Intervju: Zoran �in�i�, predsednik Demokratske stranke

Milo�evi� je ve� klini�ki mrtav

Predsednikov mandat ne mora trajati do 2002. godine. Ako se promeni sastav savezne skup�tine ona ga mo�e opozvati. To bi i sad trebalo uraditi jer on zbog ha�ke optu�nice ne mo�e da obavlja sve svoje funkcije

Uveren da odlazak iz zemlje u vreme NATO bombardovanja nije nimalo na�kodio njegovom ugledu, dr Zoran �in�i� sprema se da digne Srbiju na noge. Pred polazak na svoj prvi posleratni javni nastup na mitingu u U�icu, predsednik Demokratske stranke dao je intervju "Vremenu".

"VREME": Pod kakvim ste okolnostima napustili zemlju tokom rata?

�IN�I�: Oti�ao sam u Crnu Goru u prvoj sedmici maja. Prvih �est nedelja rata proveo sam u Beogradu i povremeno pojavljivao u javnosti.

Od po�etka rata imao sam upozorenja da taj rat ne�e biti samo protiv NATO-a, nego i protiv opozicije u Srbiji.To je bilo jasno ve� posle dva-tri dana kad je uz ameri�ku zastavu na Trgu republike paljena i zastava Demokratske stranke, �to je prikazano tri puta na dnevniku RTS-a. Posle �etiri-pet dana objavljeno je da sam u Nema�koj i da tamo sa NATO-om koordiniram ciljeve i postavljam lokatore i da mi treba zabraniti povratak. �uo sam i da je po skloni�tima u Valjevu, Pirotu, Beogradu i mislim �apcu i�la jedna ista pri�a - otprilike, �ta mislite, za�to su najvi�e bombardovani gradovi gde je Demokratska stranka na vlasti? Zato �to oni postavljaju lokatore.

Dobio sam i vrlo konkretnu informaciju da mi je �ivot ugro�en.Tu sam informaciju dobio i za Slavka �uruviju i o tome smo on i ja razgovarali nekoliko dana pre nego �to je on ubijen. Ni on ni ja nismo to sasvim ozbiljno shvatili, nego smo verovali da postoji plan da se odre�eni ljudi elimini�u kad se ne�to vrlo dramati�no desi - na primer, ulazak kopnenih trupa. Me�utim, kad je on ubijen postalo mi je jasno da dinamika borbe protiv unutra�njeg ne prati dinamiku borbe protiv spoljnog neprijatelja, nego da ako ne mogu da sru�e avion - bar mogu da uklone mene. Tu sam se prili�no zabrinuo i onda sam bio u ilegali u Beogradu, nisam stanovao kod svoje ku�e.

Da li ste dobijali otvorene pretnje, telefonom ili na neki drugi na�in?

Ne, ne, ma kakvi, nikakvih pretnji nije bilo. Nisu otvoreno pretili ni meni ni �uruviji. Dobili smo tu informaciju od simpatizera. �uruvija mi je rekao da su ga obavestili da treba da se skloni, �ak mi je rekao da su mu iz porodice sugerisali da ide.

Mislite li na vladaju�u porodicu?

Ne mislim da je ba� neko od njih, ali neko blizak toj familiji.

Kako je izgledao va� odlazak u Crnu Goru?

Promenio sam �etiri ili pet automobila i pred granicu sam u�ao u jo� jedan auto koji ju je bez problema pro�ao. To su bile mere bezbednosti, ali nisam imao nikakvih problema. Ve� su svi mostovi bili sru�eni, tako da sam prolazio kroz neke kukuruze kao i svi drugi koji su putovali prema Crnoj Gori.

Dakle, oti�li ste zbog straha za li�nu bezbednost?

Nije to bio jedini problem. Glavni problem bio je u nemogu�nosti bilo kakvog relevantnog delovanja. Svi mediji bili su pod cenzurom, uklju�uju�i "Vreme", �iji je prvi ratni broj zahtevao dobar stomak da bi se mogao savladati. Moj uticaj na politi�ki �ivot bio je nula. Moj uticaj na me�unarodne krugove bio je nula. Nikakve sugestije u smislu zaustavljanja bombardovanja koje samo poma�e Milo�evi�u, u smislu promene neke taktike, po�injanja nekih novih pregovora nisu imale odjeka. Svi su bili uvereni da su u pravu - NATO je guslao svoje, Milo�evi� svoje.

Kako to da ste vi i g. �ukanovi� tokom ratnih putovanja po svetu nastupali uglavnom zajedno, mada je on predsednik Crne Gore, a vi vo�a jedne vanparlamentarne stranke u Srbiji?

