desetine hiljada Tibetanaca demonstriralo je u Nju Delhiju i nepalskoj prestonici Katmanduu. Povodom praznika, oko četiri hiljade Tibetanaca, među kojima je bilo i stranih posmatrača, okupilo se u Darmsali da čuje govor dalaj lame. "Kineskim vlastima nedostaje politička volja i hrabrost da odgovore na mnogobrojne predloge koje sam im godinama upućivao", izjavio je tibetanski vođa. Dodao je da su između Tibetanaca i kineskih vlasti prestali svi pregovori. Neformalni kontakti između kineskih i tibetanskih lidera, uz prisustvo mnogobrojnih posrednika, trajali su oko godinu i po dana, ali ih je Kina obustavila. Dok su pregovori ulivali nadu u početak raspleta kinesko-tibetanskih odnosa, što je naročito bilo pojačano prošlogodišnjom posetom predsednika SAD Bila Klintona Kini, njihova obustava raspiruje strah da će dalaj lama izgubiti kontrolu nad sve radikalnijim tibetanskim frakcijama. "Uložiću sav svoj moralni autoritet da odvratim Tibetance od otcepljenja, ali i Kina mora da prihvati pravedno rešenje", izjavio je dalaj lama.

Montreal

Bomba

"SAD smatraju da će u eventualnom nuklearnom ratu Severna Koreja najpre napasti Montreal", osvanuli su natpisi na naslovnoj strani kanadskog dnevnika "National Post". Izveštaj je citirao neimenovane kanadske parlamentarce koji su se vratili sa NATO konferencije, održane na Američkoj vojnoj akademiji. Novine su prenele mišljenja stručnjaka anonimnih NATO-stratega da će, u slučaju nuklearnog rata između SAD i Severne Koreje, korejska vlast upotrebiti lukavu taktiku da, umesto na moćnog protivnika kao što su SAD, najpre udare na vojno slabog severnog suseda.

Nesumnjivo, vest je odjeknula kao bomba, ali je odmah bila demantovana. Najpre se oglasio pukovnik Pit Pirs iz Američke vojne akademije, koji je istakao da Akademija uopšte nema razrađen scenario i strategiju za slučaj rata sa Severnom Korejom.

Ispostavilo se da je u pitanju bila najobičnija "novinska patka" i da iza svega, zapravo, stoji pokušaj urednika da se uhvate u koštac sa senzacionalističkim napisima iz susedne Amerike. Naime, kanadski mediji mogu samo sa zavišću da posmatraju kako iz američkih novina cure "suze i krv", dok naslovne stranice njihovih vodećih dnevnika pune kvote o trgovini žitom. No, vest je, umesto šoka, izazvala humorom prožete rasprave. Na vest o mogućoj nuklearnoj katastrofi, jedna građanka Montreala imala je sledeći komentar: "Odlično, napokon ćemo se rešiti onog monstruoznog olimpijskog stadiona!"

Berlin

Bunkeri

Više od dve hiljada bunkera, nekada tajnih skrovišta nacista, a potom skloništa od vazdušnih napada za istočne Nemce, danas se pretvaraju u diskoteke, koncertne dvorane i rezervate za ugrožene životinjske vrste. Fridel Gestman, direktor jednog ovakvog bunkera pretvorenog u muzički centar, tvrdi da za ova monstruozna podzemlja nema bolje namene. Njegov bunker nalazi se u centru Berlina, ima četiri nivoa, šezdeset sala, bar i koncertnu dvoranu sa 350 sedišta. Ni susedi se ne bune, jer dva metra debeli betonski zidovi garantuju zaštitu od buke.

U Kalu, oko četrdesetak kilometara jugoistočno od Bona, naučnici su rešili da bivše nacističko sklonište pretvore u istraživački centar, jer zbog čelične izolacije ovaj bunker pogoduje testiranju materijala na elektromagnetna zračenja. U Libacu, tridesetak kilometara južno od Berlina, grupa za zaštitu prirodne okoline koristi bunker koji su izgradili vojnici Narodne armije za zaštitu retke vrste slepih miševa kojima su uništena njihova prirodna zimska staništa.