�ta �eli Crna Gora
Federacija na remontu
U Podgorici svakim danom raste broj onih koji misle da je potrebno ru�iti �itavu zajedni�ku ku�u. Do ju�e su najbrojniji bili oni koji su govorili - ako ode Milo�evi� bi�e dovoljno popraviti i krov
Nesumnjivo
najzanimljivije politi�ko �tivo sti�e ovog leta iz Podgorice. Zove se
"Predlog za redefinisanje savezne dr�ave" i, sude�i prema
najavama, moglo bi se protuma�iti pre svega kao podgori�ka poruka
Beogradu - hajde da se dogovorimo da Srbiji i Crnoj Gori pripada po
50 odsto savezne dr�ave, odnosno hajde da SRJ vi�e ne bude isklju�ivo
ono �to naumi i odlu�i Slobodan Milo�evi�. Ako se nekome to ne svi�a,
Srbija i Crna Gora mogu se potpuno razi�i i imati, svako za sebe, �itavih
"sto odsto dr�ave". Drugim re�ima, Jugoslaviju �e �initi
dve potpuno ravnopravne federalne jedinice ili Jugoslavije jednostavno ne�e
biti.
NOVI PROJEKTI: O redefinisanju sada�nje savezne dr�ave u Crnoj Gori govori se jo� od kraja maja kada je vlada u Podgorici re�ila da kona�no otvori pitanje funkcionisanja zajedni�ke dr�ave i svoje ideje uobli�i u zvani�an dokument. Po zavr�etku rata iz redova vladaju�e koalicije u Crnoj Gori sve otvorenije su po�ele da sti�u poruke kako je SR Jugoslavija, skrojena po "�ablja�kom ustavu" iz 1992. godine, odslu�ila svoje. Za crnogorsku politi�ku elitu "�ablja�ki ustav" je potpuno mrtav s obzirom na to da je prethodno nebrojano puta najgrublje poga�en i pretvoren u mrtvo slovo na papiru. �ini se da je posle 11 nedelja rata u Podgorici nestalo i ono malo volje da se sada�nja savezna dr�ava prepravlja ili konsoliduje. "Posle ovog rata ni�ta vi�e nije kao pre i prepravke postoje�e dr�ave ili neke brze reforme nisu vi�e mogu�e", isti�e ovih dana ve�ina crnogorskih zvani�nika.
U po�etku pomalo stidljivo, a danas ve� sasvim otvoreno, u politi�kom re�niku Crne Gore po�ele su da dominiraju i re�i kao �to su - konfederacija, referendum, nezavisnost... Mno�e se i razmi�ljanja na temu - mo�e li Crna Gora sama, da li je SRJ i dalje optimalni okvir za Crnu Goru, treba li SRJ Crnoj Gori vi�e nego li Srbiji, mo�e li Beograd da podnese Crnu Goru koja je ravnopravna, a ne inferiorna, treba li se uop�te jo� "zavaravati zabludom zvanom Jugoslavija" kada nijedna njena institucija vi�e ne funkcioni�e... Ovakva i sli�na pitanja nekada su dolazila samo iz redova crnogorskih liberala, danas ih postavljaju na svojim tribinama, savetovanjima ili u novinama gotovo svi - od univerzitetskih profesora do udru�enja za nezavisnu Crnu Goru.
U trenutku kada ovaj broj "Vremena" kre�e u �tampu (sreda popodne), i crnogorski predlog za redefinisanje savezne dr�ave trebalo bi da posle zadnjeg �itanja i doterivanja krene u javnost. Kako "Vreme" nezvani�no saznaje politi�ki deo ovog dokumenta u ime grupe autora uobli�io je dr Mijat �ukovi�, a ekonomski dr Veselin Vukoti�, dok je naru�ilac posla bila crnogorska vlada. Budu�a savezna dr�ava sa�uvala bi samo nekoliko funkcija koje joj sada pripadaju, a sve ostalo pripalo bi republikama �lanicama. Prethodno, ova postoje�a federacija bi oti�la "u ste�aj" sa svim svojim dosada�njim funkcijama i institucijama. U Podgorici zapravo tvrde da savezna dr�ava odavno i ne postoji i da je "zga�ena" voljom jednog �oveka koji je sebe postavio iznad svih institucija.
