Pravosuđe

Sudije nisu građani

"Negiranjem slobode udruživanja sudijama se u stvari negira status građanina bez koga i nisu mogli postati sudije. Prosto je nezamislivo da jedan sudija koji po Ustavu štiti slobode i prava sam ne može da ih uživa", kaže dr Zoran Ivošević

Ako se mogu udruživati golubari, opančari, književnici, lekari, novinari i svi drugi koji se bave određenom profesijom kao životnim pozivom, nerazumno je da se sudijama to zabranjuje"

Presudom Vrhovnog suda Srbije (17. februar 1999) - kojom je odbijena tužba Društva sudija Srbije, povodom rešenja Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, kojim Društvu nije dozvoljen upis u registar udruženja građana, a samim tim i dobijanje statusa pravnog lica - otišlo se mnogo dalje.

Vrhovni sud je "pojasnio" sudijama da oni zapravo mogu biti ili sudije ili građani, da nemaju pravo na građansko udruživanje i da penzionisane sudije ne mogu biti članovi profesionalnog udruženja. U odbranu ovakvog stava i kompletne presude Sud se poziva na član 4 Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana iz 1982. godine utemeljenog na Ustavu nekadašnje Socijalističke Republike Srbije.

"Možda je ovako i bolje da društvo nastavi da radi bez

žiro računa", kaže sagovornik "Vremena" dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda Srbije i predsednik Društva sudija Srbije. "Da smo imali račun možda bi neko ko je sklon falsifikatima i podmetanjima uputio Društvu i neke 'CIA dolare'. Status pravnog lica zatražili smo da bi nam na spostveni žiro račun mogla biti uplaćena sredstva do 100.000 dinara koja smo dobili od ranijeg ministra pravde za program edukacije sudija."

Društvo sudija Srbije postoji već gotovo dve godine u okviru Udruženja pravnika Srbije - ima 600 članova. Nastalo je posle velike izborne krađe na lokalnim izborima u Srbiji, masovnih protesta građana i čuveng "lex specialisa" kojim su potvrđeni stvarni izborni rezulati. Tada su i utvrđeni ciljevi Društva: vladavina prava, nezavisno sudstvo i zalaganje za statusna pitanja sudija.

GODINA 1982: Na sednici kolegijuma Okružnog suda u Beogradu 15. marta Dragoljub Janković srpski ministar pravde stavio je na dušu Društvu sudija i pojedinim sudijama Okružnog suda u Beogradu, između ostalog, i odgovornost za bedne sudijske plate jer su pomažući rušenje zakona o privilegijama sprečili povećanje plata nosilaca pravosudnih funkcija: "Protivnici Zakona o pravima i obavezama izabranih lica nisu smeli da kaži ništa protiv povećanja plata sudija i tužilaca, sve dok famozno Društvo sudija i vas nekoliko niste napali pomenuti zakon. Ti isti protivnici su onda rekli: 'Evo ni sudije neće plate po ovom zakonu.' Upropastili smo priliku, i da smo tada prošli, materijalni položaj nosilaca pravosudnih funkcija bio bi daleko bolji..." ("Bilic", 16. mart). Ministar pravde je istom prilikom "zamerio" članovima Društva, da, kako je rekao, "ta šačica ima bolesnu potrebu da stalno bude prisutna u štampi i da u javnosti ocenjuje rad svojih kolega." I ne samo to. Ozbiljnija ministarska optužba se odnosila na podmetanje: "Podmeće nam se da nam se država meša u rad sudova. Ali koja i čija država. Sigurno ne ova naša već tuđa..."

Ustav Republike Srbije (član 44 stav 1) inače garantuje svim građanima slobodu udruživanja na osnovu prijave kod nadležnog organa a ne odobrenja. Sudskim sprečavanjem registracije Društva, sudije su "potpale" pod kategoriju lica kojima ovo demokratsko pravo Ustav ne dozvoljava. A to su udruživanja koja imaju za cilj "nasilno menjanje ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajamčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje..."

Između Ustava i pomenutog Zakona o organizovanju građana iz '82. godine Vrhovni sud Srbije se opredelio za Zakon o udruživanju građana, koji taj čin uslovljava sistemom dozvole.

"Da nevolja bude veća, Vrhovni sud ni taj zakon nije pravilno primenio. Jer član 4 Zakona na koji se presuda poziva govori o ciljevima udruživanja koja se ostvaruju u organizacijama udruženog rada, mesnim zajednicama i društveno-političkim zajednicama. Organizacije udruženog rada i društveno-političke zajednice više ne postoje, mesne zajednice postoje, ali nisu bile niti su sada ambijentalni okvir za udruživanje sudija. Otuda ovaj član nije mogao biti primenjen.

Ima još jedna mana u primeni pomenutog zakona. Zahtev upisa u registar može biti odbijen tek ako se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci u Statutu (član 34 stav 3). Društvu sudija nije omogućeno da uskladi Statut sa Zakonom, a zahtev je ipak odbijen", kaže dr Ivošević.

