Moravski ponton generala Ojdani�a

Zvani�no otvoren, nezvani�no radi

Most kod Mijatovca vojska napravila za jedan dan, general Ojdani� zvani�no ga otvorio, a de�urni kapetan za "Vreme" ka�e: "Most radi, ali nezvani�no".

Od skretanja za Jagodinu autoputem se dalje ne mo�e. Znakovi "obavezan pravac" usmeravaju vozila ka izlazu i naplatnoj rampi. Dalje se do �uprije ide sporednim putem. "Blic" je 1. jula, pozivaju�i se na Auto-moto savez Srbije, objavio vest da pontonski most preko Velike Morave, kod sela Mijatovac nadomak Jagodine, nije u upotrebi, te da se ne zna kada �e "radovi na njegovoj sanaciji" biti gotovi. Pontonski most je, pisao je Blic, ne navode�i izvor slede�e informacije, dva dana posle sve�anog otvaranja poplavila nabujala Morava. Nije bilo �rtava, ka�e "Blic", ali je jedan kamion zavr�io u vodi.

Kada smo na naplatnoj rampi pitali kako da stignemo do mosta kod Mijatovca, mladi� u naplatnoj kabini nam je rekao: "Pe�ke". A pontonski most? "To je bilo samo za televiziju", obja�njava on. (Kada smo nekih pedeset kilometara bli�e Beogradu obilazili, preko Velikog Ora�ja i Velike Plane, sru�eni most na re�ici Jasenici, pitali smo starijeg policajca koji je regulisao saobra�aj da li radi ponton na Moravi. Odgovorio nam je: "Ma to je odmah odnela voda.")

Ovaj most je 21. juna sve�ano pustio u rad general armije Dragoljub Ojdani�, na�elnik general�taba Vojske Jugoslavije. Posle presecanja vrpce, general Ojdani� izvr�io je smotru pripadnika in�enjerijske jedinice Kragujeva�kog korpusa koja je postavila most. Najavljeno je da �e se traka od Ni�a ka Beogradu rekonstruisati, a za onu u obrnutom smeru �e se za tri do �etiri meseca izgraditi novi most. Privremeni mostovi su postavljeni za jedan dan, uz jo� jedan dan pripreme. Sve�anom otvaranju su prisustvovali i Nikola �ainovi�, potpredsednik savezne vlade, Dejan Kova�evi�, republi�ki ministar gra�evine, i Milutin Mrkonji�, direktor CIP-a.

LJUTI NA NOVINARE: Ipak nismo i�li pe�ke. Provezli smo se kroz Jagodinu, pa putem prema �upriji. Ubrzo smo skrenuli prema selu Mijatovac. Mirno, umiveno seoce. Si�li smo sa asfalta, na makadam, i kroz drve�e i �iblje ubrzo ugledali Moravu i gomilu zgu�vanog betona, pored reke i u njoj. To su ostaci mosta na traci autoputa od Beograda ka Ni�u, koji je 8. maja, oko 14:25, sru�ila NATO avijacija. Tada je povre�eno �etvoro rumunskih novinara. Grupa rumunskih novinara pratila je posetu delegacije grada Pite�tija, koja je boravila u Kragujevcu, gradu pobratimu, gde je dopremila humanitarnu pomo� radnicima "Zastave". Me�tani Mijatovca ka�u da je tada jedno od vozila sa humanitarnom pomo�i upalo u Moravu.

Iza ostataka mosta �uje se brundanje i brektanje. Sa druge strane betonskog d�umbusa jedan veliki buldo�er, valjci, kamioni. Nasipaju kamenjem obalu Morave, pa utabavaju. Nailazimo na jednog vojnika. Mlad momak, u pancirnom prsluku i sa automatskom pu�kom, obu�en po propisu, stra�ar. Sa nas lije znoj, temperatura je dobrano preko trideset. Momak nas do�ekuje ljubazno, uz osmeh. Pitamo s kim bismo mogli da razgovaramo, on pokazuje rukom ka reci: "Eno, svi su tamo, i pukovnik." Okre�emo glave i ugledamo most, pontonski, �irok, duga�ak, preko njega prelazi automobil.

