Kosovska klackalica

Kuku lele

Dok za Beograd vojni deo sporazuma uopšte i nije na dnevnom redu, komandanti UČK-a na ceo sporazum sumnjičavo vrte glavom i ispituju šta će oni dobiti od svega toga

Zaglibljena u živo kosovsko blato, iz koga se nekoliko dana pre nastavka razgovora o Kosovu (zakazani za 15. mart) ne vidi ama baš ništa, međunarodna zajednica (bolje rečeno SAD) odlučila je da u Beograd ponovo pošalje Ričarda Holbruka. Čovek koga već prilično otrcano opisuju kao zagovornika tzv. buldožer diplomatije i kome, ma čime se bavio, Milošević izgleda ulazi u opis radnog mesta, ovoga puta dolazi u Beograd sa zadatkom koji otprilike liči na pokušaj da se buldožer parkira na mesto na koje jedva može da stane vespa.

U trenutku kad počinje novu turu pregovora sa Miloševićem ("po ko zna koji put sa Slobom na jutrenje"), Holbruk na svojoj strani stola nema gotovo ništa što istinski radi za njega. Osim, naravno, pretnje silom. Albanci, na koje SAD i Medlin Olbrajt tako snažno igraju, ponovo se ustežu da potpišu politički deo sporazuma, iako je pre nekoliko dana izgledalo da je njihov potpis sasvim izvestan. A bez njihovog potpisa, Milošević za međunarodnu zajednicu nije više tako jasna meta. Na drugoj strani, srpska delegacija odbija da razgovara čak i o političkom delu sporazuma tvrdeći da je reč o dokumentu koji je ilegalno i na mala vrata ubačen u igru pri samom kraju razgovora u Rambujeu. Što se Beograda tiče, vojni deo sporazuma uopšte i nije na dnevnom redu u trenutku kad Holbruk ulazi u Beli dvor na Dedinju.

LOKALNI BOSOVI: Loše vesti za Holbruka i NATO stižu čak i iz Makedonije. Tamo je, prema pisanju beogradskih medija, dvadesetak pijanih britanskih vojnika (navodno komandosa) u jednoj kafani dobilo, navodno, žešće batine od petorice kelnera. Vlasnik kafane, koji je takođe lemao pijane Engleze, ujedno je i pevač poznate makedonske grupe, za ovu priču više nego simboličnog imena Kuku lele. Holbruk je u Beograd stigao upravo u trenutku kad je u ovdašnjim kafanskim seirenjima nad sudbinom NATO-a u jednoj "tepački" u Makedoniji pevač grupe Kuku lele "uvršten" u srpski pregovarački tim i to kao savetnik za vojni deo sporazuma. Čak je i potpredsednik srpske vlade Vojislav Šešelj, koji je toliko puta tvrdio da Makedonija zapravo i ne postoji, ili ne bi trebalo da postoji, poslao čestitku hrabrim makedonskim kelnerima za hrabro držanje pred vojnicima NATO-a.

Iako su u Stejt departmentu požurili da poruče kako je, posle najnovijeg višesatnog razgovora ambasadora Kristofera Hila sa predstavnicima ilegalnog UČK-a, vojni deo pregovaračkog tima kosovskih Albanaca izgleda spreman da potpiše ono što im je nuđeno još u Rambujeu, poslednje vesti sa terena govore nešto drugo. U sredu popodne (u vreme zaključenja ovog broja našeg lista), u Prištini se moglo čuti kako šanse da Albanci potpišu pre odlaska njihove delegacije na nastavak pregovora stoje nešto lošije nego početkom ove nedelje. Hil je u Drenici izgleda ponovo naišao i na tvrdoglave lokalne komandante, koji i dalje sumnjičavo vrte glavom na svaki pomen sporazuma i radije bi da se još biju. Među zapadnim diplomatama u Beogradu i Prištini pri tom se najčešće pominju imena Redžepa Selimija i Ramuša Hajredinaja.

