Na licu mesta
Ima li Srbije na Kosovu
Albanci su se svojski potrudili da izbri�u sve simbole koji podse�aju na Srbiju
Ukoliko
ste namerili ovih dana da se zaputite kolima na Kosovo, proverite na karti
gde se ta�no nalazi granica onoga �to smo nekada zvali "u�a
Srbija" sa "ju�nom srpskom pokrajinom" i dobro zapamtite
poslednje selo pre granice na srpskoj strani. Tu se obavezno zaustavite i
skinite tablice sa automobila, naravno ako vozite automobil registrovan u
Srbiji. Iako je narod uveo ovaj obi�aj pla�e�i se da bi radikalni
Albanci prepoznav�i automobil iz Srbije mogli da ga zaustave i
maltretiraju putnike (ako ne i ne�to gore), tu se ne iscrpljuju svi
razlozi za takav postupak. Sva vozila koja ovih dana idu Kosovom uredno
nose tablice zemalja iz kojih poti�u (Albanije, Makedonije, samog Kosova,
Velike Britanije, Hrvatske...), osim vozila iz Srbije, �ime ste vi opet
obele�eni. Me�utim, skidaju�i tablice vi �inite gest koji lokalno, ve�inski
albansko, stanovni�tvo uva�ava. Vi odbacujete jedan od simbola srpske dr�avnosti
i priznajete postojanje nekog drugog sistema u kome Srbi nisu rado vi�eni
ukoliko ne poka�u spremnost da taj sistem bezrezervno po�tuju.
�ETIRI PRIVREMENE VLADE: Danas na Kosovu gotovo ni�ta od srpskih dr�avnih institucija ne funkcioni�e. Ne rade banke, po�te, prodavnice, op�tine. Me�u prvima koji su napustili Kosovo sa policijom i vojskom bili su predstavnici lokalne izvr�ne i sudske vlasti, �ime je stvoren vakuum koji se prvih nekoliko dana popunjavao uglavnom haosom. Funkcioneri su �esto odlazili u velikoj brzini, vode�i pre svega ra�una o svojoj li�noj imovini, a ostavljaju�i nezbrinute arhivu i dokumentaciju po preduze�ima, op�tinama i sudovima. Predstavnici KFOR-a koji su posle izvesnog vremena preuzimali slu�bene zgrade (nakon proveravanja da li su minirane) tvrde da je prona�ena dokumentacija u njima nekompletna ili uni�tena.
Trenutno na Kosovu na ovaj ili onaj na�in funkcioni�u �etiri vlade, dve albanske (Ta�ijeva i Buko�ijeva), jedna me�unarodna (Ser�a Viera de Mela) i privremeno Pokrajinsko izvr�no ve�e na �elu sa Zoranom An�elkovi�em. Od sve �etiri vlade samo ova poslednja nema budu�nost, odnosno ima obavezu da u neodre�eno dugom prelaznom periodu (a verovatno u narednih nekoliko nedelja) preda vlast civilnoj upravi UN-a. Zoran An�elkovi� Baki, predsednik izvr�nog ve�a, ne vidi u tome nikakvu tragediju: "Pa na�e izvr�no ve�e se i zove privremeno", obja�njava An�elkovi� za "Vreme" spemaju�i se da ode na kratko za rodni Varvarin. Njegova kancelarija, a odnedavno i boravi�te, nalazi se u zgradi Pokrajinskog izvr�nog ve�a, ina�e te�ko o�te�enoj prilikom bombardovanja obli�nje po�te. Od pre nekoliko dana, zgradu �uvaju britanski padobranci, �to ne spre�ava na Kosovu preostale Srbe da se svakodnevno tu pojavljuju u nadi da �e im njihova dr�ava re�iti probleme.
Iako An�elkovi� to odbija da komentari�e, od dolaska KFOR-a on je za Srbe na Kosovu postao jedini simbol srpske vlasti.
