Ne damo kioske!

Gradske vlasti nameravaju da ruše sve što su zemunske vlasti dozvolile. Odluku bi trebalo, načelno, pozdraviti klicanjem i bacanjem kapa u vazduh, da nije nekoliko nezgodnih praktičnih pitanja

Prolazeći u sitne sate jednom lepom ulicom zemunske Gornje Varoši - a drugačijih, nelepih ulica tamo i nema... - možete videti zanimljiv prizor: mladić se zaustavlja ispred jednog od novosagrađenih "kioska", u kojem je smešten frizerski salon. Zvizne nešto kao lozinku, i na prozoru potkrovlja (jer, "kiosk" više liči na neku vikendicu u Čortanovcima) pojavi se devojče u pidžami. Nije, naravno, pristojno pratiti dalji tok podoknice zemunskog Romea i Julije, pa ih na ovom mestu ostavljam. Naslutili ste šta je bizarno u ovoj priči: devojka, očigledno, stanuje u ovom lokalu, i to verovatno sa celom porodicom. Takvih nedefinisanih, mutantnih objekata - nit' kiosk, nit' lokal, nit' kuća, nit' bože daj - ima po Zemunu koliko vam duša ište. O tome, dakako, već svi sve znamo: ako je išta u modi poslednjih godina u liberalnim i prosvećenim krugovima prestone varoši, onda je to pljuckanje po namnoženim kioscima, s posebnim naglaskom na njihovu znamenitu rugobnost. Ovih je, pak, na hiljade po celoj varoši, ali Zemun je, od dolaska radikala na vlast, nesumnjivi šampion - i po kvantitetu i po kvalitetu. Ako se nađem u društvu ljepoduha koji neutešno pate što im voljeni grad na rođene oči propada, i ja se pridružim horu emancipovanih gradozaštitara, ali ću vama koji ovo čitate ipak u poverenju priznati da mi je neobično drago što se pred mojom zgradom nalazi nekakav nedefinisani kioskoliki objekat u kojem 24 časa dnevno mogu da pazarim osnovne životne potrepštine, od vina preko krekera do novina i kafe (usput, prava šteta što ne pušim: divno je biti, s takvim instant-dragstorom u komšiluku, rasterećen brige da će ti u zlo doba ponestati cigareta!). Naravno, da je objekat ružan - ružan je. Ali im je vino sasvim pristojno. Ako razumete šta hoću da kažem.

Sada, međutim, svemu tome dolazi kraj. Bar kada je kioskgrad - bivši Zemun - u pitanju. Gradske SPO-ovske vlasti nameravaju da bez pardona ruše sve ono što su opštinske radikalske vlasti dozvolile (u svrhu punjenja vlastite kasice-prasice) da se podigne, a što nije učinjeno u savršenom skladu sa zakonom. Odluku bi trebalo, načelno, pozdraviti klicanjem i bacanjem kapa u vazduh da nije nekoliko nezgodnih praktičnih pitanja: u redu estetika, u redu pridržavanje zakona i ustava kao pijan plota (op. cit. J. B. Tito), ali šta ćemo s ljudima?! Neki silan svet je, ne samo u Zemunu, podobijao nekakve dozvole od nadležnih opštinskih organa i na osnovu njih podigao svoje legendarne sklepotine za valjanje andrmolja i druge trange-frange aktivnosti. Ti ljudi nisu imali nijedan razlog da sumnjaju da su njihove dozvole valjane: za Građanina Pokornog opština je opština - ko god upravljao njom u ovoj političkoj sezoni. Nije tajna da su mnogi građani - uglavnom izbeglice, ali i bezbrojni bivši uposlenici propalih državnih firmi - ulagali u takve skalamerije sve što su imali, ne bi li dilovanjem fante i orbita prehranili sitnu dečicu. Sada ti ljudi treba da nagrabuse zbog legendarne netrpeljivosti stranke koja vlada gradom i stranke koja upravlja Zemunom, a mi valjda tome treba da aplaudiramo iz, jebi ga, estetskih razloga! Hvala lepo. Sve moje simpatije su na strani one upidžamljene Julije iz Gornje Varoši, i njenih roditelja, novopečenih trgovaca opšte prakse.

Daleko sam od toga da podržavam urbanističku anarhiju, jer od nje nijedan grad ne može imati vajde. Tačno je da reda mora biti, ali zar smo svi zaboravili da baš svaki cinični uzurpator na ovom svetu veselo zloupotrebljava ovaj slogan, koristeći žilavost svakovrsnih malograđanskih predrasuda? Ovi koji bi sada da ruše kioske po Zemunu oni su isti duhovni kasarnoljupci, oni isti Veliki Regulatori koji bi da zabrane slobodnim ljudima - i maloletnim i veoma punoletnim - da se zadržavaju u varoši posle obaveznog povečerja u 24 h. U sledećoj fazi, propisaće nam i uniforme za izlazak - ko više da trpi tu šarenu anarhiju? Na isti način na koji se - bez da smo ih za to zamolili - brinu o mentalnom i fizičkom zdravlju nas i naše dece, Veliki Regulatori bi sada i da nas pravno obrazuju i estetski uzdižu, pa šta košta da košta. Oni to ionako ne plaćaju. A kada su ti objekti građeni, nije ih bilo nigde. Zemunci su uzalud protestovali kod gradskih i svih ostalih vlasti ove zemlje još kad su postavljani temelji za sva ta famozna rugla po Keju i drugde - ali ovi su imali preča posla. Glancali su dvoglavog orla i raspodeljivali Funkcije, šta li? Sada, kada je šteta već učinjena, evo ih da ruše. Valjda su u međuvremenu pokupovali bagere? Ko god ima nešto osećanja za pravdu gledaće da im stane na put. Šta, naime, misliti o ljudima koji su prvo mirno i skrštenih ruku dozvolili da nadrealistički betonski kiosci za celodnevni boravak upropaste pola Zemuna - obaška što se prećutkuje da ni kod njih na desnoj obali Save nije mnogo bolje - a sada bi da upropaste ljude koji žive od te omiljene aktivnosti Srba u tranziciji? A sve to ne bi li, preko tuđih leđa, nasekirali Šešelja, Vučića i onog kragujevačkog lopatara. Jes', silno će da ih nasekiraju. Vojvoda će se, recimo, toliko potresti da će od muke u Staroj kapetaniji pojesti celu voluminoznu "Šešeljevu četničku pljeskavicu", novokomponovanu lokalnu gurmansku znamenitost.

Bog mi je svedok da se stidim što živim u zemlji u kojoj entitet zvan Srpska radikalna stranka može bilo čime da vlada i upravlja; to mnogo govori o svima nama, i ne govori baš lepo. Ti se ljudi, ipak, kao ljubitelji "visoke politike", uglavnom bave štetočinstvom na visokom nivou. Komunalna pitanja mu tu dođu tek kao nuspojave. Na listi njihovih grehova, legendarni megakiosci su ipak ubedljivo na poslednjem mestu. A onaj ko se sa njima preganja baš oko toga, potencijalno ugrožavajući egzistencije nedužnih (a nije ni prstićem mrdnuo da celu stvar spreči u začetku), taj me, vala, kao građanina zamajava. A ja to ne volim. I zato od takvih treba braniti Zemun - do poslednjeg kioska!