Izme�u ekonomskih imperativa i politi�kih ograni�enja

Koliko nas ko�ta kontinuitet vlasti

SRJ je bila izlo�ena jednom tihom, nedovoljno vidljivom i ne�ujnom bombardovanju koje je svake godine odnosilo onoliko koliko je u ovoj tragi�noj godini iznosila ukupna �teta na infrastrukturnim objektima

Pi�e: Ljubomir Mad�ar

Jugoslovenska privreda danas se zatekla u te�oj situaciji nego �to je ikada bila u pedesetogodi�njem posleratnom periodu. Ekonomsko-politi�ke dileme sa kojima se suo�ava te�e su, dublje i dalekose�nije nego �to su ikada bile u istom tom dugom periodu. U poslednjih desetak godina, a po svoj prilici i du�e, bili smo u situaciji da osvrte na ekonomsku situaciju zapo�injemo sa takvim upozoravaju�im opaskama. Ako se iz godine u godinu ekonomsko stanje karakteri�e kao najte�e u doglednoj pro�losti, onda samo to ponavljanje pokazuje da je u toku dugoro�ni trend manje-vi�e neprekidnog pogor�avanja. To je najkrupnija i naj�okantnija sumarna konstatacija koja se mo�e u�initi ne o stanju u kome se nalazi jedna privreda nego o opasnoj dugoro�noj tendenciji koja doslovno odre�uje njenu sudbinu. Ako se sukcesivna stanja neprestano kvalifikuju kao najnepovoljnija u datom trenutku, onda to zna�i da je privreda na strukturno ugra�enoj nizbrdici koja je vodi u slom i propast. Nesposobnost da se na�ini preokret, ili njegovo puko odsustvo, znak je funkcionalnog iskliznu�a koje privredu potiskuje u sve ve�u oskudicu, na sve manji i manji proizvodni i ukupni kapacitet i, kao krajnji rezultat, na sve ni�e i ni�e nivoe dru�tvenog bogatstva.

DUGORO�NA PUTANJA EKONOMSKOG OSIROMA�ENJA: Nedavno bombardovnje u re�iji Severnoatlantskog saveza odnelo je - pored ostalog - 2,9 milijardi neposredno proizvodnog kapitala anga�ovanog u privredi, zatim 0,8 milijardi na koliko je procenjena �teta nanesena infrastrukturi i 2,3 milijarde dolara ljudskog kapitala. Koliko god bile impresivne, ove cifre umnogome se relativizuju i pokazuju u bitno druk�ijem svetlu ako se stave u kontekst gubitaka koje jugoslovenska privreda ostvaruje po raznim osnovima sada ve� �itavu jednu deceniju. Na dramati�ne razmere gubitaka ukazano je ve� prilikom analize 1994. godine, koja je zahvaljuju�i sprovo�enju Programa monetarne rekonstrukcije bila izvikana kao veoma uspe�na. Uz sve ograde u vezi sa metodologijom obra�una gubitaka, ustanovljeno je da su se oni u prvoj polovini 1994. formirali na ekvivalentnom godi�njem nivou od 27 odsto dru�tvenog proizvoda, a da je za celu 1994. godinu optere�enost privrede gubicima dalje pogor�ana ne samo u apsolutnom nego i u relativnom pogledu. Za deo gubitaka re�eno je da predstavlja refleksiju obaveza akumuliranih u prethodnim godinama i da ne odra�avaju efikasnost funkcionisanja privrede u teku�oj godini, ali to ih ne �ini ni�ta manje realnim niti umanjuje teret sa kojim gu�e i sputavaju jugoslovensku privredu. Ni�ta vi�e ne ohrabruju ni najnovije cifre. Za 1997. godinu Rankovi� i Ili� za kategoriju koju su nazvali kumulirani gubici navode cifru od 55,3 milijarde dinara. Zvani�ni podatak o veli�ini dru�tvenog proizvoda (materijalna koncepcija koja je /vi�e/ konzistentna sa vladaju�im ra�unovodstvenim sistemom) za istu godinu definitivno je obra�unat (Savezni zavod za razvoj i ekonomsku politiku 1999) i iznosi 90,375 milijardi dinara. Gotovo da je neugodno obra�unavati u�e��e gubitaka u dru�tvenom proizvodu; cifra je zapanjuju�a i dosti�e �itavih 61,2 odsto. Slika se ne�to pobolj�ava ako se umesto u�e, materijalne definicije dru�tvenog proizvoda (GMP) uzme �ira definicija, obra�unata shodno metodologiji Ujedinjenih Nacija (GDP). Ispostavlja se da je GDP za 26,7 odsto ve�i od GMP-a , �to gornji procenat smanjuje na 48,3 odsto. U dekompoziciju ovih gubitaka, tj. u odre�ivanje mere u kojoj su oni posledica kursnih razlika, te kao takvi refleksija finansijskih odnosa formiranih prethodnih godina, ovde se ne�e ulaziti. No cifra je dovoljno velika da bi svaka dekompozicija upravo te tako velike cifre dala kao rezultat i vrlo veliki relativni iznos gubitaka koji striktno pripadaju posmatranoj 1997. godini. Prema informacijama Saveznog zavoda za razvoj i ekonomsku politiku, "preneti neto gubitak iz teku�eg poslovanja privrede u 1997." iznosio je 14,8 odsto dru�tvenog proizvoda, �to bi mogla da bude mera gubitaka koji se, za razliku od onoga �to je refleksija prethodnih godina, mogu pripisati samoj 1997. godini. No, ovo pitanje zahteva i zaslu�uje dodatna istra�ivanja. Prethodna sagledavanja situacije u 1998. godini pokazuju da je stanje na planu ovako posmatrane finansijske efikasnosti privrede u njoj mnogo lo�ije nego u prethodnoj godini. Isti izvor, naime, za prvo polugodi�te 1998. navodi da je u�e��e "prenetog neto gubitka" u procenjenom dru�tvenom proizvodu za taj period dostiglo nivo od �itavih 45,7 odsto. Zbog toga se sumorni zaklju�ci iz ove kratke analize mogu samo poja�ati.