Prema novom crnogorskom projektu vojsku bi, na primer, svako (ne samo Marko Milo�evi�) slu�io kod ku�e; u slu�aju namerno podsticane hiperinflacije i �tampanja para Podgorica bi se branila paralelnom (za�titnom) monetom; u izvesnoj meri zajedni�ka bi bila i spoljna politika; ��epanovi� i Bodiroga igrali bi i dalje za istu reprezentaciju... I to bi otprilike bilo sve od savezne dr�ave na �ta je Crna Gora u ovom trenutku spremna da pristane. Ime i forma takve dr�ave bili bi stvar dogovora. Oni koji su radili na ovom dokumentu tvrde da to i nije tako va�no koliko je va�no da tako zami�ljena dr�ava dobro funkcioni�e i odgovara svima, kako jedni drugima ne bi smetali.
Taj dokument za koji ovih dana u Podgorici (reklo bi se i u Beogradu) vlada veliko interesovanje bi�e ujedno i osnova sa koje �e vladaju�a DPS krajem ove nedelje po�eti seriju razgovora sa politi�kim strankama iz Srbije. I SPS i radikali prihvatili su ina�e da razgovaraju na ovu temu i vide �ta to zvani�na Podgorica nudi. Barem dosad, zvani�ni Beograd nije prime�ivao gotovo nikakve probleme u funkcionisanju savezne dr�ave. Jo� manje je priznavao da je Crna Gora, kako to tvrde njeni �elnici, u nekom neravnopravnom polo�aju.
Ose�aj sve ve�e "ugro�enosti" Crne Gore u postoje�oj saveznoj dr�avi pomenuo je pro�le nedelje i nezavisni podgori�ki politikolog Sr�an Darmanovi�, u�estvuju�i na redovnoj tribini beogradskog Medija centra. U razgovoru na temu "mo�e li se konsolidovati jugoslovenska federacija", Darmanovi� je veoma precizno opisao pozicije Srbije i Crne Gore nakon minulog rata. Crna Gora je, po njegovim re�ima, iz rata iza�la oja�ana, sa o�uvanom dr�avom, bitno popravljenom me�unarodnom pozicijom i primetno pove�anim poverenjem gra�ana u vladu i predsednika Mila �ukanovi�a. Istovremeno, tvrdi Darmanovi�, rat je u prili�noj meri diskreditovao Milo�evi�eve pozicije u ovoj republici (nedavna istra�ivanja javnog mnjenja stavljaju ga na prvo mesto nepopularnosti) i pove�ao broj onih koji smatraju kako Milo�evi�ev re�im sve ozbiljnije ugro�ava crnogorske interese.
NIK�I�KI PROGRAM: Da posle rata u SR Jugoslaviji vi�e ni�ta ne mo�e biti kao pre, tvrdi i sam predsednik Crne Gore Milo �ukanovi�. Pre nedelju dana on je u svom rodnom Nik�i�u, u prepunom Domu kulture, gotovo puna tri sata razgovarao sa gra�anima o "redefinisanju postoje�e dr�ave". Bio je to, u dobroj meri, �ukanovi�ev programski govor i najava jednog politi�kog procesa koji bi svoj vrhunac mogao da do�ivi pred kraj ove godine. Te ve�eri u Nik�i�u �ukanovi� je nekoliko puta ponovio da Crna Gora vi�e ne mo�e da �eka i da �e, �ak i u slu�aju protivljenja Beograda, na�i na�ina da se za�titi od jedne "�teto�inske i autisti�ne politike" koja neprekidno proizvodi nesre�e oko sebe". Najdu�i aplauz Nik�i�ani su mu uputili kada je pomenuo istra�ivanja javnog mnjenja i podatak da vi�e od 50 odsto gra�ana ove republike u ovom trenutku podr�ava nezavisnu Crnu Goru ili konfederalno preure�enje savezne dr�ave. "Nama koji vodimo dr�avnu politiku potpuno je jasno da ve�ina na�ih gra�ana �eli da se promene odnosi na relaciji izme�u Srbije i Crne Gore jer u ovakvim odnosima ne prepoznaju svoju perspektivu. Ja sam sa takvim interesom ve�ine gra�ana na�e republike apsolutno i iskreno saglasan", izgovorio je te ve�eri �ukanovi�, ponovo zasut salvama aplauza.
