Tužibaba

Poštovani sude, moj slučaj je slučaj od formata, pa sam zato odlučila da Ti se obratim u pisanoj formi. Odmah da se predstavim: ja sam žena bez moralnih skrupula, ne robujem maglovitim pojmovima kao što su "ugled" i "bonton", poštujem svaki režim odavde do Konga, čvrste zakone, vojsku i policiju. Duboko u duši sam patriota, mada to umem da sakrijem ako služi višoj svrsi, verujem u Boga, kada god je dozvoljeno, obožavam vlast, posebno kad je posedujem, maturant sam Škole Života, dopisni član Vojne Akademije, potpisujem se ćiriličnim pismom, nosim isključivo domaću konfekciju, znam da živim bez struje i vode, sve u svemu - preporučujem se.

Dragi sude, moj je slučaj pipav i delikatan, zato sam odlučila da budem direktna: ja sam žena osetljiva na nadražaje, kao tako posebna, smatram da zaslužujem specifičan tretman. Duševna bol koju lično trpim, kombinovana sa globalnom patnjom na temu sudbine naroda, postala je ovih dana tako neizdrživa, da ja nemam druge - nego da Ti se ovim putem obratim. Mene svaka rana moga roda boli, a još više me peče nepravda koja mi se sada isprečila, pa ja htela ne htela, a još i hoću - tražim zadovoljenje.

Voljeni moj sude, biću još direktnija: duša mi se u nos popela! Kada sam se prihvatala javne funkcije, muž i ja smo situaciju prostrli na kantar: s jedne strane obaveze, prekovremeni rad, stres i ekstra ulizivanje svakome kome se ulizivati mora, s druge strane samo jedna stvar, ipak teška do prevage: nevelika, nežna, omamljujuća, osvajajuća, ispunjujuća, sićušna, ali samo moja lična moć. Pa ima li nekog na ovome svetu ko bi takvu priliku ikada - propustio?

Mili sude, sestro slatka, stavi se u moju situaciju! Znala sam ja od početka da ću imati posla sa stokom. Ljudi su prepredeni, ne mogu se lako u red dovesti. Svako radi kako hoće, ne poštuju ni red a ni poredak, ne shvataju koliko sam važna, šta sve mogu, sada kada mogu. Moć, pa ti to najbolje znaš - stvarno znači mnogo.

Slušaj sude, da ti objasnim, tu sad počinje zaplet. Ja sam važna istorijska ličnost. Kao takva, znala sam da ću imati mnogo protivnika, ali da će se rođeni muž okrenuti protiv mene, to nikako - nisam očekivala.

Uvaženi sude, ta je stvar išla ovako: moj je muž prvo napisao pismo jednom domaćem ilustrovanom magazinu, rubrici "U poverenju". Pod šifrom "Zapušteni" požalio se na naš odnos, kako sam se promenila, više ga ne gledam kao više biće, i uopšte, kako nam je brak u krizi. Šta je stručnjak odgovorio, to sad više nije bitno, ono što je važno je da je moj ugled - naočigled javnosti i masa budućih podanika - počeo radikalno da se krnji. Ubrzo potom, usledilo je pismo čitalaca, moga supruga razume se, jednom našem uvaženom dnevniku, u kome je, pod pseudonimom, napao moj način službovanja, koje je, ne treba naglašavati uvek bilo čisto podaničko, do te mere da sam - ponosna na to.

Cenjeni sude, ćutala sam i trpela, a moglo mi se drugačije. Međutim, kada je u jednoj tiražnoj oglasnoj reviji iznenada i neočekivano jednog jutra u rubrici lične vesti osvanuo plaćeni oglas inkriminisanog sadržaja - odlučila sam da reagujem.

Jedini sude, starim i teško mi je zbog toga. A kad te neko, za koga bi se do koliko juče zakleo da je samo tvoj, tako svirepo, iznenada i ničim izazvan napadne, nema druge nego potražiti zadovoljenje ovim putem. Zato tražim, a znam i da ću dobiti, hitno suđenje i odrapljivanje unapred utvrđene kazne: mome se mužu, na ime nanošenja mi duševne boli i ugrožavanja moje lične časti, imaju odmah povaditi svi zlatni zubi i japanske plombe, oduzeti kuća u selu i čamac na Savi, duge gaće za zimu, pisma i autogrami, te se sve to ima rasprodati na javnoj licitaciji, a od zarade meni isplatiti - celokupna suma.

Časni sude, ne oklevaj. Znaš šta ti valja činiti. Zažmuri i odreži - pa zato smo valjda tu.

U potpisu:
"Uvređena"
svojeručno

(Ime i adresa iz straha od odmazde nisu dostupni javnosti)

PS:U prilogu dostavljam sadržaj oglasa zbog kojeg apelujem na momentalnu i drakonsku kaznu. On glasi: "Ženo, prizovi se pameti. Tvoj muž"