Posleratno Kosovo

Zadah grobnica

Sredinom januara �ef biv�e Posmatra�ke misije OEBS-a Viljem Voker objavio je odabranim (zapadnim) novinarima otkri�e masakra u selu Ra�ak kao dokaz srpskih zlo�ina na Kosovu. Pro�le nedelje je Borislav Milo�evi�, jugoslovenski ambasador u Rusiji, izjavio da masovne grobnice prona�ene na Kosovu ne dokazuju da je Srbija izvr�ila genocid i etni�ko �i��enje

Ambasadorov intervju objavio je �panski list "ABC". Izme�u ostalog, Milo�evi� ka�e: "Da je to sistematski u�inila srbijanska policija, verujem da bi mnogo profesionalnije prikrila te gre�ke i zlo�ine." NATO je, s druge strane, od po�etka pretnji vazdu�nim udarima ujesen pro�le godine, "evidentne" po�injene zlo�ine i spre�avanje budu�ih koristio kao jedan od klju�nih argumenata za intervenciju koja je u istoriju ve� u�la kao "rat iz ljubavi". Neka od medijskih "otkri�a" ve� su antologijska, na primer, ono da "Srbi" ne samo �to prisiljavaju Albance da sami sebi kopaju grobove, ve� ih pri tome obla�e u crvene jakne. Ni�ta manje uverljivo, satelitske snimke navodnih masovnih grobnica - sa urednim nizovima raka - D�ejmi �i je 18. maja obja�njavao kao poku�aj "Srba" da zlo�in prikriju naknadnim iskopavanjem tela iz masovnih grobnica i ponovnim sahranjivanjem u pojedina�ne grobnice.

Dok su bombe jo� padale, najavljen je dolazak me�unarodnih ekipa sudskih medicinara koje �e dokaze za ratne zlo�ine - za koje je u me�uvremenu Ha�ki tribunal optu�io dvadesetak osumnji�enih, na �elu sa predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Milo�evi�em - prikupljati na licu mesta.

CIFRE I U�AS: U jednom trenutku broj izbeglica sa Kosova koje su "evidentirale" specijalizovane slu�be, NATO i zapadni mediji prema�io je ukupan broj stanovnika pokrajine. U jednom drugom trenutku, broj uni�tenih tenkova Vojske Jugoslavije bio je ve�i od slu�benih NATO podataka o njenim oklopnim snagama. Londonski "Observer" 27. juna saop�tava da su na Kosovu otkrivena dokumenta po kojima su, u okviru "Operacije 'Potkovica'", beogradske vlasti planirale nasilno proterivanje "blizu dva miliona Albanaca iz srpske pokrajine". Ova i sli�na otkri�a mogu se �itati sa manje ili vi�e rezerve, ali jedan detalj pomenutog izve�taja u svakom slu�aju zaslu�uje pa�nju. U njemu se ka�e da britanske vlasti broj ubijenih Albanaca na Kosovu - koriste�i se podacima "obave�tajne slu�be U�K-a" koju vodi izvesni Kadri Veselji - procenjuju na najmanje 10.000.

Otuda, otkri�a i prvi objavljeni rezultati istra�ivanja masovnih grobnica na Kosovu "ne zadovoljavaju". U izve�tajima se kao lokacije pominju Mala Kru�a, u kojoj je sahranjeno oko stotinu tela, �akovica (26), mesto Uca (97), Velika Kru�a (30)... Po�to je 23. juna u dru�tvu sa kolegama ministrima spoljnih poslova Francuske, Nema�ke i Italije obi�ao Malu i Veliku Kru�u, Robin Kuk izjavljuje: "Ako sam i imao ikakvih nedoumica oko pravi�nosti (NATO) kampanje... one su otpale". U me�uvremenu, broj novootkrivenih masovnih grobnica - pod kojima se podrazumeva svaki grob sa vi�e od jednog sahranjenog tela - raste na oko 95; listu pro�iruju Korenica, Lukanja, Ka�anik, Kori�a, Ra�ak, Bela Crkva (77), �rkole� (?) (20), Izbica (130)...

Najbrojniju ekipu istra�itelja �ine pripadnici ameri�kog Federalnog istra�nog biroa (FBI) i vojni patolozi, ukupno 59 ljudi. Na dan prispe�a tima, 23. juna, njihov �ef u Va�ingtonu Luis Frih objavljuje da je "podru�je Kosova jedna od najve�ih scena zlo�ina u istoriji", a posao ameri�kih eksperata, u skladu sa tim, "najva�niji od svih". Izjava Robina Kuka da - po�to je li�no obi�ao reprezentativne grobnice - vi�e nema nedoumica oko ispravnosti NATO napada na Jugoslaviju, spada u tipi�nu politi�ku propagandu odnosno, preciznije, nala�enje naknadnog izgovora za po�injenu svinjariju. Primer: kako bi NATO/Kuk tuma�io otkri�e 86 de�jih, �enskih i stara�kih le�eva, ve�inom izre�etanih iz blizine, spaljenih �ivih ili neposredno po usmr�enju - da D�ejmi �i nije "priznao" bombardovanje kolone albanskih izbeglica na putu �akovica - Prizren?