I predsednik Crne Gore smatra ina�e da Srbija i Crna Gora kre�u ka budu�nosti sa potpuno razli�itih pozicija, �to dodatno ote�ava mogu�nost da se nastavi kao dosad. Srbija je u proteklom ratu, tvrdi �ukanovi�, zbog neodgovorne politike Milo�evi�a, bespotrebno razorena. Predstoji joj obnova i najdirektniji dr�avni intervencionizam u ekonomiji. Na drugoj strani, Crna Gora nema potrebe za obnovom i okre�e se daljoj liberalizaciji i reformama, a to je u ekonomskom pogledu sasvim suprotno od onoga �to �e Srbija morati ubudu�e da �ini. �ukanovi� tvrdi da i na spoljnopoliti�kom planu dve republike imaju potpuno suprotne interese. Srbija je u�asnom propagandom u prili�no dugom periodu okrenula sebe protiv Zapada, dok je Crna Gora okrenuta svemu onome "�to danas najubedljivije stanuje u Zapadnoj Evropi". Zato �e (makar to bilo i samo u neposrednoj budu�nosti) dva Milo�evi�eva nekada�nja "oka u glavi" gledati na sasvim suprotne strane. Po �ukanovi�u, ova �injenica je samo dodatni razlog da Crna Gora ubudu�e za sebe izbori dovoljno prostora i sve�eg vazduha za samostalnije vo�enje politike.
I premijer Crne Gore Filip Vujanovi� isti�e, u razgovoru za "Vreme", kako je sada�nja savezna dr�ava u poslednje dve godine slu�ila isklju�ivo kao servis Milo�evi�evog re�ima protiv Crne Gore. Predsednik SRJ, ka�e Vujanovi�, nije po�tovao izbornu volju gra�ana Crne Gore i nije dozvolio kostituisanje Ve�a republika saveznog parlamenta, izborna volja nije po�tovana ni kada je funkcija saveznog premijera dodeljena Momiru Bulatovi�u �ija je partija izgubila izbore u Crnoj Gori, pravosudne odluke na saveznom nivou tako�e se oblikuju prema volji Beograda. Kao najgrublji primer ga�enja zajedni�ke dr�ave premijer pominje pona�anje dela vojnih struktura za vreme minulog rata i vanustavno preuzimanje komandne funkcije u ruke jednog �oveka. Na pitanje koliko dugo je Crna Gora spremna da �eka na odgovor iz Beograda o novom organizovanju zajedni�kog �ivota, Vujanovi� odgovara: "Razgovorima o redefinisanju savezne dr�ave trebalo bi dati maksimalnu �ansu. Ne treba biti nervozan i nestrpljiv u ograni�avanju vremena trajanja tih razgovora. Svima mora biti jasno da mi �elimo zajednicu sa srpskim narodom i svim gra�anima Srbije i da za tu zajednicu postoje jaka opravdanja - istorijska, ekonomska, kulturna. Kona�ano na�i gra�ani shvataju da je krivica za odsustvo su�ivota dve dr�ave u okviru SRJ na srpskoj strani. Zato i budu�nost te zajednice zavisi prevashodno od Srbije. Jugoslovenska zajednica �e imati budu�nost samo ako u Beogradu budu vladali oni koji su okrenuti demokratiji i reformama."