Za Selimija se tvrdi da je jedan od osnivača ilegalnog UČK-a i član njegovog glavnog štaba. Bio je saborac Adema Jašarija, ubijenog početkom marta prošle godine. Upućeni u to "ko je ko u UČK" tvrde da je Redžep Selimi blizak rođak nedavno imenovanog vrhovnog komandanta UČK-a Sulejmana Selimija Sultana. I to veoma uticajan rođak koji stoji malo u zavetrini i zapravo vuče konce. Redžep Selimi je, naime, jedan od onih uticajnih lokalnih UČK - bosova koji čitajući predloženi sporazum iz Rambujea teško pronalaze odgovor na veoma prosto, ali za njih i veoma bitno pitanje - gde sam tu ja? Pored Selimija, u istu kategoriju spada i Ramuš Hajredinaj, komandant jedne od sedam operativnih zona koje ima UČK (neki je zovu "zapadno-centralna zona", neki Dukađin) i ujedno član delegacije UČK-a koja je ovih dana trebalo da otputuje u Vašington. Hajredinaj važi za jednog od najtvrđih ljudi iz vrha UČK-a kome se pripisuje i lično učešće u mnogim egzekucijama Srba i Albanaca. Radio Priština opisao ga je ovih dana kao "teroristu odgovornog za smrt najmanje 40 ljudi" i pomenuo da je Hajredinaj direktno umešan u organizaciju napada na pećki kafić "Panda", u kome je u decembru ubijeno šest srpskih mladića. U svakom slučaju reč je o čoveku koji za mnoge Albance (pogotovo one s puškom) ima težinu legende i heroja, dok se na drugoj strani pominje kao jedan od najpoznatijih zločinaca.

ŽIVO BLATO: Po pravilu, ova vrsta lokalnih bosova (to govori i iskustvo ratova u Hrvatskoj i Bosni) najteže se miri sa situacijom koja nastaje posle tzv. mirovnih sporazuma. Američke diplomate ubeđuju ih ovih dana kako je neophodno razoružati ilegalni UČK i transformisati ga delom u lokalnu policiju, delom u političku partiju kojoj je, navodno, Medlin Olbrajt već smislila i ime - KLP (Oslobodilačka partija Kosova) umesto KLA (Oslobodilačka vojska Kosova). Za ljude poput Selimija i Hajredinaja svođenje na ulogu lokalnih pandura ne dolazi u obzir. Istovremeno, reč je o ljudima koji se teško mogu transformisati u političare i prilagoditi novonastaloj situaciji. Takođe, reč je i o ljudima koje "političari" iz UČK-a poput Hašima Tačija i ostalih ne bi voleli da vide na listi svojih neprijatelja. Svaka konfrontacija s njima jednostavno se ne isplati, odnosno može biti veoma rizična.

Razlog što se s albanske strane oteže s konačnim potpisivanjem sporazuma ne leži samo u bandoglavim lokalnim komandantima UČK-a. Među kosovskim Albancima, s jedne strane, zaista postoji jaka želja da se sporazum potpiše i Beograd gurne u još goru pregovaračku poziciju. S druge strane, pomalo se strepi od mogućih ustupaka koje bi Holbruk mogao u međuvremenu da ponudi Miloševiću, pa se Albancima zato i ne žuri da kasnije ne bi morali dva puta da potpisuju istu stvar. "Pregovori" kojih zapravo nije ni bilo odavno su se zaglibili i zapali u fazu kada svaki ustupak jednoj strani automatski znači da druga odbacuje sve dotad ponuđeno i sprema se da izađe iz čitave priče. U takvom živom blatu, i buldožer malo može da pomogne.

