Pri�e u senci rata (4)

Smrt i vaskrsnu�e lokalnog radija

I doma�e i strane radio stanice pro�le su kroz sukob propagande i informisanja

Kada su u nedelju 2. maja, petnaestak minuta posle 22 �asa, avioni NATO-a otka�ili "grafitne bombe" i bacili Srbiju u bukvalni mrak, mnogi su poku�avali da prona�u bilo koju radio-stanicu na skali svog vokmena ili kakvog drugog prijemnika na baterije, ne bi li saznali �ta se u stvari desilo. U me�uvremenu, usijali su se telefoni... Te "razbili su 'Teslu' u Obrenovcu, nema kamen na kamenu da je ostao", te "pogodili su �erdap, ima Dunav da potopi sve do Crnog mora"... Ono jedino �to je stanovni�tvu ostalo kao na�in da sazna pravu informaciju o tome �ta se zbilo i o tome �ta ga �eka - tranzistorski radio-aparat uglavnom je �utao.

Bio je to poslednji �in drame pod naslovom "Smrt (lokalnog) radija". Medij koji u normalnim uslovima ima niz finih osobina, od usputne razbibrige ("Radio ne radio - svira ti radio") do ozbiljnih edukativnih i umetni�kih dometa, svoj pravi smisao (sla�u se listom teoreti�ari tog medija) dose�e u vanrednim situacijama: od prirodnih katastrofa do ratova, a u paleti od informisanja do propagande.

UPUTSTVA BA�ENA U KO�: Izuzmemo li one radio stanice koje ni pre rata nisu imale informativne sadr�aje, klju�ni problem kod onih koje su se i time bavile, a koji se pojavio po progla�avanju ratnog stanja, ticao se ozbiljnog sukoba ba� pomenuta dva elementa - propagande i informisanja. Za mnoge profesionalce uspe�no spajanje ta dva elementa predstavljalo bi pravi izazov. Razume se, pod uslovom da se �to preciznije odredi karakter i prvog i drugog. Ali, po objavljivanju Propisa koji se primenjuju u ratnom stanju u ministarstvima za informisanje nisu razmi�ljali o tako suptilnim detaljima. Sve se svelo na "internu informaciju" o pona�anju medija u uslovima ratnog stanja. Suvo, birokratski, dovoljno �iroko da se mo�e tuma�iti na razne na�ine, ali ne u redakcijama, ve� "tamo gde treba". Uputstvo su neki urednici lokalnog radija pogledali i - bacili u ko�. Da su ga se dr�ali, ka�u, od informisanja slu�alaca verovatno ni�ta ne bi bilo. To �to je ministarstvo predlagalo da se radi je, prema oceni nekih od njih, bilo �ista besmislica. Pogotovo kada se oti�lo korak dalje i zahtevalo da se i u vestima obavezno stavljaju razni epiteti. "Ako u informaciju od tri reda ubacite �etiri ili pet epiteta, onda slu�alac vi�e nije na�isto da li ga vi informi�ete ili mu pri�ate pri�u", ka�e jedan od njih.

U po�etku agresije detaljnije informacije o tome �ta se de�ava na terenu te�ko su mogle da se probiju u vrh udarnih informativnih emisija RB-a. Kratko, u generalnoj najavi, a potom op�irna politi�ka hronika i ljutiti komentari koji su imali prednost, pa tek onda hronika o tome �ta su bombarderi ga�ali,�ima li �rtava i kolika je materijalna �teta. Sve to je bilo saop�tavano, razume se, u skladu sa "uputstvom". Strepe�i valjda da ne pogre�e, neke vesti su kratili do neprepoznavanja, a neke informacije o doga�ajima, uglavnom novinske agencije BETA koje su bile u redovnoj dnevnoj ponudi vesti, nisu uop�te ni objavljivane.

