Kriza u RS i Brčko

Smene, ostavke, zamrzavanja

Dok se mnogi pitaju da li je distrikt zaista loše rešenje za bosanske Srbe, Vestendorp obaveštava da će se o Brčkom još razgovarati, za razliku od smene Poplašena, koju je proglasio konačnom. "Imam osećaj da je ta stvar legla", kaže za "Vreme" premijer RS u ostavci Milorad Dodik

Banjaluka

Kriza u Republici Srpskoj započela je prepiskama između visokog predstavnika za BiH Karlosa Vestendorpa i onih koji u političkom životu RS nešto znače. Zaustavljena je u ovom trenutku na smenjenom predsedniku RS Nikoli Poplašenu, premijeru u ostavci Miloradu Dodiku, proglašenju Brčkog za neutralni distrikt pod međunarodnom kontrolom i "zamrznutim" predstavnicima iz RS u zajedničkim organima Bosne i Hercegovine.

Uz pomoć međunarodne zajednice, politička klima je ozbiljno radikalizovana, pa mnogi smatraju da je došlo do (privremene) reinkarnacije SDS-a i radikala. Politika koalicije "Sloga", smatra se, poražena je i u sopstvenim redovima iako nije došlo do zvaničnog pucanja njenih šavova. Među tvrđim Srbima u "Sloginim" redovima, ova koalicija je pogrešila jer nije stvorila vladu nacionalnog jedinstva.

PERSONE NON GRATA: U RS već mesecima bukti "pozicioni rat" između Dodika i Poplašena, sve dok se sad već bivši predsednik RS nije odlučio da, pošto je, smatraju mnogi, na istoku etniteta pripremio teren za "moguća dešavanja naroda", razreši Dodika dužnosti. Uglavnom, Poplašen je prošle srede 3. marta odlučio da se reši Dodika. Pozvao se na član 94 Ustava RS: "Ako oceni da je došlo do krize u funkcionisanju Vlade, predsednik Republike može, na inicijativu najmanje 20 poslanika i pošto sasluša mišljenje predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade, zatražiti od predsednika Vlade da podnese ostavku. Ukoliko predsednik Vlade odbije da podnese ostavku, predsednik Republike ga može razrešiti".

U četvrtak 4. marta je Vestendorp pripretio Poplašenu da će ga suspendovati ukoliko ne odustane od ove nakane. I predsednik Skupštine RS Petar Đokić i Dodik su se odazvali Poplašenovom zahtevu da mu u roku od 48 sati dostave svoje mišljenje o inicijativi 20 poslanika. Dodik odgovara Poplašenu da pomenuta inicijativa nije ustavna, jer mu je mandat, kao i njegovoj vladi, istekao provođenjem septembarskih izbora.

"Nema ustavnog ni zakonskog ovlašćenja da se to pravo i ta dužnost vlade - da ostane na dužnosti do izbora nove vlade - prekine bilo čijom intervencijom", obrazlaže Dodik. U istom pismu Dodik navodi da nema nameru da "drži predavanja niti seminare", čemu je, po njemu, Poplašen sam sklon, ali je istovremeno premijer (da li bivši) ubeđen da je sasvim sigurno narušavanju Poplašenovog ugleda doprinelo njegovo konfrontiranje sa međunarodnim predstavnicima. Dodik je zato zatražio od Poplašena da inicijativu odbaci. Isto to traži i Đokić, koji u dužem pismu kaže da je ona neargumentovana, neprihvatljiva i da je treba odbaciti, kao i da pada u "sasvim pogrešno vrijeme kada RS očekuje donošenje konačne arbitražne odluke o statusu Brčkog, i kad svaka nestabilnost i sukob nanose neprocjenjivu štetu interesima RS". Poplašen, međutim, ignoriše Vestendorpovo upozorenje da odustane od svojih nakana i, po isteku ustavnih 48 sati, pismo adresirano Vestendorpu najpre šalje ovdašnjim medijima.

Poplašen piše Vestendorpu: "Zar nije dovoljna ilustracija da Vi, u mojoj ustavnoj odluci da o jednom tekućem pitanju tražim mišljenje predsednika Vlade i predsednika Skupštine, nalazite dovoljan razlog za suspenziju predsednika Republike izabranog na prethodnim izborima voljom naroda."

Sledeći Šešeljevu retoriku o pomagačima i domaćim slugama, iz redova srpskih političara i državnih funkcionera, Poplašen već tada šalje Vestendorpu svojevrsnu pretnju - donese li odluke protivne Dejtonu, sve reakcije naroda biće za njega legitimne i opravdane. Vestendorp brzo uzvraća, saopštavajući da je iskoristio svoja ovlašćenja i smenio Nikolu Poplašena. Odluka je trebalo da stupi na snagu odmah. Po Vestendorpovoj odluci da smeni Poplašena, u ovaj petak izjavljuje da je smena "nedemokratska i nedejtonska", te da je ne može prihvatiti. U međuvremenu, njegovi radikali i politički savetnici prete svemu što nosi predznak "strano", tražeći da se Vestendorp i Gelbard proglase personama non grata u RS. Gelbard najverovatnije zbog toga što je Poplašena nedavno nazvao "ludom".

