Nemačka

Politički obrt

Kursevi na svetskim berzama skočili su na vest da je Lafonten zalupio vrata za sobom, što znači da tržište likuje

Bon

Iznenadni prošlonedeljni kraj političke karijere Oskara Lafontena, donedavnog predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i "superministra" finansija, po svemu sudeći samo je prvi deo dalekosežnog političkog obrta u Bonu. Naredni korak, o kojem se mnogo šuška za političarsko-novinarskim šankovima, mogao bi da bude odluka socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera da se odrekne ljubavi manjeg partnera u koaliciji - zelenih. Upražnjeno mesto mogla bi da popuni Liberalna partija (FDP), koja je u proteklih 16 godina obezbeđivala većinu konzervativcima, a prethodno dugi niz godina istu uslugu pružala socijaldemokratskim kancelarima.

Ove nemačke "pretumbacije" odražavaju se ekonomski, politički, pa i ideološki, na odnose u Evropskoj uniji, pa čak i svetskim razmerama. Kursevi na svetskim berzama skočili su na vest da je Lafonten zalupio vrata za sobom. Glasilo svetskog kapitala, londonski "Fajnenšel tajms", izvestilo je prošle subote da "tržišta neskriveno likuju zbog Lafontenovog odlaska". Šef Evropske centralne banke u Frankfurtu Vim Dauzenberh stavio je do znanja da sada, kada više nema Lafontena, može da zahteva snižavanje eskontne stope; može i da ih snizi, jer neće nastati utisak da radi pod prinudom. Poslodavci u Nemačkoj poručili su kancelaru Šrederu da vide mogućnost da s vladom oprobaju "novi početak".

Svima njima Lafonten se zamerio zalažući se za podsticanje potražnje kroz jačanje kupovne moći stanovništva. Po njegovom ubeđenju, jedino takvom neo-kejnzijanskom politikom moguće je ubrzati privredni rast, povećati zapošljavanje i time namaći više novca za prazne državne kase.

U skladu s tim pripremio je i novi poreski zakon, koji je pre svega zatvarao mogućnosti boljestojećima da izbegnu obaveze prema državi. Sve to, kako veruju pristalice "ekonomije ponude", ograničava mogućnost privrede da se prilagodi zahtevima svetskog tržišta, smanjuje motivaciju preduzetnika da pokreću nova ulaganja i samo jača državu.

POPUŠTANJE PRITISCIMA: Drugim rečima, Lafonten je stao na put prevlađujućem modelu privredne i finansijske politike koje je, barem u Nemačkoj, tokom protekle dve decenije, omogućio brz rast profita uz tavorenje realnih primanja zaposlenih, a da se nije smanjio broj nezaposlenih. Zalagao se i za usklađivanje poreskih stopa u Evropi kako bi se izbeglo bežanje kapitala u one zemlje gde država nudi vanredne pogodnosti. Naravno, cena jedinstvene poreske politike unutar EU bila bi dodatno umanjenje vlasti nacionalnih država, što naročito u Londonu izaziva provalu histerije.

Bez Lafontena, nemačka vlada će, prema rasprostranjenom ubeđenju, biti popustljivija prema zahtevima zagovornika "strukturalnih reformi" iz zemlje i inostranstva (poput britanskog premijera Tonija Blera) da se nastavi sa uklanjanjem onoga što neki smatraju prekomernom državnom regulativom, a drugi zaštitom prava zaposlenih. Na udaru će se naći ograničenja dužine radnog vremena, ograničenja mogućnosti otpuštanja radne snage, odnosno obaveza isplata otpremnine, kolektivno ugovaranje cene radne snage i sve drugo što koči razmah preduzetništva i time umanjuje sposobnost takmičenja na svetskom tržištu. Lafonten je u očima zagovornika neoliberalne ekonomske politike postao glavna prepreka nužnim reformama u Evropskoj uniji. Protivnici "amerikanizacije" zapadnoevropske privrede doživljavali su ga kao branu pred prepuštanjem sve vlasti berzama.

Za Lafontenom žale pre svega socijaldemokrate s levog krila koji veruju da je njegovim odlaskom partija "konačno prodala dušu". Iz tog ćoška potekao je zahtev da se na neki način uspostavi pravda time što će kancelar Šreder da najuri svoju desnu ruku, Boda Hombaha. Tom čoveku u senci pripisuju da je indiskrecijama u javnosti i drugim intrigama vukao konce Lafontenovog rušenja. Veruje se da je on "pustio buvu" u štampi da je Šreder pretio ostavkom jer "neće da vlada protiv privrede". Krivica za pad ugleda crveno-zelene vlade, koja je trijumfovala na izborima 27. septembra prošle godine, svaljena je, u očima javnosti, pre svega na Lafontena i "zelenog" ministra za atomsku tehnologiju Jirgena Tritina, koji je pokušao da ostvari obećanje vladajućeg saveza da će preduzeti mere da se ukine dalje korišćenje nuklearne tehnologije. Mnogi "zeleni", pa i Partija demokratkskog socijalizma (PDS), nekadašnjih istočnonemačkih komunista, očekuju da će sada deo razočaranih socijaldemokrata, pa i hrišćanskih demokrata u njihovim partijama videti šansu očuvanja socijalne i humane politike.

GUBITAK SIMPATIJA: Šreder se ove sedmice nalazi na blic-turneji po svih petnaest država-članica Evropske unije pokušavajući da ih umilostivi da prihvate dalekosežne promene u budžetskoj politici zapadnoevropske integracije.

Gde god, međutim, da izađe pred novinare, padaju pitanja o Lafontenu i Hombahu, na koja Šreder odgovara uglavnom jednosložno. Sve to ne prija ugledu novog nemačkog kancelara, koji je dosad umeo sa štampom pa je dobio i nadimak "medijski kancelar". Sebe ne štedi kada treba pridobiti naklonost javnosti, pa ne samo da je voljan da se pojavi u najgledanijim zabavnim emisijama (odgovarajući na pitanja poput onih o tome da li boji kosu) već i pozira u luksuznoj odeći na stranicima modnih žurnala. Sada, međutim, novinarska pitanja nisu više blagonaklona. Povrh svega, kada se vrati u Nemačku, predstoji mu izbor za novog šefa SPD-a, u kojoj nikad nije imao ni približno toliko simpatija kao Lafonten.