DUPLO DNO: Od nekoliko navodno problematičnih odredbi ponuđenog sporazuma, kosovskim Albancima izgleda najmanje bode oči onaj deo o sudbini Kosova posle isteka perioda od tri godine. Gotovo svi pregovarači sa albanske strane tvrde ovih dana da "volja naroda" koja se pominje na kraju dokumenta ne znači ništa drugo do "pravo na referendum". Pre nekoliko dana, u intervjuu jednom japanskom listu, član pregovaračkog tima kosovskih Albanca Ram Buja tvrdio je čak kako im je u Francuskoj lično Medlin Olbrajt garantovala da će posle tri godine imati pravo da organizuju referendum, bez obzira na to kako je ovo pitanje formulisano u završnom dokumentu. Sa razoružanjem UČK-a, drugim osetljivim pitanjem, ide izgleda nešto teže, ali i tu vojni lideri kosovskih Albanaca tvrde kako im se garantuje "očuvanje čitave strukture UČK-a". Uz to se verovatno uzdaju i u tradiciju po kojoj do sada nikome nije pošlo za rukom da razoruža Albance, pa najverovatnije neće ni vojnicima NATO-a ako dođu na Kosovo. A u Prištini i po dreničkim šumama i gorama uzdaju se upravo u dolazak NATO vojnika i pribojavaju da mogući kompromis međunarodne zajednice sa Miloševićem može ići u kontra pravcu. Na primer, mogu neke trupe, ali da se ne zovu NATO. Albanci zato i ne žure sa potpisom, bar dok ne vide u kuda idu razgovori Milošević-Holbruk.

Uporedo sa početkom razgovora u Belom dvoru u Beogradu je inače nastavljena i kampanja pumpanja domaće javnosti uveravanjima kako na Kosovo nikada neće stupiti nijedan strani vojnik. U međuvremenu je završen i posao oko Brčkog, iz koga bi se moglo izvući bar nekoliko naravoučenija. U Dejtonskom sporazumu, čiji je arhitekta bio upravo Ričard Holbruk stajala je samo jedna odredba sa "duplim dnom", ona oko Brčkog. Tri godine kasnije starateljstvo nad ovim gradom oduzeto je Srbima nekako u isto vreme kada je i predsedniku RS Nikoli Poplašenu oduzeto pravo da obavlja svoj posao, uz otvorene pretnje da bi ga vojnici SFOR-a mogli i uhapsiti ako nastavi da se protivi takvoj odluci. Ponuđeni politički dokument o Kosovu iz Rambujea prepun je "duplih dna" koja bi posle tri godine mogla da se pročitaju na sasvim drugačiji način. U svakom slučaju, poslednje čitanje Dejtona u slučaju RS neće previše pomoći Holbruku da ubedi Miloševića u dobre namere i dobre usluge međunarodne zajednice. Iz Vašingtona inače poručuju kako će Holbruk pokušati da objasni Miloševiću da je i za očuvanje njegove lične vlasti veoma važno da pristane na NATO trupe na Kosovu. Čini se da Holbruku to ipak neće biti najjači argument.

U predvečerje početka novih pregovara o Kosovu, za koje se još ne zna hoće li se uopšte održati i kada, srpska policija izvukla je iz arhiva poternice na kojima se nalaze i neki vodeći pregovarači iz redova ilegalnog UČK-a. Na primer Hašim Tači, Jakup Krasnići i Ram Buja. Ispostavilo se da njih trojica zajedno imaju dug od 20 godina zatvora uglavnom zbog učešća u terorističkim akcijama. Reč je o trojici članova Glavnog štaba UČK-a, za koje se doskoro verovalo da će verovatno najlakše uspeti da se prešaltuju u političare. Sva trojica uglavnom provode vreme na Kosovu, negde u Drenici, što je naravno dobro poznato onima koji o tome brinu. Zato i čudi poziv građanima da se, ukoliko prepoznaju "lica sa fotografije", odmah obrate prvoj stanici milicije. Da su ove poternice objavljene mesec dana ranije, neko od brojnih policajaca koji su 6. februara dežurali na prištinskom aerodromu mogao je možda da "prepozna" Krasnićija ili Buju koji su tog dana u pratnji kosovskih verifikatora ulazili u avion za Rambuje. Tog dana, međutim, policajcima je rečeno da gledaju na drugu stranu a ne u pravcu aviona u koji ulazi delegacija kosovskih Albanaca. Neko je sada odlučio da izvadi stare poternice. Zgodno da se kompromituju pregovarači druge strane, mnogo nezgodno za one koji se ubiše od pozivanja na suverenitet srpske države koji niko ne može da ospori i pokvari.