Na sli�no pitanje upu�eno na tribini u Nik�i�u, i intonirano na na�in "da li se uop�te vi�e isplati gubiti vreme sa Beogradom", predsednik �ukanovi� pomenuo je strpljivo "otapanje ledene sante" i promenu politi�ke klime u samoj Crnoj Gori gde sve manje ljudi veruje "pretencioznom Milo�evi�u i histeri�nom Bulatovi�u". U onome �to Crna Gora poku�ava da ostvari bolje je izgubiti jo� malo vremena, iako je ono dragoceno, nego ijednu ljudsku glavu vuku�i nervozne poteze, tvrdio je crnogorski predsednik. �ukanovi�ev savetnik za ustavnu problematiku Miodrag Vukovi� u odgovoru na sli�no pitanje ka�e: "Neko ko je mnogo ljut na Milo�evi�a ho�e odmah referendum i nezavisnost." Politikolog Sr�an Darmanovi� smatra da �e do kraja ove godine politi�ki procesi i�i u pravcu ve�e nezavisnosti Crne Gore. "�ukanovi� je nau�io da se u politici ide korak po korak", ka�e Darmanovi�, ali i ujedno upozorava da �e crnogorsko javno mnjenje postati nervozno ukoliko se do kraja godine ne uka�u i neki sasvim konkretni obrisi upravo otvorenih inicijativa. "Crna Gora je ina�e dovoljno mala da ne mo�e sama da se otcepi. Me�unarodna zajednica ne podr�ava nastajanje jedne nove dr�ave, ali itekako podr�ava inicijativu za redefinisanjem ove postoje�e." Sli�no mi�ljenje izneo je na pro�lonedeljnoj tribini beogradskog Media centra i profesor Fakulteta politi�kih nauka Ilija Vuja�i�, koji smatra da me�unarodna zajednica o�ito ne �eli jo� jednu nezavisnu dr�avu na ovim prostorima, ali i da istovremeno Crna Gora mo�e da poslu�i i kao otvoren kanal dodatnog me�unarodnog pritiska na Milo�evi�a i njegov re�im.
DRUGA STRANA: Politi�ki protivnici �ukanovi�a i njegove vladaju�e koalicije sla�u se sa tezom da je savezna dr�ava u krizi, ali tvrde kako uzrok te krize ne stanuje u Beogradu, ve� u Podgorici, s obzirom na to da Crna Gora ne po�tuje odluke koje donosi savezna vlast. Predsednik izvr�nog odbora SNP-a Predrag Bulatovi�, po mnogima i najkompetentniji predstavnik glavne opozicione stranke u Crnoj Gori, optu�uje tamo�nji re�im i samog �ukanovi�a za sklonost ka manipulacijama. "�ukanovi� je spreman za svakakve dr�avne projekte samo da on bude na vlasti. Zato njegove pozicije nisu jasne. �ukanovi� �iri tezu da Srbija nije za federaciju i razgovor. To nije ta�no, jer su njihov poziv za razgovor prihvatile sve partije iz Srbije. Iz ove situacije postoje ina�e dva puta. Jedan je promena saveznog ustava, �to zna�i promene unutar postoje�e federacije. Drugi put je referendum. �ukanovi� nikada ne igra �istu varijantu. Ako on razmi�lja o referendumu, na�a partija tra�i da se prvo raspi�u izbori na kojima �e se definisati jasne pozicije. Posle toga, nova skup�tina bi odlu�ila da li da se ide na referendum ili ne. Pre godinu dana �ukanovi� je dobio izbore na platformi zalaganja za Jugoslaviju," ka�e Predrag Bulatovi�.
