SAD - Evropa

Banana split

Svi se bore za mesto pod globalnim suncem, i u toj borbi nema milosti

Amerikanci kojima je od domaćih proizvoda draža luksuzna evropska roba morali su tokom marta da se rastrče po tržnim centrima i ekskluzivnim prodavnicama da bi se na vreme snabdeli omiljenim im proizvodima. Naime, nakon rasplamsalog trgovinskog rata izmedju SAD i Evropske unije cene proizvoda, poput škotskih džempera od kašmira, italijanskog sira "pekorino", portugalskog porta pa do nemačkih makazica za zanoktice, uskoro bi mogle biti udvostručene. Američka administracija sastavila je listu od skoro dvadeset "prokaženih" evropskih proizvoda na kojoj se, izmedju ostalog, nalaze lutke, madjioničarski trikovi, belgijske praline, mirišljave soli za kupanje i sl.

Casus belli može zazvučati bizarno: EU favorizuje banane iz bivših evropskih kolonija (Karibi, Afrika), na račun onih koje distribuiraju američki uzgajivači iz Južne Amerike. Bizarno najpre zbog činjenice da ni Evropa ni SAD ne gaje banane.

Razljućena odlukom EU da na tržištu da prednost bananama sa Kariba nad onima kompanija "Dole" ili "Chiquitta", Amerika je odlučila da protiv EU-a uvede sankcije koje se sastoje u podizanju dažbina na uvoz i do 100 odsto. Rat izmedju EU-a i Amerike oko banana, koji je tinjao gotovo pet godina, kulminirao je početkom marta i sada se čitav slučaj nalazi pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), nalsednikom GATT-a. STO je već dva puta u ovom neobičnom ratu presudila u korist SAD, ali regulacije omogućavaju Evropskoj uniji da odugovlači povinovanje odlukama Trgovisnke organizacije. STO predstavlja jedinu medjunarodnu instituiciju koja uspostavlja medjunarodne trgovinske standarde i pravila. Njen osnovni zadatak je da promoviše slobodno tržište - odnosno nesmetani protok roba - liberalizaciju, da se bori protiv protekcionizma i da uspostavlja nepristrasne mehanizme za rešavanje trgovinskih konflikta.

AUTORITET: Zato se slučaj oko trgovinskog rata izmedju SAD i EU-a oko banana smatra ključnim za buduće rešavanje sličnih sporova i za jačanje autoriteta STO. A postoje indicije da je ovo samo početak i da će ova godina obilovati sličnim nesuglasicama. Najavljen je rat oko uvoza hormonima tretirane govedine. Evropa je, naime, uvela zabranu uvoza ovakvog mesa iz SAD, a na tapetu će izgleda biti još poljoprivrednih proizvoda. Zato je neobično važno kako će STO rešiti ovaj spor i, što je još važnije, kako će se EU odnositi prema presudama. Glenis Kinok, britanski član Evropskog parlamenta, sumira raspoloženje EU-a: "Sve ovo je zbog želje da se Evropa nauči pameti". Nego šta - uzvraćaju Amerikanci. Kriza oko banana, zapravo, predstavlja najozbiljniji test za samu STO i najavu budućih odnosa izmedju SAD i Evrope. Nakon kraja hladnog rata, vojna premoć gubi na značaju, a ona ekonomska raste. Pokazalo se da EU i Japan ozbiljno ugrožavaju ekonosmku nadmoćnost SAD. Svi se bore za mesto pod globalnim suncem, i u toj borbi nema milosti. Zato su sve oči uprte u jedinu svetsku instituciju koja pokušava da izraste u arbitra medjunarodnih trgovinskih sporova. Jednostavnim jezikom rečeno, ono što Ujedinjene nacije pretenduju da budu na planu rešavnja oružanih sukoba i brige za dobrobit čovečanstva, Svetska trgovinska organizacija pokušava da bude u sferi medjunarodne ekonomije i trgovine.

PRINCIPI: Nekada se ovim problemima bavio GATT, ali odluke ove institucije nisu bile obavezujuće za članice. STO je osnovana sa cljem da se pokaže da postoje mehanizmi koji obavezuju zemlje da poštuju pravila ponašanja. U neku ruku, to se i postiglo. Primera radi, otkako je osnovana 1995, članice su prijavile čak 150 slučajeva Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Za svojih 47 godina postojanja - GATT se pozabavio sa tek nešto manje od 300. Osim toga, velike ekonomske sile su u okviru GATT-a mogle da blokiraju svaku odluku koja im nije bila po volji. U STO veto ne postoji. Ali, rat zbog banana je nešto drugačiji. "Nikada ranije STO nije doneo odluku koja ne zadovoljava ni jednu stranu", izjavio je za "Tajm" ekspert iz STO i dodao: "Ovo je za nas nepoznata teritorija." I SAD i EU se medjusobno optužuju da druga strana nije razumela odluke i principe STO-a. A ti principi, kao i u svim medjunarodnim pravnim mehanizmima, nisu bez dvosmislenosti i zakonskih rupa koje omogućavaju dvostruka tumačenja. Zato je u igri nešto mnogo više od činjenice da će belgijski kolači u SAD doseći astronomske cene ili što će Evropljanima biti pristupačnije karipske banane. Kako je dobro primetio uvodničar nemačkog "Cajta": "Uzdrmane su vrednosti čitave transatlantske zajednice".

Američki odgovor na evropsku politiku uvoza banana je, nedvosmisleno, surov i protekcionistički. Zabrinutost se nedavno čula i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Ipak, ako se uporedi sećanje na Amerikance koji su u besu razbijali Tošibine radio aparate ispred Kongresa, rat zbog banana može poslužiti kao uteha. Ipak, u očekivanju odluke STO-a, škotski proizvodjači najfinijeg tvida i kašmira ili italijanski proizvodjači sira grizu nokte dok preračunavaju gubitke.