Penjemo se na most i prilazimo grupi oficira. Jedan omanji, stariji, nosi oznake pukovni�kog �ina, pa njemu obja�njavamo ko smo i �ta ho�emo. Kad �uje da smo novinari, visoki kapetan sa sjajnim revolverom za pojasom upada: "Pa �ete da napi�ete kao oni..." "�uti!", obrecnuo se grubo gospodin pukovnik. Potom se obratio nama, ka�e, mo�ete da gledate i da fotografi�ete, ali dalje od vojnika i ne uzimajte izjave. Odgovaramo sa "razumem" i udaljavamo se.

Posle nekoliko minuta pukovnikov d�ip staje pored nas. Sada smireni pukovnik kroz prozor ka�e: "Mi smo mnogo ljuti na sve novinare. Ali, idite kod kapetana, on �e vam objasniti za�to pontonski most ne mo�e da bude poplavljen."

"Zato �to pluta", odgovorio nam je kapetan kada smo mu disciplinovano preneli pukovnikovo pitanje. Kapetan je u stvari vrlo ljubazan. Ka�e: "Pitaj �ta ho�e�, ali ti ime ne�u re�i. Tekst iz 'Blica' jo� �uvam, ne�u to nikad zaboraviti. Zvali su me prijatelji koji znaju da sam ja ovo gradio. Nisam mogao da ih ubedim da nije onako kako pi�e. Most nije poplavljen, nije ga odnela reka i nijedan kamion nije pao sa njega u vodu."

Drugi most koji autoput kod Mijatovca prelazi Veliku Moravu, onaj prema Beogradu, jo� stoji, iako je i njega 14. maja, oko 13:30, NATO pogodio sa �etiri projektila. Na sred kolovoza zjapi rupa pre�nika tri-�etiri metra, iz koje viri zamr�eno klupko gvozdenih �ipki armature. Ponton je vezan �eli�nim sajlama za stubove neporu�enog mosta. Pontonski most je �vrst, ni traga od ljuljanja i podrhtavanja koje je va� reporter o�ekivao. Sa druge strane, nizvodno, �est �amaca remorkera (imaju i to�kove koji malo vire iz vode) pridr�avaju ga ili guraju na mesto, ako treba. Na drugoj obali Morave se tako�e ure�uje prilaz.

EKSTREMNE OKOLNOSTI: Most ima svoja sidra koja se bacaju uzvodno. U slu�aju mijatova�kog pontonskog mosta nije tako ura�eno, ve� su sidrena u�ad vezana za stubove o�te�enog mosta, jer je tako �vr��e. "Drugi most, koji je pao u Moravu, napravio je na tom mestu brzake", ka�e kapetan, pokazuju�i na mesto gde reka kao da vri. "To stvara ve�e optere�enje na pontonski most, ali on ipak sasvim �vrsto stoji." Kapetan obja�njava da je, kada je most postavljan, reka bila vi�a i voda br�a, preko �etiri metra na sat. Most, ka�e, eventualno mo�e da odnese voda, ali su za to potrebne stvarno ekstremne okolnosti.

Most je �irok �est i po metara, nosivost mu je 60 tona, a sada je duga�ak 106 metara, ka�e kapetan. Za�to "sada"? "Pontonski most pliva, i zato mu du�ina mora odgovarati �irini reke. Zato je on sastavljen od delova du�ine 6,75 metara, koji se vade kada vodostaj pada i dodaju, kad reka raste", obja�njava kapetan. Iz tog razloga pontonski most mora imati posadu, koja ga stalno opslu�uje. Dok smo mi gledali, grupa vojnika je izvadila jedan od segmenata mosta, a potom je buldo�er "malo" popravio prilaz, gurnuv�i u reku gomilu kamenja.