Po oceni Vrhovnog suda Srbije, "sudija je funkcioner čiji je status regulisan ustavom Republike Srbije i Zakonom o sudovima (Sl. glasnik RS, br 46/91...71/91). Sudovi u vršenju te funkcije vrše sudsku vlast koja im pripada kao samostalnim organima i u vršenju te vlasti su nezavisni..."

U obrazloženju se dalje objašnjava postupak izbora sudija i prestanak radnog odnosa i podseća da ne postoji funkcija penzionisanog sudije. Poenta cele priče je u nastavku obrazloženja u kome se doslovce kaže: "Citirane odredbe Zakona o sudovima i odredbe Ustava Republike Srbije ukazuju da status sudija kao državnih funkcionera koji izborom na tu funkciju vrše sudsku vlast u sudovima kao samostalnim državnim organima nema oslonca u zakonskim razlozima iz čl. 4 citiranog zakona za formiranje udruženja, kako je pravilno našao i tuženi organ (Ministarstvo unutrašnjih poslova, prim. aut.) u osporenom rešenju. Zalaganje za vladavinu prava, pravnu državu i za nezavisno i samostalno sudstvo, kao i za afirmaciju prava kao struke i nauke, sudije ostvaruju upravo u vršenju sudske funkcije i kroz oblike rada predviđene Zakonon o sudovima i pratećim propisima..."

GOLUBAR, OPANČAR, NOVINARI: Naš sagovornik najveći pravni greh u presudi Vrhovonog suda Srbije vidi upravo u citiranom iskazu u kome se tvrdi da sudije nemaju pravo na udruživanje:

"Sudije jesu državni funkcioneri, ali izborom na funkciju ne prestaju da budu građani. U Društvo smo se udružili upravo kao građani a ne kao funkcioneri. Negiranjem slobode udruživanja sudijama se u stvari negira status građanina bez koga i nisu mogli postati sudije. Prosto je nezamislivo da jedan sudija koji po Ustavu štiti slobode i prava sam ne može da ih uživa.

Ako se mogu udruživati golubari, opančari, književnici, lekari, novinari i svi drugi koji se bave određenom profesijom kao životnim pozivom, nerazumno je da se sudijama to zabranjuje. Društvo sudija je profesionalna organizacija i u njoj sudije ne obavljaju sudijsku funkciju. Oni su tamo da bi artikulisali svoje zajedničke interese i učinili ih transparentnim."

Dr Ivošević podseća da je pravo sudija na udruživanje proklamovano i Univerzalnom deklaracijom o nezavisnom pravosuđu koje je usvojila i Organizacija ujedinjenih nacija u kojoj se kaže da "sudije mogu da osnivaju udruženja sudija ili druge organizacije i da stupaju u njih da bi branili svoje interese i unapređivali profesionalno usavršavanje i štitili nezavisnost sudova..." "Ustav Jugoslavije (član 16. stav 2) utvrđuje da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka", kaže dr Ivošević.

"Pomenuta presuda ni o tome nije vodila računa. Njen zadatak je bio da se obračuna sa Društvom sudija i upravo zato sadrži i iskaz da penzionisane sudije ne mogu biti u Društvu. Jedan broj istaknutih članova društva uskoro treba da ode u penziju. Presuda se ni time ne zadovoljava, ona hoće da kaže kako Društvo sudija ne može biti ni u sastavu Udruženja pravnika Srbije jer spada u kategoriju specijalizovanih društava, a ona se osnivaju za određenu oblast ili granu prava, kakvih nema za sudije. Pri tom zaboravljaju da postoji pravosudno organizaciono pravo kao grana prava koje se predaje na fakultetu."

Neuobičajeno za ovakvu vrstu presuda, ovu o zabrani udruživanja sudija, nadležna služba Vrhovnog suda Srbije dostavila je sudovima širom Republike. Poznavaoci prilika u sudstvu ovaj gest tumače zastrašivanjem sudija i dezinformacijom da je Društvo nelegalno osnovano. Sam predsednik Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica imao je potrebu da na pomenutom kolegijumu beogradskog okružnog suda i lično prokomentariše odluku suda na čijem je čelu i izrekne sopstveni pogled na ovo Društvo: "Nema potrebe za osnivanjem posebnog udruženja sudija, jer to želi samo mala grupa sudija s namerom da svoje političko delovanje predstavi kao vanstranačko."

Presuda Vrhovnog suda ne znači i ukidanje Društva. Ono će, kao i dosad, egzistirati u okviru Udruženja pravnika Srbije. Bez svojstva pravnog lica. Osnivači udruženja su se već navikli na pritiske i povremena pisma upozorenja sudskog establišmenta sudijama: da se manu Društva, da tu nisu čista posla i da tu sede ljudi koji žele da sude sudskim odlukama.

Iz Društva, pak, poručuju da će, se u slučaju povećanja represije, obratiti staleškoj organizaciji pri Ujedinjenim nacijama i obavestiti njene članove o onome šta se ovde događa. Inače, društva sudija postoje u svim državama nastalim na području bivše Jugoslavije. Društvo sudija osnovano je i u Republici Srpskoj.