Iz Dodikovih krugova u to vreme (pred saopštavanje odluke o Brčkom) reaguje samo ministar pravde Milan Trbojević, po kome je Poplašen dobio ono što je zaslužio. Poplašen je napravio mnogo grešaka, i "bolje je što je smijenjen nego da je nastavio da čini nove greške". Od petka do nedelje, završetka sednice skupštine, o ovoj se Vestendorpovoj odluci niko iz Dodikovih redova nije izjašnjavao.

DUGO ČEKANA OSTAVKA: Nekoliko časova kasnije, u petak 5. marta popodne, odluka o Brčkom kao neutralnom distriktu je saopštena. Prvi reaguje Dodik, koji iz "moralnih razloga" podnosi ostavku.

Stupajući na dužnost premijera, 18. januara prošle godine u Bijeljini, Dodik je javno obećao da će podneti ostavku ukoliko Brčko ne pripadne RS, što je nakon konačne arbitražne odluke i ispoštovao. Ali, ubrzo se predomislio. Već u nedelju 7. marta, Dodik je nagovestio da bi ostavku mogao da povuče pošto ga ostali političari RS nisu sledili. "Bilo je logično očekivati adekvatan odgovor od drugih političara RS. Izostanak reakcija navodi nas na pomisao da im je vlast draža od prihvatanja moralne odgovornosti", navodi se u Dodikovom taboru.

Međutim, njegova je ostavka u skupštini primljena k znanju, reklo bi se, neki su je oberučke prihvatili. Tako se desilo da su silne pretnje ostavkama, na kraju završene samo jednom - Dodikovom, dok su ostali ipak samo zamrzli svoje funkcije.

Dobar deo političke javnosti smatra da je Dodikov potez da se sam povuče njegova kobna greška. Po mnogima, nije to jedino što mu se zamera ovih dana. Podsećanja radi, njegova stranka bila je pokrenula inicijativu za promenu ustava o opozivu predsednika RS. I unatoč jasno izraženom stavu o Vestendorpovoj odluci da Poplašena smeni, gde Dodik kaže da "instituciju predsjednika RS ugrožava predsjednik Nikola Poplašen i treba učiniti nešto da se ona zaštiti, a odluka Karlosa Vestendorpa bila je dobar potez da se to učini", poslanici iz njegove stranke su u skupštini ipak bili "uzdržani", i nisu dizanjem ruke stali na stranu Karlosa Vestendorpa. Kada se bura malo stišala, a umesto emocijama počelo reagovati glavom, Dodikova desna ruka Nenad Baštinac izjavljuje u utorak, 9. marta, po konačnoj Vestendorpovoj odluci da je smenio Poplašena: "Poplašen za nas nije predsjednik. Vestendorp je u pravu, jer ima ovlašćenja da to uradi."

Ipak, u subotu, uoči vanrednog zasedanja parlamenta, po prvi put se "kooperativni" Dodik ljutnuo na međunarodnu zajednicu zbog "demontaže Dejtona" i stvaranja trećeg entiteta: "Neprimerena je arogancija jednog dela međunarodne zajednice, koja u donošenju nekih odluka glumi usrećitelje." Na drugoj strani Vestendorp moli Dodika da još jednom preispita svoju "preuranjenu odluku", koju je doneo pošto je samo "protrčao" kroz odluku Arbitražne komisije o Brčkom. Trebalo bi da je bolje protumači. Iako odluka ima nekih nelogičnosti, čak ni pravni eksperti nisu želeli da se upuštaju u detaljnu analizu pre nego što je prouče. Među njima i Radomir Lukić, Dodikov advokat u arbitražnom postupku.

Dodikovu ostavku pozdravljaju i socijalisti, kao moralan čin, odmah u petak po njenom objavljivanju, dok smatraju da Vestendorp odluku o Poplašenovoj smeni "nije trebalo da donosi". Socijalisti nagoveštavaju moguće ostavke i svojih funkcionera, ali na Radišićevoj konferenciji za novinare, u subotu 6. marta u 16 časova, saopštava se odluka o "zamrzavanju".

"Zamrznuti" predsedavajući u Predsedništvu BiH kasni na konferenciju zbog višesatnog razgovora sa Vestendorpom i ostalim međunarodnim zvaničnicima.