Dok su releji funkcionisali, glavne informativne emisije Radio Beograda prenosila je i mre�a Udru�enih radio stanica Srbije. Mnoge lokalne radio stanice, bilo iz straha da ne pogre�e �togod i zamere se vlastima, bilo zbog toga �to im je bliskija bila linija manjeg otpora, prenosile su i druge segmente velikog radija. Slu�aoci u manjim mestima te�ko da su se mogli zadovoljiti informacijama koje je u zbirnoj hronici, retko du�e od dva minuta, a sve snimljeno ranije, prenosio lokalni dopisnik RB-a. Kako je agresija odmicala, glad za informacijama je rasla. Ne samo za informacijama o tome �ta je gde pogo�eno (lokalno stanovni�tvo je to znalo i prenosilo od uva do uva bolje nego bilo koji radio), ve� i za informacijama o tome �ta nas �eka sutra, kad �e stati bombardovanje, gde ima benzina, kad polazi autobus za... Ono malo radio-stanica koje su poku�avale da slu�ala�tvo detaljnije obaveste o onome �to se de�ava bacilo je "uputstvo" u ko� i okrenulo se sebi samima. Neke od onih koje su bile �lanice Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, u kojoj su i 33 radio stanice iz Srbije i Crne Gore, do�le su ne samo pod udar restriktivnih odredbi vezanih za informisanje, ve� su se suo�ile i sa "suptilnijm" metodima kojima je vlast i u ratu poku�avala da uti�e na promenu ure�iva�ke politike pojedinih radio stanica koje je smatrala "opozicionim". Epilog: neke su "zamrzle" �lanstvo i po�ele da prenose zvani�ni radio, neke su jednostavno prestale da rade, a neke su smanjile koli�inu politike u programu i uz velike napore i podr�ku lokalnih rukovodstava - nastavile da rade.

Ba� kao �to su restriktivni zakoni o informisanju mnoge okrenuli satelitskim TV antenama, tako je glad za informacijama doprinela ve�oj slu�anosti programa na srpskom jeziku stranih radio stanica od kojih su u SRJ najslu�anije engleski BBC, francuski RFI, ameri�ki Radio slobodna Evropa i Glas Amerike i nema�ki Doj�e Vele. Pored sadr�aja koje je odre�ivao karakter stanice ("onome ko pla�a muzika svira po �elji", rekli bi kafanci), uglavnom informacija vi�e ili manje obojenih zvani�nom politikom finansijera, na ovim stanicama mogli su se �uti i prominentni politi�ari ili intelektualci iz Srbije i Crne Gore kojima je pristup doma�im medijima ili bio uskra�en, ili su se mogli videti i �uti samo u meri u kojoj se njihov iskaz "uklapao" u urediva�ku politiku ovda�njih medija.

BEZ SUPTILNIH RE�ENJA: Po�etak agresije stavio je i ove radio stanice u polo�aj sli�an onome u kome se na�ao i ovda�nji radio - uskladiti informisanje i propagandu. Problem je za "strance" bio utoliko ve�i �to su SRJ bombardovali avioni zemalja koje su pokrovitelji programa koji se emituju na srpskom jeziku, i to za slu�aoce na koje padaju bombe. Ni oni se nisu preterano zamarali tra�enjem suptilnih re�enja. Preslikano je ono �to su radile velike TV ku�e, poput BBC-a, CNN-a i SKY-a. Saop�tavani su bezbroj puta razlozi koje su lideri zemalja NATO-a na po�etku navodili kao opravdanje za bombardovanje - nepotpisivanje sporazuma iz Rambujea. Mnoge radio stanice su pro�irile program za slu�aoce u SRJ, a vlade nisu �alile para ni da oja�aju predajnike i pobolj�aju njihovu slu�anost na na�em prostoru.

U nedostatku informacija s terena (doma�i dopisnici nisu radili iz raznoraznih razloga, uglavnom jer im je to bilo uskra�eno o�trim upozorenjem iz Ministarstva za informisanje Srbije), strane radio stanice koje su emitovale na srpskom jeziku u potrazi za informacijama okrenule su se konferencijama za �tampu NATO-a.