RAZLOG ZA SUMNJU: Pitanje nije samo retori�ko, budu�i da na Kosovu ve� postoji presedan u diskriminaciji �rtava zlo�ina na bazi etni�ke pripadnosti. Re� je o dve masovne grobnice �ije je otkri�e prethodilo Klintonovom "ratu iz ljubavi". Ujesen 1998. godine, na teritoriji sa koje su policijskom i vojnom akcijom potisnute jedinice U�K-a otkrivene su grobnice �rtava terora U�K-a: ostaci 45 tela u razli�itim fazama odmaklog raspada. Ekipa forenzi�ara beogradskog Instituta za sudsku medicinu uspela je da identifikuje 12 �rtava: tri �ene i devet mu�karaca starosti od 32 do 66 godina; �etvoro Albanaca (jedna �ena), jedan Ciganin i sedmoro Srba (dve �ene). Pouzdano je identifikovano jo� najmanje sedam �rtava, ali su �lanovi njihovih porodica, pla�e�i se osvete U�K-a, odbili da identifikaciju potvrde. Ovaj zlo�in nije izazvao gotovo nikakvu pa�nju me�unarodne zajednice.

Razlog �e se pokazati tri meseca kasnije, 15. januara 1999, kada je na scenu stupio Viljem Voker (65), �ef Verifikatorske misije OEBS-a na Kosovu. U pratnji odabranih novinara - samo zapadnih medija - obi�ao je okolinu sela Ra�ak. Na licu mesta dao je izjavu: "Jugoslovenske snage bezbednosti direktno su odgovorne za masakr 45 civila u selu Ra�ak, kraj �timlja", dodaju�i da "niko od ubijenih nije nosio uniformu, svi su bili u civilnim odelima i izgledali su kao skromni me�tani albanskog sela". Posle toga, Voker je poku�ao da spre�i pristup istra�nim organima ("srpskog") suda u Pri�tini.

Sudsko-medicinsku ekspertizu �rtava iz Ra�ka obavile su, po�ev od 22. januara, tri ekipe forenzi�ara: jugoslovenska, beloruska i finska. Finski tim - pozvan na inicijativu Jugoslavije - nastupao je kao ekspertska ekipa EU-a; svi su radili po usagla�enom protokolu, ceo postupak je pra�en video-zapisom i, najzad, sva tri tima su dala usagla�eno mi�ljenje o svakom slu�aju ponaosob. �ta su njihovi nalazi? Na telima poginulih prona�ene su samo povrede iz vatrenog oru�ja kojim je delovano iz daljine; nije bilo tragova drugih i naknadnih povreda; nijedna povreda nije naneta posle smrti. Na �akama 37 od 40 tela metodom parafinske rukavice otkrivene su barutne �estice, dokaz da su neposredno pre smrti rukovali vatrenim oru�jem. Svi poginuli imali su na sebi civilnu ode�u - ali po nekoliko pari, desetak je ispod ode�e nosilo duge vojni�ke ga�e inostrane proizvodnje, a na nogama vojni�ke �izme; nekoliko mla�ih osoba nosilo je crne ko�ne jakne i crne d�ins pantalone ("uniforma" vojne policije U�K-a).

GLODANJE KOSTIJU: Na dan 17. marta, �ef finske ekipe Helena Ranta odr�ala je u Pri�tini konferenciju za �tampu na koju nisu bili pozvani ni pu�teni jugoslovenski eksperti, niti je ona saop�tila rezultate rada ekspertskih timova. Umesto toga, Helen Ranta pro�itala je svoje komentare "koji predstavljaju li�no vi�enje autora dr Helene Ranta i ne bi trebalo ni na koji na�in da budu tuma�eni kao zvani�na komunikacija od strane Odeljenja za sudsku medicinu Univerziteta Helsinki ili ekspertskog tima patologa EU-a". Nedelju dana kasnije, 24. marta, NATO je zapo�eo napad na Jugoslaviju. Tri dana pre toga, Viljem Voker je na �elu Verifikacione misije OEBS-a napustio Kosovo, zloslutno prete�i da mu za povratak vi�e ne�e biti potrebna jugoslovenska viza.

Danas, na "amanpurovski" jaku konstataciju da svakodnevno sti�u novi "dokazi brutalnih masovnih ubistava" i da svaka otkrivena kost na Kosovu mo�e biti klju�ni dokaz protiv po�inilaca, izre�enu u prilogu CNN-a emitovanom 20. juna, Klajd Snou, jedan od vode�ih svetskih eksperata forenzi�ne antropologije, kratko je (iz Va�ingtona) odgovorio: "Ne tra�imo samo kosti, ve� i projektile i druge stvari koje mogu pomo�i u identifikaciji osoba." Reporterka Ketlin Ko� nastavila je zapa�anjem da "stru�njaci tvrde kako �e nam, jednom prona�ena, kost �rtve ispri�ati pri�u o onom �to se dogodilo na Kosovu".

"Ti ljudi nam govore ko su bili i kako su umrli", odgovorio je Snou. "Mi smo samo tuma�i. Poslednja pri�a je njihova." U tom pogledu, me�u stru�njacima nema neslaganja. Ali, Snou nije na Kosovu, a me�u imenima istra�itelja nema nijednog svetski poznatog u struci (�to ne zna�i da nisu kvalifikovani prakti�ari). O�ekivane izjave o o�ekivanim stvarima daju politi�ari, recimo Grejem Bluit: "O�ekivao sam stvarno stravi�nu sliku i �ao mi je �to moram da ka�em da smo je i na�li. Posao dobro napreduje."