Milo�evi� je ukinuo sve institucije i sve norme ovog dru�tva. Ovde postoji samo fakti�ko stanje, postoje ljudi koji imaju ove ili one namere i koji se po tom osnovu udru�uju. Parlamenti, vlade ovde ne zna�e ni�ta, i svetu ne zna�e ni�ta. Svet tra�i demokratsku Srbiju i nekog ko u Srbiji ima neko ime i koji �e re�i - ja ne mislim onako kako vi pri�ate da misli Srbija. Postoji mnogo ljudi koji se ne sla�u ni sa NATO-om ni sa Milo�evi�em, ali ne mogu da do�u do re�i. Eto, na primer, ja sam jedan takav.

To je srodnost po zajedni�kim ciljevima i namerama, i o�igledno da je svetu bilo potrebno da �uje neki drugi glas iz Srbije, a ne da napravi jedna�inu izme�u tretmana Milo�evi�a, Srbije i srpskog naroda.

Zar nemaju ba� takav tretman?

Ne. Ako govorimo o pro�losti, svi smo zajedno nosili teret svoga predsednika. Ako govorimo o budu�nosti, imamo �ansu. Ako on bude predstavljao zemlju, njegov nedostatak budu�nosti bi�e i na�. Sad je to do nas. I mislim da je to fer.Treba da poka�emo da ne �elimo Milo�evi�a, a onda �e svet biti na ispitu da li �e nas isto tretirati kao dosad. Ja sam siguran da ne�e. Ako sam u zabludi, ako se poka�e ta�nom �e�eljeva prognoza za �e tretman prema Srbima biti isti bez obzira na to ko je na vlasti, ja �u se povu�i iz politike. Ali bih voleo da do�ekam taj trenutak da iza�em pred Evropu sa jednim modernim projektom. Uostalom, Crna Gora je dokaz da je mogu� druk�iji tretman ako imate druk�iju vlast, a Crnogorci nisu ba� anti-Srbi, oni spadaju u pravoslavni, balkanski sklop i kad bi svet imao ne�to protiv nas, imao bi i protiv njih.

Jeste li tokom boravka u Crnoj Gori bili li�ni gost g. �ukanovi�a, ili ste imali neki drugi status?

Bio sam pod za�titom crnogorske vlade. Imao sam tretman politi�kog prijatelja kome je potrebna pomo�. Nisam mogao da putujem bez policijske pratnje, jer je bilo mnogo vojnih �ek-pointa gde su kontrolisani putnici, a policiju nisu mogli da kontroli�u. Nije bilo jednostavno. U samim tim danima nije bilo jasno kako �e se stvari odvijati, da li �e biti rata i u Crnoj Gori. Nisam bio u Podgorici sve vreme, nego u vi�e gradova.

U to vreme sam se vi�ao sa g. �ukanovi�em i razgovarali smo o tome �ta uop�te na Balkanu mo�e da uradi politi�ar demokratske orijentacije koga niko ni�ta ne pita. Zaklju�ili smo da ako ima smisla na ne�emu se anga�ovati, onda je to priprema situacije za posle rata, a u me�uvremenu se praviti kao da nas se to ne doti�e jer je taj rat bez na�eg uticaja izbio i bez na�eg uticaja se vodi.

Dogovorili smo se da napravimo koncepciju nove strategije u zemlji, ali i strategije sveta prema nama i da probamo da kontaktiramo najva�nije ljude u svetu i da ih pitamo imaju li nameru ne�to da promene u svom pona�anju. Ako nam ne odgovore ili ka�u da nemaju - onda je to zavr�ena pri�a.

Napravili smo jedan du�i tekst o tome �ta je bilo pogre�no u strategiji me�unarodne zajednice prema Balkanu u poslednjih deset godina i kako treba da izgleda budu�nost. Uputili smo to pismo Klintonu, �iraku, Bleru i �rederu li�no i �ekali da vidimo da li �e se pojaviti neka reakcija. Ona se prvo pojavila u vidu ponude da to iza�e u malo prera�enom obliku u nekom svetskom mediju.

Drugo, uspostavili su kontakt sa nama i tra�ili sugestije za plan stabilizacije regiona tokom rata. Na�a ideja bila je ideja Mar�alovog plana. Rekli smo - ako vi narodu ne obe�ate ovde pare, nego mu pretite i ka�ete, ako jo� jednom ne budete dobri stavi�emo vas u karantin.

Zar upravo to i ne rade?

Malo rade u Srbiji, ali je politika u ostatku regiona vrlo jasna: ovaj region �e biti deo evropske zajednice za deset godina.