Slučajno ili ne, istoga dana kada su Holbruk i Milošević počeli ponovo da pregovaraju, Havijer Solana je govorio nešto o budućnosti Balkana i indirektno pozvao sve sa tog prostora da se priključe "Partnerstvu za mir". Možda je, dolazeći u Beograd, sličnu ideju imao i sam Holbruk. Milošević je na početku razgovora svakako morao imati na umu ono što je istoga dana u Centru "Sava" izgovorila njegova supruga dr Mira Marković na skupu pod nazivom "Integracija da, okupacija ne":

"Mali narodi ne mogu sebi da dozvole taj luksuz da budu glupi", rekla je dr Mira Marković.

Kosovo između Rambujea i Pariza

Sreda 24. februar 1999: Kod sela Bistražin (Đakovica) pronađeno telo neidentifikovane muške osobe.

Četvrtak, 25. februar: Mile Milić iz Prilužja ranjen je dok je prelazio most na reci Sitnici koji razdvaja njegovo i susedno selo.

Pronađeno telo neidentifikovanog muškarca u Istiniću.

Vukašin Jokanović, savezni državni tužilac, rekao da je 1998. podneto 1836 zahteva protiv počinilaca krivičnih dela na Kosovu, od toga je 1137 protiv terorista, a 614 protiv osoba koje su se udruživale radi terorizma.

Petak, 26. februar: Teroristi UČK-a u okolini Orahovca kidnapovali trojicu Albanaca, a u napadu na selo Ramoč, kod Đakovice, povređena dva člana lokalnog obezbeđenja, a oteta dva civila.

Subota, 27. februar: U napadu na policijsko vozilo u okolini Prištine ubijen policajac Milorad Mitić, a Ljubiša Denić teško ranjen.

U selu Vaganica kod Kosovske Mitrovice u sukobima između snaga bezbednosti i separatističkog UČK-a poginula dva pripadnika UČK-a.

Nestali braća Dobrivoje i Novica Ševelić iz Velike Hoče kod Orahovca.

Informativni centar kosovskih Albanaca (KIC) saopštio je da su u selu Pantena u opštini Vučitrn ubijene dve osobe albanske nacionalnosti.

Nedelja, 28. februar: U napadu separatističkog UČK-a na policijsku patrolu u selu Gajre kod Kačanika poginuo komandir policijske stanice u Kačaniku Bogoljub Staletović (1968), a teško su ranjeni Zoran Đurić, Slađan Jovanović, Slobodan Janković i Đorđija Milosavljević.

Ispred kafane "Molika" u centru Prištine ubijen Ikrem Gaši, poznat pod nadimkom Tito, a ranjeni su Bejt Fahri i Genc Nuka.

Pronađena dva tela u okolini sela Pirane, između Orahovca i Prizrena.

U blizini Đakovice pronađen leš muškarca koji je ubijen sa pet metaka kalibra 7,62 mm; imao je na sebi crnu uniformu sa oznakama UČK-a.

Ponedeljak, 1. mart: Istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković izjavila da je nedaleko od mesta gde je u nedelju, u blizini Kačanika, napadnuta policijska patrola pronađen leš Hetema Asaja. Istraga je utvrdila da je Asaj imao ručni raketni bacač, više ručnih bombi i pištolj kalibra devet milimetara.

Portparol KVM-a Beatris Lakost izjavila je da je separatistički UČK obavestio misiju da je jedan od otete braće Šavelić (Dobrivoje) pogubljen, a drugi brat (Novica) dopremljen je u prizrensku bolnicu gde se lekari bore za njegov život. U toku dana Novica Šaveljić je oslobođen.

Policijska patrola je napadnuta iz automatskog oružja na putu prema selu Kolić, opština Priština. Niko od policajaca nije povređen u tom napadu.

U Tevcu kod Prizrena pronađena dva muška leša.

SPS Vučitrna saopštio da su samo u poslednjih deset dana u toj opštini ubijena tri srpska mladića.

Utorak, 2. mart: MUP i pripadnici VJ odbili su napade jake grupe "albanskih terorista" u blizini Đeneral Jankovića. U borbama poginuo Goran Mirjačić, vodnik prve klase.

Sreda, 3. mart: Policajac Goran Timotijević (27) ubijen u centru Podujeva, u napadu UČK-a na policijsku patrolu.

Tela ubijenih Sejdi Rušitija (40) i Nedžata Azemija (40) pronađena su na putu Raška-Priština, severozapadno od Kosovske Mitrovice.

