Tajne srpske privatizacije (3)

Direktori kriju akcije

Srpski akcionari će tek za pet do šest godina moći da provere koliko vrede akcije kojima raspolažu

Akcionari ICN-a Farmaceuticals mogu da odahnu. Uprkos nevoljama u Jugoslaviji, zbog kojih je kompanija morala da otpiše investicije u ICN-u Jugoslavija, vredne 230 miliona dolara, ukupno poslovanje ovog kalifornijskog proizvođača lekova bilo je pozitivno, zbog čega su vrednosti njegovih akcija na Njujorškoj berzi porasle 12 odsto. Tržište je pozitivno reagovalo na nezaustavljivo širenje ICN-a u Istočnoj Evropi, što je popravilo i imovinsko stanje akcionara, uključujući jugoslovenske. Nemalom broju zemunskih deoničara ICN-a ova informacija izmamila je duboke uzdahe. Nevešti u tržišnim igrama, oni su, nekoliko godina unazad, spretnijim i bolje informisanim od sebe, a imućnim, u bescenje, za keš, prodavali akcije koje su dobili na poklon prilikom privatizacije nekadašnje zemunske Galenike.

Godinu i nešto od usvajanja srpskog Zakona o privatizaciji, Srbija broji nekih 60.000 akcionara, zanemarljivo malo u odnosu na 4,5 miliona građana koji imaju pravo na besplatne akcije. Zanemarljiv je i broj kompanija koje su počele privatizaciju, njih 200 od 7000, mada, kako za "Vreme" ističe dr Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, treba voditi računa da bolje kompanije među prvima ulaze u ovaj proces. Zato naš sagovornik upozorava da će broj razočaranih, poput Zemunaca u slučaju ICN-a, biti sve samo ne zanemarljiv.

PROPUŠTENA ŠANSA: Gro onih koji imaju pravo na besplatne akcije već imaju razloga da se kaju. Propustili su, na primer, šansu da dobiju besplatne akcije u beogradskoj industriji piva (BIP). Među nešto više od 4000 akcionara BIP-a samo njih 1200 su autsajderi (ne rade u BIP-u), a jedan mali deo akcija završio je u državnom Akcijskom fondu. Kompanija je emitovala akcije u visini 60 odsto kapitala, procenjenog na 440 miliona dinara, a na poziv za upis besplatnih akcija, suprotno tržišnoj logici, nije se javio dovoljan broj zainteresovanih. Nepodeljene akcije su, po sili zakona, otišle u Akcijski fond.

Predrag Grubin, zamenik generalnog direktora BIP-a zadužen za privatizaciju, kaže u izjavi za "Vreme" da je odziv slab i u drugom krugu privatizacije, koji uveliko teče u ovoj pivari. "Do sada se javilo 180 upisnika. Pretpostavljam da će odziv biti veći, budući da naši ljudi uvek čekaju poslednji momenat", kaže Grubin. Onih četiri i po miliona građana Srbije koji u prvom krugu privatizacije imaju pravo na besplatne akcije, u drugom krugu mogu da upišu akcije s popustom, maksimalne vrednosti 6000 nemačkih maraka, uz startni diskont od 20 odsto, plus po jedan odsto za svaku godinu radnog staža.

Sadašnji akcionari BIP-a već su mogli da provere da li u rukama imaju papire od kojih mogu da očekuju dobit. Ekonomski institut je, naime, pre dve nedelje, uz posredovanje brokerske kuće Kulske banke, na Beogradskoj berzi kupio jedan odsto kapitala najprivlačnije srpske pivare, koja je na taj način zatvorila svoj dug od četiri miliona i 400.000 dinara. "To je bila odlična provera vrednosti naših akcija. One su na berzi prodate po nominalnoj ceni od 60 dinara, odnosno deset maraka po zvaničnom kursu. To se može smatrati uspehom, budući da vrednost akcija u prvo vreme obično pada", navodi Grubin.

PREVARE: U jednoj konkurentskoj pivari, prema tvrdnjama upućenih u tokove srpske privatizacije, nisu želeli da se "izlažu riziku" navale zainteresovanih autsajdera, pa je menadžment, sebi i radnicima, podelio akcije pre objavljivanja oglasa u Službenom glasniku.

Dr Kovačević kaže da je to jedan od brojnih načina (čitaj prevara) koje menadžeri koriste da bi zadržali kontrolu nad firmama i posle privatizacije. U mnogim kompanijama, navode stručnjaci, direktoru su od radnika tražili i dobijali blanko ovlašćenja da u njihovo ime upisuju besplatne akcije. "Najveće malverzacije su verovatno koncentrisane na pokušaj menadžmenta kompanija da spreče autsajdere da postanu njihovi akcionari. Moram da priznam da ne razumem otkud toliki strah", kaže za "Vreme" Rade Rakočević, broker u "M&V Investments". Dr Kovačević i dr Miodrag Zec, profesor na Filozofskom fakultetu, kažu da znaju o čemu se radi. "Prava funkcija privatizacije je da dovede do povećanja efikasnosti privrede. Ukoliko se akcije prosto podele radnicima i direktorima, ništa se neće promeniti", objašnjavaju ova dva stručnjaka. Što bi rekao dr Veselin Vukotić, autor programa crnogorske vaučerske privatizacije, "ako se ne promene poslovna svest i način razmišljanja, privatizacija nije uspela".