Ali, mi �ivimo u Srbiji.

Mislim i da za Srbiju postoji �ansa. Jo� je malo trapavosti u tom nastupu u smislu - Milo�evi� vam je kriv, ali postepeno �e pozitivni deo plana prevladati, odnosno to da se odre�ena konkretna koli�ina novca izdvoji, da se izvori i namena jasno defini�u, da se ka�e - postoji recimo 30 milijardi dolara. Od toga je ta i ta institucija dala toliko, druga toliko. Od toga �e 10 milijardi biti dato za infrastrukturu, za puteve, ostatak za dugogodi�nje povoljno kreditiranje privrede u oblasti poljoprivrede, prera�iva�ke industrije, banke koje �e to da prate su te, te i te. Potrebno je da vi svoj uslov ispunite, a to je da imate vlast koja te pare ne�e pokrasti, koja ih ne�e potro�iti za novi rat, vlast sa kojom mi mo�emo da pregovaramo. To je onda fer ponuda. Dati pare Milo�evi�u u ime humanizma samo bi zna�ilo produ�etak agonije.

Tra�i li se to od gra�ana da nasilno svrgnu Milo�evi�a sa vlasti, s obzirom da mu mandat traje do 2002. godine, ili da u protivnom u me�uvremenu gladuju?

Ne mora trajati do 2002. godine. Idu�e godine su savezni izbori koji menjaju sastav Savezne skup�tine. Ako se promeni sastav Savezne skup�tine, ona ga mo�e opozvati. To bi i sad trebalo uraditi, jer u opisu njegovog posla pi�e da �e predsednik biti opozvan ako ne mo�e da obavlja svoje funkcije. A on, budu�i da je na listi za Hag, ne mo�e da obavlja svoju funkciju predstavljanja zemlje u svetu.

Dobro, postoji li neko preciznije odre�enje tog uslova - da Milo�evi� ode?

Ne. Oni to prepu�taju nama.

�ta predla�ete?

Predla�em da milion ljudi u Srbiji iza�e na ulice i ka�u - dok Milo�evi� ne ode, ne idemo ni mi i da to traje deset dana.

Generalni �trajk?

Da. To je jedini na�in.

To dosad nije u Srbiji uspevalo...

Dosad nije bilo ni takvog zlikovca kao �to je on na vlasti.

Na vlasti je ve� vi�e od deset godina.

Dobro, svaka sve�a dogori na kraju. Mislim da drugi na�in ne postoji, jer izbori koje bi on organizovao bi se uvek zavr�ili istim rezultatom.

Verujete li da ovde postoji politi�ar koji mo�e da izvede milion ljudi na ulicu?

Mislim da smo pre�li iz salonske politike na pu�ko pozori�te i da je narod taj politi�ar. U Leskovcu je 20 hiljada ljudi iza�lo na poziv jednog amatera koji je uleteo u TV studio i pozvao ljude na ulicu. Ljudima je o�igledno dosadilo da �ekaju politi�are i sami su uzeli stvar u svoje ruke.

Zar nije to previ�e haoti�no? Nije li bolje kad postoji bar neka koordinacija spontane potrebe ljudi da protestuju?

To se mo�e u�initi kao pre dve godine. Ne vidim za�to bi stranke koje su sad u Savezu za promene bile slabije od onda�nje koalicije "Zajedno". Naprotiv, mislim da su ja�e i da su stvari ljudima jasnije, na�alost uz visoku cenu. Pre dve godine bila je re� o kra�i lokalnih izbora uz pitanje - �ta �e ti lokalna vlast ako te Milo�evi� kontroli�e iz republi�ke vlasti, ali je ipak i to motivisalo ljude da se bore. Sad je pitanje �ivota i smrti. Ako mi zimu do�ekamo bez para, bez lekova, bez penzija - mnogi od nas mo�da ne�e pre�iveti.

Po�to imate simpatizere koji vam signaliziraju �ta se sprema, o�ekujete li da �e vas uhapsiti?

Ne. Za vreme rata je moja sudbina bila privatna stvar koja nije imala veze sa politikom. U svim tim nesre�ama, plus-minus jedna sudbina ne bi mnogo zna�ila, ali sad je to politi�ka stvar. Zato sam miran, jer sad je to ravnote�a straha. Milo�evi� se pla�i da nekim nepa�ljivim potezom ne provocira narodno nezadovoljstvo, pa da mu to okon�a karijeru. Ne zna se kakve bi reakcije moje hap�enje izazvalo, mo�da nikakve, a mo�da po njega neprijatne. Mislim da on vi�e voli sebe nego �to ne voli mene.