Posle bombardovanja elektro mre�e pokazalo se da mnoge radio-stanice u Srbiji nisu uop�te bile pripremljene za situaciju u kojoj su se na�le. Ni najve�i, u kome su se gotovo svake godine radile "ve�be", simulirala ratna situacija, nije bio spreman �ak ni u tehni�kom smislu. Ru�enje predajnika pokazalo je da ne postoji �vrst sistem "rezervne mre�e", a mnoge lokalne radio-stanice iz sistema Udru�enih radio-stanica Srbije ili nisu imale opremu, ili nisu znale kako da program "matice" preuzimaju sa Interneta putem kompjutera, pa je unutra�njost danima ostajala bez programa zvani�nog radija. Iako i te kako valja imati na umu i �injenicu da su predajnici i repetitori bili izlo�eni izuzetno razornom i vi�estrukom bombardovanju, ipak je prosto neshvatljivo da jedan elektronski medij nije tokom godine usvajao sve prednosti savremene tehnologije koja niti je skupa niti te�ka za manipulaciju (svaki klinac koji kod ku�e ima kompjuter slu�a najnovije hitove direktno sa Interneta). Ali, kada se zna kojih godina su se prominentni "aktivisti" iz zvani�nog pres centra i te kako pitali o radio programu tokom rata, onda je jasno da je i na tom polju nastupila kriza kadra, da na kraju milenijuma posao propagande i informisanja na radiju kreiraju ljudi koji su vodili neki drugi rat, onaj od pre pola veka i za koje je komentar jo� uvek va�niji od informacije.

Dok veliki radio nije uspeo da segmentira svoj program, da, ako ve� informativne emisije "moraju" da budu takve kakve jesu, odvoji delove programa za drugu vrstu sadr�aja, pre svega servisnih, u velikim gradovima isplivale su na povr�inu upravo stanice koje su se okrenule toj vrsti informacija. Me�u Beogra�anima se najvi�e govorilo o dve takve - Radio Pan�evu i Radio Novostima. Ovi prvi su napravili vi�e nego uspe�an spoj dnevnih, politi�kih i servisnih informacija, a ovi drugi su jednostavnom i (u svakom pogledu) hrabrom potezu da imaju reportere na licu mesta mnogim Beogra�anima prekratili neizvesnost.

VI�E ZBUNJIVANJA NEGO INFORMISANJA: Ba� kao i ovda�nji radio, najve�i problem za "strance" bio je kako do�i do informacija s terena. Ono malo ovda�njih novinara koji su se javljali direktno u program uglavnom su izve�tavali o onome �to mogu videti s prozora ili �uti telefonom od prijatelja, uz realnu opasnost da ih neko proglasi za "overiva�e pogo�enih ciljeva". Re�ju, sa ili bez svesne namere (druga tema za drugu priliku), programi nekih stranih radio-stanica koje emituju na srpskom jeziku nekad su vi�e zbunjivale nego �to su informisale. Kada je re� o snimljenim, zbirnim hronikama o posledicama agresije, prilozima koji su uglavnom emitovani sutradan, izve�taji stranih radio stanica gotovo se ni po �emu nisu razlikovali od izve�taja ovda�njeg radija, ni po jeziku ni po sadr�aju. Paradoks je bio i u tome �to su prilikom direktnih uklju�enja, a u �elji da daju �to vi�e informacija, ovda�nji dopisnici javljali i o tome koje lokalne radio-stanice emituju program, i time, namerno ili ne, kao da su terali slu�aoce od sopstvenog programa.

Polje na kome su "stranci" ubirali najvi�e poena me�u ovda�njim slu�aocima bilo je informisanje o tome �ta se u svetu de�ava povodom NATO bombardovanja. Ovda�nji radio je uglavnom izve�tavao o "mitinzima podr�ke narodu koji se brani" i "promeni u javnom mnjenju zemalja agresora gde je sve vi�e onih koji su protiv bombardovanja". U me�uvremenu su strane radio stanice izve�tavale o po�ecima nove faze NATO napada, pove�anju broja aviona i letova, o "glupim bombama", o tome da u politi�kom vrhu zemalja koje su predvodile agresiju raste raspolo�enje da se ide do kraja. Mnoge od tih stvari su se i ostvarile. Slu�aocu je prostim upore�enjem onoga �to mu nudi ovda�nji i onoga �to mu nudi strani radio ostalo da sam izvu�e zaklju�ak o tome �ta ga u stvari �eka.

Sam kraj rata najtransparentnije je pokazao razlike i sli�nosti stranih i ovda�njih radio-stanica. I jedni i drugi su govorili o pobedi, ali dok su ovda�nji mediji sporazum u Kumanovu krstili "vojno-tehni�kim sporazumom" (kao da VJ i NATO treba zajedno da prave novi tenk!), dotle su strane stanice govorile o povla�enju VJ-a i MUP-a sa Kosova. Zajedni�ko im je bilo i to da danima nisu govorili o Srbima izbeglicama koji se iseljavaju, o upadu U�K-a i bandi iz Albanije na Kosovo, ubistvima i proterivanju i paljenju srpskih ku�a, manastira i crkava.

Re�ju, i doma�i i strani nastavljaju po starom. Me�unarodna zajednica se, sva je prilika, sprema da oko SRJ napravi prsten od radio-predajnika na kojima bi se plasirali njihovi programi. Ve� sada se na FM talasima bez problema tri sata dnevno u kontinuitetu "vrte" RFE, RFI i VOA. Ovda�nji dr�avni radio suo�en sa ogromnim �tetama na mre�i ne pokazuje ni najmanji znak da �e se ne�to u programu posle ratra promeniti. Jedino je �ivnuo lokalni radio. Po ukidanju ratnog stanja na to su ga prosto naterali doga�aji.

Du�an Radulovi�

Intervju: Ofelija Backovi�, glavni urednik Radio Pan�eva:

Slu�aoci su tra�ili samo informacije

"VREME": Kakvi su bili uslovi u kojima je Radio Pan�evo radio tokom agresije NATO-a?

OFELIJA BACKOVI�: �to se na�eg bliskog okru�enja ti�e, uslovi se nisu ne�to bitno promenili. Najve�a razlika je u tome �to smo sve vreme imali odli�nu saradnju i rekla bih, za�titu lokalnih vlasti koju nismo imali pre rata. Ali, kada je po�eo rat i kada su savezni inspektori u dva navrata do�li da nas zatvaraju pod izgovorom da nemamo potpunu tehni�ku dokumentaciju, a zna se da svakoj radio ili TV stanici fali poneki papir, vlasti u Pan�evu bile su na na�oj strani i ostali smo u etru.

Da li je bilo profesionalnih problema?

To su bili problemi koje su svi normalni ljudi imali. Trebalo je raditi i u vreme dok bombe padaju na grad koji je i ina�e ekolo�ki izuzetno ugro�en, ostati smiren pa tako i delovati na slu�aoce i pri tom informisati.

NATO je bombardovao i predajnike i repetitore, u nekoliko navrata Srbija je ostala u mraku, a mnogih radio-stanica nije bilo na skali po nekoliko sati, pa i dana. Kako je Radio Pan�evo uspeo da nastavi program sa tako malim prekidom?

Mene �udi kako ti ljudi nisu bili pripremljeni na to da mo�e nestati struje, da se mo�e desiti to �to se desilo. Nama su agregati jo� od prvog dana rata bili spremni i za petnaest minuta smo krenuli s programom. Bili smo prvi i neko vreme jedini u Srbiji koji su se �uli u onom mraku.

Da li je rad u ratnom vremenu za vas bio i profesionalni izazov?

U novinarskom poslu �ovek je ina�e izlo�en velikom stresu i odgovornosti kako da na�e pravu meru i pravu ravnote�u kada se desi ono �to se nama svima desilo. E onda je veliko zadovoljstvo kad vam ljudi ka�u "hvala, zahvaljuju�i vama smo sa�uvali zdrav razum". Jer, slu�aoci su non stop zvali i tra�ili informacije, informacije, informacije...

I stru�njaci i obi�ni slu�aoci se sla�u da je jezik u medijima bio prva �rtva rata. Da li delite to mi�ljenje?