Upravo iz tog razloga, Grubin ističe da je greška što Zakon o privatizaciji zabranjuje trgovinu besplatnim akcijama u punom iznosu, mada dodaje da BIP-ovim akcijama nije trgovano na crno. Kako eksperti imaju običaj da kažu, privatizacija bez razvoja tržišta kapitala i berzanske trgovine akcijama najlakše se može opisati sintagmom "operacija uspela - pacijent mrtav".

KOBAJAGI PRIVATIZACIJA: S obzirom na to da Zakon o privatizaciji trgovinu besplatnim akcijama ograničava na jako mali procenat, dr Kovačević računa da će do "prave privatizacije" doći oko 2005. godine. Tada će oni koji su dobili akcije u prvom krugu moći njima slobodno da trguju, biće otplaćene akcije upisane s popustom u drugom krugu, a na tržište će verovatno izaći i Akcijski i Penzijski fond. Praktično, srpski akcionari će tek za pet do šest godina moći da provere koliko vrede akcije kojima raspolažu.

U razgovoru za "Vreme", dr Kovačević upozorava da će, zbog nepostojanja trgovine akcijama, Srbija privući znatno manje stranih investicija. "Iskustva širom bivšeg socijalističkog bloka pokazuju da su stranci mnogo više ulagali u akcije tamošnjih kompanija nego što su se pojavljivali u ulozi strateških investitora. Dr Zec, pak, smatra da je država ograničila trgovinu akcijama svesna da su obećana i emitovana prava mnogo veća od vrednosti kapitala koji treba da se privatizuje. Kao potvrdu ove teze stručnjaci ističu da je PIO Fond postao vlasnik deset akcija svih domaćih preduzeća koja su počela privatizaciju, a još se nije pojavio na berzi. U portfelju PIO Fonda već se nalaze akcije vredne 200 do 300 miliona dinara. Dr Mirosinka Dinkić, saradnik Ekonomskog instituta, ističe, međutim, da PIO Fond ima dovoljno prihoda za isplatu penzija i bez prodaje akcija iz ovog portfelja. "Penzije su neredovne zato što novac odlazi na druge račune", kaže naša sagovornica.

PONUDA I TRAŽNJA: Ono što se kod nas dešava na planu privatizacije Nikola Živanović, donedavno broker na Moskovskoj berzi, poredi sa počecima privatizacije u Rusiji. "Ruska privatizacija počela je 199. godine tako što je ruska vlada obavezala 5000 kompanija da se privatizuju. Oko 150 miliona Rusa dobilo je vaučere, nekih 16.000 kompanija dobilo je privatne vlasnike. Iako su 40 miliona Rusa postali mali akcionari, ispostavilo se da su najvredniji nacionalni resursi dospeli u ruke manjeg broja odabranih pojedinaca", priča Živanović u razgovoru za "Vreme".

"Kada je napravljena ozbiljnija analiza, postalo je jasno da takvom privatizacijom ništa nije postignuto. Prosto, privreda nije došla do potrebnog kapitala", objašnjava naš sagovornik. Zato je, u drugom krugu, organizovano nekoliko keš akcija, od kojih su se očekivali prihodi od 25 triliona rubalja, a sve je rezultiralo kapitalom od 150 miliona. Zbog precenjenog društvenog kapitala, na Moskovskoj berzi trgovalo se samo akcijama dvestotinak kompanija.

Srbija se još nije oprobala u ovome, tako da se na Beogradskoj berzi trguje samo kratkoročnim hartijama od vrednosti. Dr Vukotić, međutim, navodi da je ono što se dogodilo na Montenegroberzi u Podgorici slično ruskom iskustvu. Akcije crnogorskih kompanija danima su se kotirale na berzi, pri čemu su interes i ponude investitora bile jednake trećini cena ponuđenih akcija. Državne fondove koji su na Montenegroberzu izbacili akcije iz svog portfelja, prema rečima dr Vukotića, bilo je teško ubediti da cena akcija na berzi zavisi od ponude i tražnje.

Vladimir Milovanović

Prava i obaveze

Pravo na besplatne akcije imaju svi građani Srbije koji rade ili su radili u društvenom i državnom sektoru. Da bi upisali besplatne akcije (400 maraka po godini radnog staža), potreban im je dokaz o državljanstvu, radnom stažu i popunjen formular upisnice koja se dobija u firmi koja kreće u privatizaciju. Kao dokaz o radnom stažu, zaposlenima služi fotokopija radne knjižice, a penzionerima - rešenje o penzionisanju. Posebno je važno da građani nisu obavezni da upišu akcije u preduzeću u kome rade ili su bili zaposleni, niti celokupno svoje pravo moraju da iskoriste u jednoj kompaniji. Isto važi i za drugi krug, kada se upisuju akcije s popustom.