Time se, me�utim, ne iscrpljuju opaske na temu sumorne i zapravo beznade�ne slike na�e privrede nezavisno od bombardovanja i iz vremena pre nego �to se ono uop�te dogodilo. Uprkos tome �to je zbog ka�njenja u prilago�avanju deviznog kursa i, stoga, zbog �estih i dugih dispariteta izme�u tr�i�nog i zvani�nog kursa, amortizacija u privredi drasti�no potcenjena, jugoslovenska privreda �itavu deceniju bele�i manje bruto investicije nego �to iznosi amortizacija. Primera radi, amortizacija je u 1997. godini iznosila 14,8 milijardi dinara, dok su bruto investicije iznosile 13,3 milijard. Slede�a, a u realnom i realisti�nom izrazu najkrupnija i najpogubnija stavka jesu kamate na na�e spoljne dugove. Brojne i po razli�itim metodologijama izvedene procene ovih kamata konvergiraju ka cifri od oko 750 miliona dolara godi�nje. Kamate na staru deviznu �tednju, koje kategorijalno ne idu sa kamatama na spoljni dug jer izviru iz obaveza "koje imamo prema samima sebi", posle nasilnog i jednostranog smanjenja kamatne stope od strane dr�ave, jo� uvek dosti�u oko 100 miliona dolara godi�nje. Bez obzira na druk�iji karakter i tretman, one predstavljaju tvrdu i krajnje neugodnu dr�avnu obavezu, bez �ijeg servisiranja ne�e mo�i da bude govora o obnovi kredibiliteta, o rehabilitaciji bankarstva, izgradnji tr�i�ta kapitala, pravog povratka u tr�i�nu privredu, modernizacije, preokreta u aktuelnoj involuciji i ekonomskog opstanka.

Treba zapaziti jednu frapantnu analogiju u ciframa: ukupne kamate na devizne obaveze dr�ave sasvim su pribli�ne ukupnoj �teti koja je bombardovanjem nanesena infrastrukturnim objektima! I pored toga �to ove �injenice ve�ina nije svesna, uklju�uju�i i one koji su zadu�eni za ekonomsku politiku, SR Jugoslavija je bila, metafori�ki govore�i, izlo�ena jednom tihom, nedovoljno vidljivom i ne�ujnom, bombardovanju koje je svake godine odnosilo onoliko koliko je u ovoj tragi�noj godini iznosila ukupna �teta na infrastrukturnim objektima! Va�na, mo�da doslovno najva�nija dijagnosti�ka konstatacija jeste da je pre i nezavisno od bombardovanja jugoslovenska privreda intenzivno gubila kapital, trpela opadanje kapaciteta i klizila involutivnim trendom ka davno prevazi�enim i zabrinjavaju�e niskim nivoima razvijenosti. Svemu ovome treba dodati bukvalno �okantan polo�aj u koji je privreda dopala pre bombardovanja u pogledu nelikvidnosti. Ako se i pre oru�anog napada na zemlju takore�i u vazduhu ose�ao finansijski kolaps, �emu se mo�emo nadati nakon bombardovanja kad je uni�teno mnogo toga �to je spadalo u najva�nije proizvodne �inioce u celoj privredi? U�estale izjave iz rukovode�ih politi�kih krugova da za obnovu zemlje imamo snage i sredstava sugeri�u hipotezu da je tokom poslednje ratne epizode zemlja od nekog sa strane dobila zama�niji devizni iznos, u �to je, naravno, nemogu�e poverovati.