Zvani�nici SNP-a tvrde kako postoje�i Ustav u potpunosti uva�ava dr�avnost Crne Gore i njenu jednakost u federalnoj dr�avi. Po njima, nevolja je u tome �to Milo �ukanovi� na drugoj strani poku�ava da oslabi sve savezne funkcije. Predrag Bulatovi� durektno optu�uje predsednika Crne Gore za permanentnu kampanju protiv VJ sra�unatu na to da se vojska kompromituje i "izgura" iz ove republike. "Federacija se raspada onda kada vojske nema. Da bi eliminisao VJ iz Crne Gore, �ukanovi� neprekidno uve�ava broj policajaca. To je njegova privatna vojska koja broji ve� 15.000 ljudi iako Crnoj Gori ne treba vi�e od 2000 policajaca. U mirnodopska vremena Crnoj Gori ne treba vi�e od �est do osam hiljada vojnika. Na�a partija se zala�e da se i broj vojnika i policajaca svede na mirnodopski nivo i da se oni nikako ne uklju�uju u politi�ke sporove. Ina�e, sli�no su svojevremeno radili Ku�an i Tu�man. Samo, razlika je u tome �to je u Sloveniji teritorijalna odbrana ustala protiv JNA u kojoj su bile zastupljene sve ostale nacije. U Hrvatskoj je bilo sli�no, na Kosovu se tzv. U�K borio protiv Srba i Crnogoraca. U Crnoj Gori imamo slu�ajeve da su ro�ena bra�a jedan u policiji, drugi u vojsci. Zato je i dizanje broja policajaca na tako visok nivo prizivanje gra�anskog rata", ka�e Predrag Bulatovi�.
Prizivanje gra�anskog rata, ali uz tezu "ne�e im uspeti", pominju i ljudi iz vrha crnogorske vlasti. Prema njihovim informacijama u mnogim kasarnama �irom Crne Gore proteklih dana regrutuju se mladi�i (uglavnom Bulatovi�eve pristalice) za neku fantomsku "saveznu policiju". Ka�u, istu onu koju je Milo�evi� li�no raspustio pre mnogo godina. Ta policija bi, prema njihovim saznanjima, bila sme�tena u kasarnama i odatle kretala na "izvr�enje zadataka" �to samo dodatno komplikuje situaciju u Crnoj Gori.
Dr Ilija Vuja�i� smatra da od najavljenih razgovora o budu�nosti savezne dr�ave ne bi trebalo previ�e o�ekivati. Oni koji su na vlasti u Srbiji i dalje se zala�u za �vrstu federaciju. Oni koji su na vlasti u Crnoj Gori prili�no su, izgleda, istanjili svoju volju da ostanu u istoj ku�i �ak i ako bi se Milo�evi� najzad pomerio sa mesta na kome se trenutno nalazi. U Podgorici svakim danom raste broj onih koji misle da je potrebno ru�iti �itavu zajedni�ku ku�u. Do ju�e su najbrojniji bili oni koji su govorili - ako ode Milo�evi� bi�e dovoljno popraviti i krov. Spremnost da se �ivi u ovakvoj dr�avi tanji se, me�utim, ne samo me�u predstavnicima politi�ke elite ve� i me�u obi�nim gra�anima u Crnoj Gori. Pozivaju�i se na neke skora�nje rezultate istra�ivanja javnog mnjenja, Sr�an Darmanovi� smatra kako bi ve�ina stanovnika Crne Gore, suo�ena sa dilemom - bolji �ivot kroz "pakt stabilnosti" i finansijsku pomo� me�unarodne zajednice ili ovakva Jugoslavija - odabrala pogodnosti koje donosi bolji �ivot. Ve�ina bi, dodu�e, najvi�e volela da iskombinuje bolji �ivot i nekakvu Jugoslaviju, samo ne ovakvu.
U toku pro�lonedeljnog razgovora o mogu�nostima konsolidacije federalne dr�ave, odnosno novoj politi�koj krizi jedne nedovr�ene dr�ave, neko je glasno zapitao - mo�e li se uop�te u Crnu Goru bezbedno sa kolima beogradske registracije. Naravno, mo�e, glasio je odgovor sa podgori�ke strane, hoteli su ionako prazni, turista je veoma malo. Oni koji se uprkos o�te�enih puteva i poru�enih mostova ipak, nekako probiju do mora zaslu�uju uostalom �estitke, nikako prekore �to su do�li.
Velizar Brajovi�
Nenad Lj. Stefanovi�
