Macho i masno

Kako je jedna britanska vojnikinja ostala gladna na Kosovu

Dvadesetogodi�nja Rebeka Brajt (Rebecca Bright) iz Bi�grouva kod Svonsija u ju�nom Velsu ovih dana prolazi kroz pakao: devojka je, naime, u�asno gladna. Ve� danima gotovo ni�ta ne jede. Nije da Rebeka nema para za jelo (Dikens je u Britaniji ipak samo istorijska pojava), niti se radi o nadobudnoj manekenki na mazohisti�koj dijeti. Ova Vel�anka je ni manje ni vi�e nego strelac (ili kako se ve� na srpski vojni jezik prevodi izraz gunner?!) u Kraljevskoj Artiljeriji (OOUR 4. regimenta) i trenutno se nalazi na Kosovu, gde sa svojim kolegama slu�i Kraljici i �uva veli�anstvenu pobedu Slobodana Milo�evi�a i ostalih Naprednih Snaga. Hm, u �emu je onda problem? Rebeka je, naime, vegetarijanka.

Ispostavilo se da nadle�ni za snabdevanje britanskih trupa espapom nisu vodili dovoljno ra�una o Rebekinim specifi�nim potrebama; borave�i negde na terenu, vojnici se hteli-ne hteli oslanjaju na svoje lan�-pakete (nekada�nji pripadnici di�ne JNA seti�e se SDO-a iliti "suvog dnevnog obroka"...), ali vojnikinja Brajt nije u njima na�la dovoljno toga za sebe: kobasicu je, naravno, odmah gadljivo zafrlja�ila me�' kosovske bo�ure - �to sigurno nije promaklo nekom izmr�avelom lokalnom psetu - ali ni pasulj nije pro�ao bolje, po�to ga g�ica (g�a?) Brajt, eto, ne voli. Neobi�no dosledna u svom antimesnom opredeljenju, pripadnica Royal Artillery odbila je da konzumira i standardnu armijsku porciju za vegetarijance, po�to ova sadr�i supstitut mesa baziran na soji, napravljen tako da ukusom podse�a na (tvrdi "The Times") the real thing. A to je - the real thing - bi�e, ba� ono �to R. B. nikako ne (�eli da) upra�njava. Rebeka Brajt se potom pismom po�alila majci na svoj problem, a bri�na mati je br�e-bolje kontaktirala njihovog lokalnog poslanika - izvesnog g. Donalda Andersona - koji �e se sigurno pobrinuti da stvar postane Nacionalni Problem. Tajms i Dejli Telegraf, uostalom, ve� pi�u o ovome. Tajms, tako, otkriva da sirota Rebeka uglavnom pre�ivljava na pire-krompiru (ize� takav �ivot!), ne propu�taju�i da navede dirljivo vojnikinjino priznanje: "�ak i izbeglice se hrane bolje od mene". Izbeglice tim povodom nisu anketirane, valjda zbog razumljive brige za bezbednost reportera. Stvar je do�la dotle da se o njoj morao izjasniti i portparol britanskog Ministarstva odbrane, tvrde�i da je u porcijama ipak bilo dovoljno hrane prikladne za vegetarijance, a samo jedan Tajmsov anonimni (�to je tako�e znakovito!) izvor iz vojske usudio se da promrsi: "Te�ko je razumeti ove pritu�be od vojnika koji je deo operacije stavljanja hleba u usta izbegli�kih familija".

Bizarna pri�ica, nema �ta, naro�ito kad se gleda iz ovda�nje �ablje perspektive; imam dojam da neki ne�e oklevati da vojnikinju Brajt nazovu razma�enom �mizlicom - uz prigodno lamentiranje nad operetnom dekadencijom jedne slavne imperijalne vojske - ali stvari nisu ba� tako jednostavne. Slu�aj prehrambenih muka vojnikinje Brajt u najtamnijem od svih vilajeta brdovitog Balkana sjajan je primer kulturolo�kog jaza, onoga �to danas deli evropski zapad od istoka (a naro�ito juga!) vi�e od politi�kih i ekonomskih razlika. Baziraju�i svoj "postmoderni" svjetonazor na (post)ideologiji neome�enog po�tovanja individualnih potreba i uverenja i svakovrsnih razli�itosti iliti Drugosti (koje neretko ide do politi�ki korektne autokarikature, ali ni�ta za to), �ovek Zapada zaista mo�e izgledati groteskno i meku�no iz perspektive krajeva gde se jo� bije bitka za elementarno o�uvanje �ivota, ugro�enog nema�tinom, represijom i etni�kom mr�njom. Otuda dolazi do tolikih kratkih spojeva u komunikaciji me�u "sistemima mi�ljenja": i kada prividno govore o istoj stvari, ovi ljudi se ne razumeju. Za Srbina danas ili Albanca ju�e ljudska prava na Kosovu (a i �ire) se uglavnom svode na pravo da ne budu zaklani zato �to se nekome ne svi�a njihovo ime; za Rebeku Brajt, to je, eto, pravo na odgovaraju�u koli�inu korenja u vojni�koj porciji. I svako je tu, unutar svog Sistema, nesumnjivo u pravu.

Biljojedni gunner iz Kraljevske Artiljerije svakako ne snosi krivicu za to �to, osim vojne, nije pro�la i kroz odgovaraju�u "kulturolo�ku" obuku, neophodnu pre odlaska na ovakve misionarske poduhvate. Zamislite samo da joj je neko na vreme otkrio stra�nu istinu da, recimo, ni u najve�em pri�tevskom supermarketu ne postoji department za vegetarijance & makrobioti�are! Oh, my Goodness! Uostalom, evo vam nagradnog pitanja: koliko vegetarijanskih restorana ima u dvomilionskom Beogradu?

Se�ate li se pre desetak godina napadno reklamiranih losiona za mu�karce Macho? U zapadnim krajevima rahmetli SFRJ zezali su se da Srbi - koji su tih dana bu�no Ponovo Otkrivali �irilicu - sigurno taj naziv �itaju kao masno. E, ba� to je svet u koji je, nepripremljena, bakand�om stupila Rebeka Brajt: svet u kojem su macho i masno dominantni, i kompatibilni pojmovi, a sve ostalo je druga liga. Ovde se mast - ili loj, svejedno - veselo i obilno cedi �ak i sa kola�a, my dear Rebecca! U tom i takvom svetu, gde se tokom ratova neretko ratni protivnik ili pripadnik drugog plemena prikolje, natakne na ra�anj i provrti se na vatrici (nepobitno vi�eno u Bosni!), sveop�ta programirana "posnost" jedne nastupaju�e low fat civilizacije deluje kao zanimacija �udnih stvorova sa druge planete. Utoliko, svi me�usobno zara�eni etnosi isto�no od Sutle dele iste vrednosti, pripadaju istom civilizacijskom krugu, sau�estvuju u beskrajnom perpetuiranju jedne macho/masno retro-kulture, jednog "lova�kog" sistema vrednosti. �deri, da ne bude� po�dran! Kolji pre nego �to te zakolju! Otimaj da ti ne otmu!

A Rebeka se �ali na soju i pasulj, jer previ�e li�e na the real thing. Pored nje prolaze izbeglice, �e�njivo tra�e�i upravo the real thing. Na Kosovu, i mnogo, mnogo �ire, kao da vekovi mar�iraju uporedo, ne shvataju�i ni�ta jedan o drugom.

Teofil Pan�i