Trezvena dijagnoza je prvi ali nezaobilazni korak ka ispravnoj ekonomskoj politici i svesnoj akciji na planu prevladavanja te�ko�a i bezizlaza iz kojih privreda ne uspeva da se iskobelja ve� godinama. U tom kontekstu te�ko je razumeti optimisti�ke izjave politi�ara, kao npr. onu G. Mati�a u Novostima dana na I programu Radio Beograda 24. juna 1999, u kojoj se tvrdi da imamo i snagu, i resurse, i sredstva potrebna za obnovu i rekonstrukciju zemlje. Ako imamo sredstva, onda nam strana podr�ka nije ni potrebna, te ostaje pitanje kako �e to uticati na mobilisanje inostrane podr�ke u obnovi i rehabilitaciji privrede i dru�tva u celini. Ni�ta vi�e ne poma�u ni one neprecizne izjave, kao �to je ona G. Gajevi� u istoj emisiji u kojoj se saop�tava da smo moralni, politi�ki i vojni pobednik. Kao va�an deo dijagnosti�ke slike, postavlja se pitanje da li nam ta samoproklamovana pobeda daje mogu�nost da po�iniocima nametnemo pla�anje ratne �tete i da li �emo mo�i da ih prinudimo ako slu�ajno propuste ili odbiju da je uredno pla�aju. Deo dijagnoze mora da bude i konstatovanje �injenice da trenutno imamo prekinute diplomatske odnose sa najrazvijenijim i finansijski najmo�nijim zemljama sveta. Ako je na�a finansijska situacija bar toliko lo�a koliko je bila pre bombardovanja, onda ta �injenica mo�e samo dodatno da je ote�a.

NEIZVESNOST U FORMULISANJU I REALIZOVANJU EKONOMSKE POLITIKE: Neizvesnost je uvek pritiskala na�u privredu i njenu ekonomsku politiku zbog velike nestabilnosti i neprestanih turbulencija koje su dolazile spolja, ali i intenzivno izvirale iznutra. No, najnovija ratna epizoda donela je novu, dodatnu neizvesnost koja bitno menja ekonomski ambijent i stvara situaciju u kojoj izbor ekonomsko- politi�kih opcija mora doslovno da se vr�i u gustoj informacionoj i spoznajnoj pomr�ini. Rizici gre�aka nesravnjeno su ve�i nego �to su bili ranije. Izvori neizvesnosti su vi�estruki i svaki je mo�an i obilan. Najpre, privreda kojom sada raspola�emo nije isti onaj organizovani sistem niti upravlja�ki objekt kakav je bila pre bombardovanja. Na�in njenog funkcionisanja jako se izmenio, empirijski parametri koji su ocenjeni na osnovu prethodne, normalne situacije nisu vi�e relevantni i ne mogu i dalje da slu�e kao orijentir u koncipiranju mera ekonomske politike. Deo kapaciteta je uni�ten, ali nije poznato kako �e se to kona�no odraziti na proizvodnju. Mogu�e je, primera radi, da od �est kapaciteta koji su povezani komplementarnim vezama tehnolo�ke i druge zavisnosti bude uni�ten samo jedan, a da zbog nedostaju�ih utro�aka koji dolaze iz tog jednog jedinog kapaciteta bude paralisano svih �est. Nije poznato koliko �e komplementarnost izme�u kapaciteta usloviti da proizvodnja izostane i tamo gde nije bilo razaranja i u kojoj �e se meri prekinute linije snabdevanja mo�i sanirati intervencijom iz uvoza. Dalji izvor neizvesnosti je pad kredibiliteta - kako u odnosu na dr�avu koja svoje obaveze sada izvr�ava manje redovno nego pre, tako i izme�u samih privrednih subjekata koji zbog ratom poreme�enih odnosa isto tako lo�ije izvr�avaju svoje me�usobne obaveze.