"Ljudi dolaze i ne veruju da je on tu", govori jedan od momaka iz An�elkovi�eve pratnje. "Onda ih ja pitam da li �ele da ga vide, pa ih uvedem gore, poka�em im ga i oni mi onda ka�u 'e sad mi je lak�e'." "Na Kosovu su ugro�ene osnovne institucije �ivota, institucija privatne svojine, privatnosti i pravo na rad", odgovara An�elkovi� na pitanje o tome kako funkcioni�u dr�avne institucije na Kosovu. "Prema tome, ako to nije za�ti�eno, kako da pri�amo o nekim drugim institucijama?"
Prema An�elkovi�u, nakon prestanka rada Privremenog izvr�nog ve�a, budu�nost srpskog politi�kog i dru�tvenog organizovanja na Kosovu bila bi narodna skup�tina:
"Treba formirati skup�tinu ili sli�ni organ koji �e predstavljati Srbe u ovim razgovorima sa drugim nacionalnim zajednicama i civilnim vlastima UN-a. Takvo organizovanje je, uostalom, predvi�eno i dokumentom iz Rambujea. Iz svakog sela, iz svakog mesta izabrali bi se predstavnici koji mogu da zastupaju Srbe. Njihov mandat ne bi bio du�i od par meseci, najvi�e do kraja godine, kako bi se kada se svi Srbi vrate na Kosovo izabrao jedan trajniji organ koji mo�e da ih zastupa."
ULOGA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Srbe na Kosovu trenutno zastupaju, pored An�elkovi�a, i Srpski pokret otpora, na �elu sa Mom�ilom Trajkovi�em, i Srpska pravoslavna crkva. Predstavnici UN-a i KFOR-a daju SPC-u i Momi Trajkovi�u najmanje jednak zna�aj koliko i predstavnicima zvani�nih srpskih vlasti. Otac Sava Janji�, jedan od stalnih u�esnika u pregovorima sa UN-om i predstavnicima Albanaca na Kosovu, ne vidi u tome nikakvu novost:
"Mi radimo isto �to smo radili i ranije. Razlika je u tome �to su neki drugi oti�li pa se na� glas sada bolje �uje i vi�e uva�ava."
Ipak, iako su se mnogi Srbi sklonili u manastire pred navalom osvetoljubivih izbeglica i �lanova (�to la�nih, �to pravih) Oslobodila�ke vojske Kosova, malo njih veruje da crkva zaista mo�e i da ih za�titi. Zoran An�elkovi� u tome vidi i problem legitimiteta:
"Pa, molim vas, kako mo�e pop da predstavlja narod? U demokratskom dru�tvu, narod mogu da vode samo legitimno izabrani predstavnici."
Uprkos tome, predstavnici SPC-a i Srpskog pokreta otpora u stalnom su kontaktu sa civilnom upravom UN-a, u �ijoj organizaciji su se ve� nekoliko puta sastali sa predstavnicima U�K-a, na �elu sa Ha�imom Ta�ijem. Tema razgovora bile su, pre svega, garancije da �e srpski narod mo�i nesmetano i bezbedno da �ivi na Kosovu. Zoran An�elkovi� nije bio pozivan na te sastanke, mada on ne smatra da bi mu u dru�tvu sa Ta�ijem bilo neprijatno:
"Znate �ta, vreme je takvo i svako ima pravo da izabere ko �e da ga predstavlja, to je njihovo ogledalo prema svetu. Meni nije bitno ko je na drugoj strani nego o �emu se razgovara i �ta se potpisuje. A jo� va�nije je da li neko mo�e na svoju ruku da preuzme odgovornost da predstavlja nacionalnu zajednicu, bez toga da je na�ao formu da se na pravi na�in zadovolji legitimnost predstavljanja jedne nacionalne zajednice."
�to se ti�e same nacionalne zajednice o kojoj je re�, ona je daleko od sposobnosti da se na bilo koji na�in organizuje. Navikli da svoje probleme re�avaju preko dr�ave, sada kada ta dr�ava vi�e nije prisutna i ne mo�e da im pru�i za�titu, oni su potpuno nemo�ni i defetisti�ki raspolo�eni. Osim u srpskim enklavama poput Gra�anice, Kosovog Polja i dela Kosovske Mitrovice, na Kosovu vi�e nema srpskih prodavnica ili fabrika - ni privatnih, ni dr�avnih. Privatne su zatvorene, dr�avne su preuzeli kosovski Albanci. Albanci zahtevaju da se po�tuje princip da stanje mora da se vrati u 1990. godinu kada su, smatraju oni, Albanci sistematski isterivani sa posla. Prema njihovom mi�ljenju svi koji su se zaposlili nakon te godine, a to su listom Srbi, smatraju se uzurpatorima i nelegalno zaposlenima, te ne mogu da ostanu na svojim radnim mestima.
�ak
i uz uva�avanje stava da su Albanci na Kosovu gotovo deset godina bili �rtve
represije srpskog re�ima, takav na�in re�avanja problema te�ko da bi
se mogao uklopiti u bilo kakav pozitivan pravni sistem, koji Ujedinjene
nacije treba da uvedu na Kosovu. Me�utim, kada se pravnim ekpertima UN-a
postave pitanja u vezi sa privatnom svojinom i pravom na rad, oni naprosto
zakolutaju o�ima.
PRAZNA �KOLJKA: Pravni savetnik Ser�a Viera de Mela, Hansjerg Strohmajer, u razgovoru za "Vreme" govori da je jo� uvek rano za takva pitanja.
"Morate da razumete da smo mi tek u formiranju, da tek uspostavljamo osnovne pravne institucije kao �to su sudovi. Najpre treba da za�titimo egzistenciju svih ljudi na Kosovu, pa �emo mo�i da se bavimo drugim pitanjima koja su tako�e va�na."
Strohmajer ima dvoipogodi�nje iskustvo iz Sarajeva, ali on smatra da se ovde radi o druga�ijem problemu.
"Kada smo do�li na Kosovo mi smo ovde zatekli ne�to �to bi se moglo opisati kao prazna �koljka. Institucije su postojale, ali nikoga nije bilo u njima, ve�ina ljudi je oti�la."
Prave�i pravi slalom izme�u konkretnih pitanja vezanih za probleme Srba na Kosovu, Strohmajer se �vrsto dr�ao osnovnog principa kojim se UN vodi, a to je da se kao osnov za pravno delovanje koriste jugoslovenski savezni zakoni, osim ukoliko nisu u suprotnosti sa me�unarodnom pravnom praksom i ljudskim pravima. Kao primer navodi �lan 74 ta�ku 2 Krivi�nog zakona, po kome sudija mo�e pod odre�enim okolnostima da zabrani okrivljenom susret sa advokatom.
"Mi smo dosad organizovali jedno sudsko ve�e u kome se nalaze dvojica Albanaca, jedan Srbin i jedan Musliman. Imamo i dvojicu istra�nih sudija i �etiri tu�ioca, kao i panel od trojice sudija koji primaju �albe. Imamo na raspolaganju zgrade suda u Pri�tini i Prizrenu, ali trenutno smatramo da je mnogo produktivnije ako sudije odlaze na lice mesta."
U ovoj fazi, on jo� uvek nema pravi savet za ljude koji tra�e pravnu za�titu. Zasad mogu da anga�uju advokata koji ima kancelariju registrovanu u Jugoslaviji.
"Takvih ima dosta na Kosovu, i Srba i Albanaca, koji rade profesionalno i ne prave pitanje o nacionalnosti svojih klijenata. Li�no poznajem neke od njih", tvrdi Strohmajer. �to se ti�e li�nih dokumenata, UN namerava da se osloni delimi�no na arhivu koja je preostala, delimi�no na izbegli�ka dokumenta izdata od UNHCR-a, a ra�una se i da je veliki broj Albanaca uspeo da sa�uva bar neki od li�nih dokumenata koje su izdale srpske vlasti. Na pitanje da li �e se obratiti za pomo� i saveznom ministarstvu za pravosu�e, Strohmajer odgovara da oni nameravaju da sara�uju sa svakim ko mo�e da im pomogne da se pravni sistem na Kosovu uspe�no i brzo uspostavi, trude�i se da u odgovoru ne bude previ�e direktan.