Koji su vam neposredni planovi?

Da pokrenemo lanac protesta po celoj Srbiji, da vidimo koliko su ljudi spremni, da probamo da do kraja meseca podignemo milion-dva ljudi koji �e uputiti jasnu poruku i da zavr�imo taj mehani�ki deo posla. Posle odlaska Milo�evi�a bilo bi najlogi�nije da se uspostavi politi�ka, nepartijska vlada u kojoj ne bismo bili mi, niko od politi�ara, koja bi imala samo jedan zadatak - da obezbedi ekonomsku pomo� u najkra�em mogu�em roku, da uspostavi odnose sa MMF, Svetskom bankom, sa Evropskom zajednicom i kad to krene da pripremi izbore gde �e se onda stranke pojaviti. Baviti se izborima kad nije jasno kako �ete se grejati - to je besmisleno. U narodu koji je sklon radikalizmu, koji je gladan normalni izbori ne mogu da se odr�e.

Mislite li da postoji opasnost od gra�anskog rata?

Ne, ali verujem da postoji mogu�nost represije kao poslednje faze odbrane nedemokratske vlasti. Gra�anski rat mo�emo spre�iti, jer Milo�evi� je slab ako se pojavi ogroman broj ljudi koji se pokrene protiv njega. Jak je ako protiv sebe ima grupe kojima mo�e da manipuli�e, da ih kupuje, korumpira. Ako protiv sebe ima milion ljudi, on je gotov. To znam iz gra�anskih protesta. Kad je bilo sto hiljada ljudi, bili smo za�ti�eni kao beli medvedi. Kad nas je bilo hiljadu, onda su se pojavljivali specijalci. Nema policajaca koji bi sproveli represiju protiv ogromnog broja ljudi. Oni to ne�e, Moje informacije iz policije su da oni apsolutno ne �ele da u�estvuju u odbrani Milo�evi�eve vlasti.

Koliko verujete da �e sve to trajati?

Do septembra ili oktobra bismo trebali da iznudimo ostavku Milo�evi�a.

Mo�ete da zamislite njegov miran silazak sa vlasti?

Da. Mogu da zamislim i da se prijavi za Hag. Vrlo mi je to logi�no. On je ve� klini�ki mrtav, i on to zna.

Za�to se onda dosad nije prijavio?

Mislim da je uveren da mo�e da ubedi sud u Hagu da je nevin. Mo�da i mo�e da doka�e da on nije dao nikakvo nare�enje. Sumnjam da je on ikad rekao - ubijte nekog. On je rekao - re�ite problem, a vi znate kako.

Roksanda Nin�i�

Cirkus, ma�karada ili rat

Znate li kako se na va� rejting odrazila �injenica da tokom dobrog dela rata niste bili tu?

Moja vrlo racionalna procena tada je bila da mogu da budem popularan u Srbiji po cenu poni�tavanja mojih ljudskih i razumskih principa, jer je popularnost u Srbiji bila vezana za u�estvovanje u jednoj ma�karadi koju je organizovao Milo�evi�. Ako niste u�estvovali u tome, onda vam je bilo svejedno da li ste bili tu ili niste. Da ja nisam po�eo da pravim probleme odlaze�i u inostranstvo sa �ukanovi�em, ne bi me pomenuli na RTS. U toj situaciji je besmisleno govoriti o nekom rejtingu.

Ima li sad smisla?

Sad ima. Sad je pravo pitanje - �ta je ko radio tokom rata. Da li je bolje bilo biti u Beogradu, dati dve izjave i to smatrati u�inkom ili biti izvan Beograda, posetiti 12 zemalja, organizovati 50 nekih kontakata, uticati na me�unarodno javno mnjenje? Za mene je bio izbor - da li biti popularan u Srbiji u tim patolo�kim uslovima, �to zna�i la�u�i ljude da bi do�ao na televiziju jer druk�ije ne mo�e, ili investirati u neku budu�nost, raditi na stvarnom kredibilitetu, imati uticaj da pomogne� tom narodu jer ako ikako mo�e da mu se pomogne to je otvaranjem veza sa svetom. Ja to sada mogu. Da sam ostao u Beogradu i u�estvovao u tom cirkusu zajedno sa svima njima, bio bih isto tako sporan.

Te�ko da bi gra�ani Surdulice, Aleksinca, Pan�eva, Novog Sada, Valjeva, Beograda i milioni drugih kojima su ovde padale bombe delili va�e mi�ljenje da su u�estvovali u cirkusu.