Identifikovana dva muška leša, pronađena 27. februara kod sela Tupez, nadomak Prizrena. To su Ilir Dina (20) i Ćerim Redža (19), obojica iz Orahovca. Oni su oteti 23. februara u centru Orahovca.

Savezni sekretar za informacije Milan Komnenić ocenio je da Kosovo i Metohija predstavljaju "najflagrantiji primer etničkog čišćenja u savremenom svetu". On je kazao da su Srbi u proteklih godinu dana proterani iz 110 sela i da su Albanci, od dolaska Verifikacione misije OEBS-a, etnički očistili 62 sela. Od dolaska misije OEBS-a na Kosovu je stradalo 150 ljudi, a od početka pregovora u Rambujeu izvršeno je 139 terorističkih napada, ubijena su 32 lica, 15 je kidnapovano, dok je 40 ranjeno, rekao je Komnenić.

Četvrtak, 4. mart: Teroristi UČK-a ubili braću Ljubišu (1957) i Radivoja Mitrovića (1950) iz sela Mijalić, opština Vučitrn, a policija traga za nestalim vojnikom Miljanom Mitrovićem, sinom ubijenog Radivoja.

Srbi iz vučitrnskog sela Mijalić zatražili su od međunarodnih verifikatora da im obezbede sigurno iseljavanje iz tog sela u čijoj blizini su u sredu uveče ubijeni njihovi meštani, braća Mitrović.

Petak, 5. mart: Ranjeno 11 policajaca kod sela Magura, nedaleko od Prištine, kad su "albanski teroristi ručnim raketnim bacačima i automatskim oružjem napali vozila koja su prevozila hranu", saopštio je Media centar.

U napadu na ćevabdžinicu "Kovač" u Prištini ubijen je jedan i ranjeno sedam Albanaca, saopštio je prištinski Media centar. Poginuo je Agim Revući, a ranjeni su Šaban Zećiri, Bajram Zakupi, Gani Ismailji, Isa Krasnići, Avdulj Mušica, Ismet Labljani i Arben Tahiri.

Na gradskom groblju u Kosovskoj Mitrovici sahranjena su braća Ljubiša (42) i Radivoje (49) Mitrović, ubijeni pre dva dana u blizini svog sela Mijalić, kod Vučitrna.

Vojnik VJ Miljan Mitrović, koga je preksinoć kidnapovao separatistički UČK kod sela Mijalić, u vučitrnskoj opštini, javio se policijskoj stanici u Vučitrnu obavestivši ih da je živ i zdrav.

Subota, 6. mart: U napadu na restoran "Slavica" u Peći ranjeno šest osoba srpske nacionalnosti.

Albanski teroristi su na Kosovu i Metohiji tokom februara izvršili 169 napada u kojima je ubijeno 39, ranjeno 43, a oteto 15 lica, piše prištinsko "Jedinstvo".

Ponedeljak 8. marta: Jedan pripadnik separatističkog UČK-a je ubijen, a četvorica su ranjena u borbama koje se vode u selima opštine Kačanik, javlja agencija UČK-a "Kosova pres". Vesti o tim borbama nisu potvrdili ni srpski ni međunarodnu izvori.

U mestu Rezine, na putu Đakovica-Prizren, pronađeno je telo muškarca starog oko 30 godina.

Utorak, 9. mart: Policajci Zoran Slavković i Slavoljub Stanisavljević su poginuli, tri policajca su teško, a tri lakše ranjena kada je njihovo vozilo naletelo na protivtenkovsku minu na putu između sela Smonica i Stubla u opštini Đakovica.

Imer Džafić, radnik MUP-a, otet je iz svoje kuće u selu Piranu (Prizren).

MUP Srbije raspisao poternice za "osmoricom terorista" od kojih su trojica članovi albanskog pregovaračkog tima.

"Politika" piše: "albanski teroristi samo u prvoj nedelji marta izvršili su 10 oružanih napada na pripadnike MUP-a Srbije, VJ i građane. Sedam ubijenih, 18 ranjenih i jedan oteti vojnik - žalosni je zbir njihovog prošlonedeljnog krvavog pira."

Izvori: "Politika", "Večernje novosti", "Beta".