TELEFONI U HAOSU: U me�uvremenu, stanje na Kosovu se pomera od haosa ka kontrolisanoj anarhiji. Ne postoje carine i porezi, dozvole, inspekcije. Jedino o �emu mora da se vodi ra�una su ograni�enja koja uvodi KFOR, poput policijskog �asa koji je na snazi u nekoliko gradova na Kosovu i po�inje ve� u pola devet uve�e. Rad komunalnih slu�bi delimi�no finansira UN, dok se ve�ina stvari jo� uvek radi na "o-ruk".
Po�etna euforija kod Albanaca pomalo je splasnula, �to se pre svega vidi na monetarnom planu. Nakon �to je tokom prvih nekoliko dana nakon odlaska vojske i policije dinar nezvani�no ukinut kao sredstvo pla�anja (crni kurs je u jednom trenutku bio dvadeset dinara za nema�ku marku), emocije su splasnule jer koli�ina deviza koje su na Kosovu u opticaju nije bila dovoljna, da ne govorimo o komplikacijama kod vra�anja kusura (jedino �to na Kosovu funkcioni�e je trgovina na malo). Dinar je tako vra�en u prodavnice i restorane na mala vrata, kurs se stabilizovao oko trinaest dinara za marku i nikakva dalja ograni�enja se ne pominju, mada su sve cene istaknute u markama. �to se robe ti�e, preovla�uju proizvodi iz Gr�ke i Makedonije, mada proizvodi iz Srbije nimalo ne zaostaju. Radi se, najverovatnije, o zalihama koje su trgovci pre rata uspeli da sklone na sigurno mesto pa ih sada rasprodaju. Zasad niko nije previ�e raspolo�en da pri�a o nabavci novih koli�ina.
Jedina stvar koja je pod �isto srpskom kontrolom, a i dalje funkcioni�e, dodu�e sa promenljivim kvalitetom usluge, jeste mobilna telefonija. Od svih srpskih preduze�a, KFOR se potrudio da za�titi samo MOBTEL iz krajnje prakti�nih razloga. S obzirom na to da UN i KFOR koriste u Pri�tini preko 6000 mobilnih telefona, uglavnom iz Makedonije i Velike Britanije, funkcionisanje ovog sistema im je od strate�ke va�nosti. Mobilne telefone imaju jo� samo Srbi i tek poneki Albanac koji ga je dobio preko srpske veze ili ga je doneo iz Makedonije.
Kona�no, poslednjih dana Albanci su svojski radili na brisanju svih simbola koji bi mogli da podsete na dugogodi�nju vladavinu Srba. Svi �irili�ni natpisi na radnjama i po ulicama su brisani (dvojezi�nost je bila obaveza na Kosovu), a ostavljani su samo albanski. Naravno, jugoslovenske i srpske zastave su skinute - ostale su samo dve u kancelariji Zorana An�elkovi�a, skupa sa slikom predsednika Jugoslavije - a zamenile su ih albanske koje se vijore iz radnji i stanova. Skinute su i oznake sa ve�ine institucija, tako da sa izuzetkom zgrade Pokrajinskog izvr�nog ve�a na Kosovu vi�e nema nikakvih simbola srpske dr�avnosti.
�ak ni onih nezvani�nih. Mladi Albanci su se prvih dana svojski potrudili da prebri�u srpske grafite po Pri�tini, zamenjuju�i ih sa svojim "U�K", "LK�K", "BIA". �etaju�i centrom va� reporter je u jednoj od ulica ipak primetio jedan koji je nekako pretekao, a na njemu pi�e "JUL JE COOL".
Zoran Stanojevi�
