Hil napušta F1

Odlazak tatinog sina

"Posle mnogo razmišljanja, odlučio sam da po završetku ove sezone napustim Formulu 1", napisao je Dejmon Hil pre nedelju dana u pismu koje je poslao štampi. Za poznavaoce - nikakvo iznenađenje

Sin dvostrukog svetskog šampiona Grahama Hila, Dejmon, relativno je kasno počeo u Formuli 1. Imao je pune 32 godine kada je 1992. debitovao na trci u Silverstonu za volanom Brabhama, nekada velikog tima koji se polako gasio i kome je to bila zadnja sezona. Osvojio je 16 mesto.

Sledeće godine zameniće tadašnjeg šampiona Najdžela Mensela u timu Vilijamsa i provešće godinu uz jednog od najboljih vozača Formule 1 Alana Prosta. Hil će posle te sezone izjaviti da je to "najbolja stvar koja je mogla da se dogodi jednom početniku". Uz to, ekipa Vilijamsa išla je uzlaznom linijom i Dejmon Hil osvaja svoju prvu Veliku nagradu na stazi Hungaroring kraj Budimpešte, stazi koja će mu i kasnije biti srećna. Te godine pobediće još u Belgiji i Italiji i osvojiti treće mesto u generalnom plasmanu.

Godine 1994. u tim Vilijamsa prelazi veliki Aerton Sena i Dejmon Hil biva potpuno bačen u njegovu senku. Tragedija na trci u Imoli, pogibija legendarnog Brazilca, iznenada izbacuje Hila u prvi plan. Postaje vozač broj jedan u timu, uspeva da pobedi na čak pet trka, uključujući i onu u Silverstonu, što je uspeh koji njegov otac nikad nije postigao. Na pobedničkom postolju biva okupan i šampanjcem i sopstvenim suzama.

Njegov pohod ka šampionskoj tituli te godine mnogi ljubitelji Formule 1. videli su kao "kosmičku pravdu", kao nešto što će biti bar mala uteha posle Senine smrti.

Do poslednje trke u Australiji Hil je vodio ogorčenu borbu sa Šumaherom koji je te sezone bio u Benetonu. U Adelaidu je Hil vozio kao nikad do tada. Iako je loše startovao videlo se da je brži od Šumahera koji je poveo trku, "imao ga je" negde oko polovine, a kada je pokušao da ga pretekne Šumaher mu je "isekao" liniju što je za obojicu bio kraj. Nemac će osvojiti šampionat sa samo dva boda prednosti, a ostalo je pitanje da li je "Šumi" namerno izazvao karambol ili ne. I čitava sledeća sezona proteći će u njihovom međusobnom optuživanju u štampi i koškanju na stazi, a poredak na kraju biće isti - Šumaher prvi, Hil po bodovima daleko iza, ali ipak drugi.

U 1996. i Dejmon Hil i ekipa Vilijamsa bili su spremni za podvig. Pobediće u čak osam trka, a ključnu prednost nad timskim kolegom Žakom Vilnevom ostvariće na poslednjoj trci te sezone osvajanjem Velike nagrade Japana u Suzuki. London i čitava Engleska burno su proslavili Hilovu titulu i činilo se da su se sklopili svi elementi savremene bajke o sinu koji korača stopama slavnog oca. Jedini koji nije tako mislio bio je vlasnik tima Frenk Vilijams i inače poznat po tome što "sahranjuje sopstvene šampione", najvatreniji zastupnik stava da tim stvara šampione, a ne obratno. Jednostavno - otpustio je Hila.

Prešavši u ekipu Erouz Toma Vokinšoa, Dejmon Hil se čitave sezone mučio sa objektivno slabim bolidom. Osvojiće jedno šesto i jedno drugo mesto (opet u Mađarskoj), i sakupiti samo sedam bodova.

Prošle godine prelazi u ekipu Edija Džordana. Loš početak sezone, a onda veliko iznenađenje na stazi Spa u Belgiji. Po užasnoj kiši, posle serije sudara na startu koji je čak dva puta ponavljan i posle neshvatljive brljivosti Šumahera koji je ubedljivo vodio, a onda nepotrebno naleteo na sporog Kultarda, Hil osvaja prvo, a Frencen drugo mesto. Prva, pa još i dvostruka pobeda ekipe Džordan! Ali, to je bilo sve. Slično je i ove sezone, loš početak i samo jedna završena trka, četvrto mesto u Imoli.

Niko se neće iznenaditi ako Hil završi karijeru i pre kraja ove sezone.

Osvojivši jedan šampionat i pobedivši na 22 Velike nagrade, Dejmon Hil (39) je ušao u anale Formule 1. Navijači će ga pamtiti kao "svilenog" vozača koji nije mogao da se nosi sa fajterima tipa Sene ili Šumahera.

Uz to, nije imao ni njihovu harizmu. Ostaće mu neispunjena želja da pobedi u Monte Karlu, na stazi u Monaku na kojoj je njegov otac pobeđivao čak pet puta.