EPIDEMIJA PODRŠKE: Radišić oštro napada međunarodnu zajednicu, kajući se zbog sopstvene "naivnosti". Posebno je strancima zamerio "demonstraciju sile", koja je nepotrebna, s obzirom na to da je srpski narod "miran i dostojanstven". Istovremeno, neki iz tog istog "mirnog i dostojanstvenog" naroda u istočnom delu RS, kako stoji u saopštenju SFOR-a, "palicama napadaju pripadnike SFOR-a, paleći njihova vozila i podmećući eksplozive u njihovim zgradama". U subotu, u Ugljeviku, u jednom takvom "mirnom" obračunu gine funkcioner radikala Krsto Mičić. SFOR kaže da je reč o samoodbrani, radikali o "brutalnom ubistvu".

Na demonstracijama u Bijeljini, 6. marta (na kojima se, po nekim procenama, okupilo oko 2000 ljudi), politički savetnik Nikole Poplašena Slobodan Cvijetić (kasnije se našao u skupštinskoj komisiji koja će se pozabaviti odlukom o Brčkom) naređivao je svim strancima (civilnim i vojnim organizacijama) da do ponoći napuste grad. Isto je ponovio u Doboju. Po izrečenim pretnjama i opštem raspoloženju, smatrao je Cvijetić, Vestendorpu i ostalima bilo bi najbolje da RS zaobiđu, kako ih ne bi snašlo zlo. Generalni sekretar radikala Ognjen Tadić ide korak dalje, objašnjavajući prostom puku da svaki građanin RS ima pravo da "uhapsi Vestendorpa".

U nedelju 7. marta vanredno zaseda skupština RS, u kojoj je dobar deo ovdašnje javnosti prepoznao Miloševićev scenario "epidemije podrške". Ovom telu, naime, stigli su brojni telegrami podrške iz 22 opštine RS, što je delovalo "impozantno", brojnih udruženja građana, izbegličkih organizacija.. Iako je SDS, tražeći jedinstvo svih Srba i zakopavanje ratnih sekira u odsudnom trenutku kada je pitanje "da li RS još uopšte postoji", mnogi su u vođenju sednice prepoznali "socijalistički pristup". Znalo se, da onaj ko ne stane uz njih postaje najveći srpski izdajnik. Usvojene su rezolucije, deklaracije, zaključci. Zlobnici tvrde da su se poslanici Biljane Plavšić dobro zeznuli kad su glasali protiv Vestendorpove odluke o smeni Poplašena. Videvši da u tom trenutku socijalisti dižu kartone, učinili su isto, ne znajući za šta zapravo glasaju i misleći da su još uvek na istoj strani.

"Sloga" je prećutno priznala poraz, najlakše je prošla Dodikova ostavka, i odlučeno da se odmah počne raditi na formiranju nove vlade. Biće da je nedavna teza, po kojoj su socijalisti čekali da se odluči o Brčkom pa da Đokić odbije ili prihvati mandat, bila tačna. Izgleda da su socijalisti promenili tabor i odigrali svoju "istorijsku ulogu spasavanja nacije".

Ujutro su u Banjaluci osvanuli grafiti: "Čika Živko, sretan ti 8. mart."

U Skupštini se Poplašen nije izjasnio o Brčkom, već se bavio sobom. Između ostalog, objasnio je da nikako nije mogao da se složi sa onim strancima koji su tražili da on kaže da je "režim u Beogradu fašistički". On obrazlaže zašto nije mogao da predloži Dodika - znao je da oni poslanici koji stoje iza njega nemaju isto mišljenje o RS (aludirajući na Koaliciju za celovitu i demokratsku BiH). Na kraju je Poplašen bio radostan zbog postignutog srpskog jedinstva.

Ne zadugo. Karlos Vestendorp, visoki predstavnik za BiH, potrudio se da Poplašenovu radost pomuti. Odbacio je već u ponedeljak 8.marta odluku skupštine RS i Poplašenovu smenu nazvao konačnom, istina sa žaljenjem. O Brčkom se još može razgovarati, obećao je Vestendorp. Mnogi se u međuvremenu pitaju da li je odluka o Brčkom zaista nepovoljna po RS.

Milorad Dodik je postao u međuvremenu omiljen, jer nije trebalo da nasedne i sam podnese ostavku. Nikola Poplašen, bivši predsednik RS, "zahvaljujući" slučajnom ili namernom poklapanju odluke visokog predstavnika za BiH o njegovoj smeni sa arbitražnom odlukom o Brčkom, prošao je kudikamo bolje nego što se mogao nadati - postao je nacionalni heroj i glasnogovornik demokratije, "demokratski (voljom naroda) izabran predsednik nedemokratski smenjen".

A pošto su se usijane glave ohladile, sve je više onih kojima je Vestendorpova bič-demokratija kudikamo prihvatljivija od radikalske. Valja očekivati teške dane, po mnogima mnogo teže od onih u kojima je Plavšićeva izvodila svoju balkon-revoluciju.