Drugo je ako ste privatno lice, a drugo je biti javna osoba.

Ne mislite li da politi�ar u takvim tragi�nim okolnostima ima obavezu da bude sa sugra�anima?

Ne sla�em se s tim. Ja sam �est nedelja bio u Beogradu. Jeste li Vi znali da sam bio tu? Ako jeste, onda ste jedan od retkih. Ve�ina ljudi koji su me sretali gledali su me kao duha. Mislim da javni ljudi imaju zadatak da urade ne�to za svoje sugra�ane, a ne da pate sa njima. Ako je �ovek privatna osoba, onda poku�ava da sa svojim sugra�anima sa �to manje nesre�e sve to pre�ivi. Javna osoba mora ne�to da uradi. Ako ne mo�e ni�ta da uradi, treba da da ostavku.

Zna�i, ne verujete da ste u Srbiji izgubili javnu podr�ku time �to ste oti�li usred rata?

Specijalni konvoj u �ilipima

Ka�ete da ste radili za dobrobit naroda. �ta ste konkretno postigli?

Bio sam u skoro svim zapadnim i centralnim evropskim zemljama. Nisam bio u Belorusiji. Uspeo sam da u nekoliko svojih putovanja izdejstvujem izuzetak od na�ela da nema para za Srbiju dok je Milo�evi� na vlasti. Re� je o gradovima gde postoji kontrola sredstava - Ni�, Novi Sad, �a�ak. Rekli su - u redu, napravi�emo most u Novom Sadu, grejanje u Ni�u, elektri�nu centralu u �a�ku, ali mimo centralne vlade i u direktnoj saradnji recimo Londona i Ni�a. Uspeo sam �ak i sa Kukom, koji je bio hard-liner u toj politici da dobijem saglasnost da se na�u sredstva za gradove u Srbiji, i to ne samo opozicione, nego sve gradove koji imaju konkretne komunalne projekte a spremni su da ih realizuju mimo centralne vlasti. Be� bi, na primer, dao most Novom Sadu, s tim da ga Austrijanci instaliraju. Ambasador Petri� je u tome dosta pomogao i ministar spoljnih poslova �isel. To je bilo ugovoreno oko 20. juna i oni su hteli da po�alju pet tehni�ara da pregledaju i izmere �ta treba da bi njihove firme mogle da po�nu da rade ali nisu dobili vizu, mada su napisali za�to dolaze.

Na tim konkretnim projektima se radi i bi�e odr�ano nekoliko konferencija u julu sa u�e��em predstavnika tih gradova. Oni �e biti pozvani i na sastanak o paktu o stabilnosti Balkana, gde �e biti Klinton, Bler. To je na diplomatskom planu zaista veliki uspeh, jer �e se prvi put pojaviti predstavnici Srbije koji ne�e biti re�imski, ali ne�e Srbija biti ni prazna stolica, nego �e gradona�elnici Ni�a, Novog Sada ili �a�ka u ime gradova tra�iti to, to i to. To mi je bio cilj - da se za te gradove obezbedi konkretna podr�ka, a drugi je bio da se stvore simpatije za demokratsku Srbiju, da se bave nama, da se u ovoj fazi vra�anja izbeglica na Kosovo, izgradnje Kosova ne zaboravi da je tri �etvrtine Srbije humanitarni problem, da re�avaju�i problem milion i po ili dva Albanaca ne zaborave da nastaje problem osam miliona ljudi u Srbiji.

Jeste li pominjali srpske izbeglice sa Kosova?

Jesam. Razgovarao sam o tome sa austrijskom vladom koja je neutralna, nije u NATO-u, i mo�e da bude neka vrsta koordinatora za pravljenje specijalnog fonda za pomo� srpskim izbeglicama. Ministar spoljnih poslova �isel je spreman da to preuzme.

Mi �emo se u �etvrtak videti sa Srbima na Kosovu i predstavnicima Crkve. Mislim da je najbolje da se formira zajedni�ko telo od predstavnika Crkve, Srba sa Kosova i me�unarodnih institucija kako bi se napravila ponuda za taj fond i ponuda Srbima sa Kosova da se tamo vrate. Va�no je da imamo organizacije u Srbiji koje sa svetom mogu razgovarati o za�titi Srba na Kosovu bez gri�e savesti, bez pravdanja i guranja pod tepih �ta je bilo jer nisu bili ratni hu�ka�i i nisu tra�ili etni�ka �i��enja. Crkva i Savez za promene imaju kredibilitet za to.

Da li ste prilikom putovanja u inostranstvo imali problema prilikom prelaska jugoslovenske granice?