Dobro, kad je sve tako, za�to most ne radi? "Radi, ali nezvani�no", odgovara kapetan. Zaista, dok je ekipa "Vremena" bila u blizini mosta, preko njega je pre�lo desetak civilnih automobila. "Zvani�no je most zatvoren za saobra�aj zbog ure�enja prilaza", nastavlja kapetan. Prilaz je prvo bio zemljani, pa bi automobili i kamioni ubrzo od njega napravili kaljugu. Osim toga, luksuzniji automobili, pa i kamioni nisu mogli da se popnu na most jer su niski. Sada se zavr�ava nasipanje prilaza kamenom. Ubrzo �e biti pu�ten saobra�aj, da malo utaba kamen, pa �e prilaz potom biti asfaltiran.

Kapetan nas vodi na preostali most preko Morave. Preko one rupetine postavljena je �eli�na konstrukcija sa debelim daskama na podu. "Ovo je lansirna konstrukcija 'Bejli', ameri�ka, najbolja koja postoji", upoznaje nas kapetan. Opet tehni�ki podaci: du�ina 48,5 metara, �irina �etiri metra, nosivost 40 tona. Ali povr�ina ovog mosta je za oko sedamdeset santimetara vi�a od nivoa mosta na koji je postavljen, a prilaza nema.

VOJSKA SVOJE ODRADILA: Jedna grupa mladi�a u uniformama upravo radi na tome. Na rukama nose �eli�ne nosa�e te�ke oko 400 kilograma. Na onoj vru�ini jednome polazi krv na nos. Sklanjaju ga u hladovinu - zaklon od jednog �atorskog krila, name�ten tako�e na vrelom asfaltu. "Ovo su sve uradili rezervisti, a ne regularna vojska", ponosno ka�e kapetan. Pontonski most sklopili su in�enjerci Vojne po�te 3957 iz �uprije, a lansirni "Bejli" vojnici VP 4135 iz �apca. I ovaj privremeni most �e biti zavr�en uskoro, ali stare�ina s kojim razgovaramo ne zna da nam ka�e ta�no kad. "Pravo da ti ka�em, vojska je uradila svoje. Odugovla�e ova civilna gra�evinska preduze�a, koja ure�uju prilaze", u poverenju �e kapetan.

Onaj momak na naplatnoj rampi je ipak bio u pravu. General Ojdani� je 21. juna "otvorio za saobra�aj" i lansirni most, kojim je, pisala je tada "Politika", premo��eno o�te�enje na neporu�enoj traci autoputa. General armije je tada nagla�avao da je Vojska Jugoslavije zadatak dobijen od vrhovnog komandanta Slobodana Milo�evi�a izvr�ila za jedan dan. Ojdani� je na sve�anosti rekao da se time pribli�ava Evropa i Azija, izbegavaju preoptere�enja i zastoji koji nastaju zaobila�enjem i omogu�ava gra�evinarima da rade na sanaciji poru�enog mosta bez prekida saobra�aja. A privremeni mostovi ni dan danas nisu zavr�eni. Da ne pominjemo okolnost da nikad nigde nijedan na�elnik general�taba nije sve�ano, presecanjem vrpce, otvorio pontonski most. Postavljanje ovih konstrukcija trebalo bi da za in�enjerce bude rutinska stvar.

Zvu�i apsurdno, ali �ak i onome �to se u Srbiji zove privredom u stvari vi�e odgovara to �to most na Moravi ne radi. Na povratku, u Jagodini, stajemo pored plasti�ne fla�e napunjene zelenom te�no��u, koja je ostavljena na usijanom plo�niku. Ubrzo se, iz hladovine jedne obli�nje gara�e, pojavljuje vlasnik ove "benzinske pumpe". Pri�a da mu posao lepo ide otkad je put za �upriju postao autoput za Ni�. "Ina�e, ovi Jagodinci do�u po litar, dva, pet. Ni�ta."