Nije poznato pravo stanje kad je re� o makroekonomskoj stabilnosti. Najprijatnije iznena�enje predstavlja okolnost da za nepuna tri meseca bombardovanja nije bilo ubrzavanja inflacije i da je tr�i�ni devizni kurs mahom mirovao. No, taj fenomen ima i svoju drugu stranu. Cene su dobrim delom bile administrativno fiksirane i veliko je pitanje kakva bi kretanja bila registrovana da je u ratnim uslovima tr�i�tu bilo dozvoljeno da neometano potra�i svoje nove ravnote�ne konfiguracije.Verovatno je da je u privredi preovladala kombinacija relativno niske otvorene inflacije i nekog stepena skrivene, potisnute (suppressed) inflacije. Ovakva kombinacija je dobra na kratak rok (koji je politi�arima uvek bli�i srcu od dugog), ali iskustvo pokazuje da u ne�to du�oj vremenskoj perspektivi potisnuta inflacija eksplodira i da je u krajnjoj liniji porast cena ve�i nego �to bi bio da su tr�i�na prilago�avanja mogla da se odvijaju svojim normalnim tokovima.

Posebno velika neizvesnost je ona u vezi sa eventualnom finansijskom podr�kom iz inostranstva za obnovu i rekonstrukciju jugoslovenske privrede. Mogu�i scenario razvoja sa podr�kom toliko se razlikuje od onoga bez podr�ke da je pravi hazard da se razlike izme�u njih �ak i preliminarno poku�avaju kvantifikovati. Sa najmerodavnijih mesta najrazvijenijih zemalja �ulo se za vreme i posle bombardovanja da su ve� u opticaju i ozbiljno se razmatraju opcije intenzivnog finansijskog i drugog anga�ovanja na ekonomskoj rekonstrukciji (i) Jugoslavije. Me�utim, uporno se ponavlja, i to na na�in koji ne ostavlja prostora za alternativna tuma�enja, da ne mo�e biti nikakve saradnje sa postoje�im, u�e shva�enim politi�kim vrhom Srbije i Jugoslavije. Ako se proceni kao ta�no (1) da �e bez personalnih promena u vlasti Jugoslavija zaista biti zaobi�ena u predstoje�oj velikoj me�unarodnoj akciji na ekonomskoj konsolidaciji jugoisto�ne Evrope, i (2) da bi u slu�aju personalnih promena bila uklju�ena u taj veliki me�unarodni razvojni program, onda je ekonomska politika, i politika uop�te, stavljena pred te�ak i veoma mu�an izbor. O ta�nosti (1) i (2) iz prethodne re�enice mogu�a su, dakako, legitimna sporenja, ali ako se oni prihvate �ak i samo kao probabilisti�ke propozicije, kao uslovi koji bi mogli da se realizuju sa odre�enom verovatno�om, izbor ostaje i dalje neugodan i krajnje dramati�an. Onaj ko prihvati (1) i (2) - bilo kao sigurne ili tek kao probabilisti�ke uslove - mo�i �e da izra�una koliko zemlju staje personalni kontinuitet vlasti u Srbiji i Jugoslaviji.

Ekonomisti ne mogu a da u svoje analize ne uklju�e i �isto politi�ke �injenice. Ako bi njih poku�ali da izbegnu, li�ili bi sebe mogu�nosti da objasne najva�nije promene koje se doga�aju u privredi. Odrekli bi se dragocenog i, zapravo, doslovno neophodnog uvida u najva�nije uzro�ne faktore. U ovom slu�aju, me�utim, neko neposredno politi�ko eksponiranje nije potrebno. Dovoljno je da sa punom verodostojno��u, precizno i �injeni�ki ta�no, opi�u dva alternativna scenarija razvoja, sa me�unarodnom podr�kom i bez nje. Stru�njaci za spoljnu politiku i me�unarodne odnose mogli bi da ocene istinitost, odnosno verovatno�u (1) i (2) iz prethodnog pasusa. Politi�ari bi onda mogli meritorno da biraju. Stru�njaci ionako nisu ovla��eni da vr�e izbor; taj mandat imaju samo politi�ari. No, va�no je da politi�ari znaju �ta biraju i stru�njaci su pozvani da im raspolo�ive opcije �to ta�nije i �to plasti�nije opi�u. Jer, politi�arima sigurno treba da se ka�e istina, ali to nije dovoljno. Njima mora tako da se predo�i istina da bude osigurano da �e je oni zasigurno razumeti. Prilago�avanje u me�uvremenu ostaje klju�na re�, jer oni koji nisu mogli ili hteli da se prilagode, gubili su trku sa vremenom i postepeno propadali. Prvi uslov da se izbegne ovo umiranje na rate jeste da se shvati da �emo morati da se menjamo mi, a ne svet koji nas okru�uje zarad nas.