Ekskluzivno: Šta misle građani Crne Gore

Većina protiv raskida sa Srbijom

Analiza podataka do kojih su došli beogradski istraživači nameće zaključak da će sudbinu ove Jugoslavije, sasvim sigurno, odrediti razvoj događaja u Srbiji

Većina građana Crne Gore je protiv raskida odnosa između Srbije i Crne Gore, sudeći prema anketi "PRA Beograd" čiji je uzorak projektovao dr Srbobran Branković. Istraživanje je obavljeno od 4. do 7. juna ove godine na uzorku od 1000 ispitanika koji predstavljaju biračko tijelo Crne Gore, a 49 odsto ispitanih se izjasnilo protiv, dok je 39 odsto bilo za raskid zajednice dvije federalne jedinice. Za raskid se izjasilo 45 odsto pristalica vladajuće koalicije "Da živimo bolje", a 32 odsto je izrazilo neslaganje. Crnu Goru kao nezavisnu državu želi 90 odsto liberala, a 82 odsto pristalica Bulatovićeve Socijalističke narodne partije kategorično je za Jugoslaviju. I među stranački neopredijeljenim, većina je za očuvanje Jugoslavije, što upućuje na zaključak da je zajednica Crne Gore i Srbije i dalje na sigurnim nogama.

Analiza podataka do kojih su došli beogradski istraživači, međutim, nameće zaključak da će sudbinu ove Jugoslavije, sasvim sigurno, odrediti razvoj događaja u Srbiji, odnosno spremnost Beograda da prihvati najavljenu podgoričku redefiniciju odnosa Crne Gore i Srbije, kao i, s tim u vezi, naredni potez crnogorskog vrha, čija politika, sudeći prema istom istraživanju, uživa jaku podršku biračkog tijela.

Naime, sa stavom "Sadašnji odnosi u federaciji se moraju izmijeniti tako da se obezbijedi veće uvažavanje stavova i interesa Crne Gore" potpuno se složilo 48 odsto, uglavnom se složilo 17 odsto, uopšte se ne slaže 17, a uglavnom se ne slaže 6 odsto, dok je 12 odsto bilo bez odgovora. Podršku pomenutom stavu dalo je 90 odsto pristalica vladajuće koalicije, 78 odsto liberala, 68 odsto onih iz stavke "neke druge stranke", ali i 22 odsto pristalica SNP-a i 25 odsto pristalica vanparlamentarne Srpske narodne stranke, mada se, kako kažu autori, radi o mekoj podršci, što prema njima i nije iznenađenje, budući da je prema istraživanju u Srbiji, kako navode, 27 odsto ispitanika ocijenilo da su odnosi između Crne Gore i Srbije djelimično loši, a 34 odsto da su veoma loši.

Crnogorski državni vrh ovih dana stalno ponavlja da će u slučaju odbijanja platforme za redefinisanje odnosa, raspisati referendum o državnom statusu Crne Gore, ali se istovremeno nalazi na udaru kritika koje stižu iz stranaka tzv. čvrstog crnogorskog bloka koje insistiraju ili na punoj samostalnosti Crne Gore ili na krupnim popravkama federacije, bolje rečeno na njenoj transformaciji u konfederaciju, odnosno na onom obliku države koji se pokaže najpogodnijim za obje republike bez obzira na ime. Pitanje je kako bi crnogorsko biračko tijelo reagovalo u slučaju da Đukanović umjesto redefinicije predloži nezavisnost. Možda se odgovori mogu naslutiti iz rezultata istraživanja o rejtingu Đukanovića, Koalicije i ocjeni politike državnog vrha.

"PRA Beograd" je prilikom istraživanja Crnu Goru podijelio na četiri regije: Podgorica, Nikšić, jug (primorje, uključujući Cetinje) i ostali dio "uslovno nazvan sjever", a obavljeno je neposredno nakon što je Skupština Srbije donijela odluku o prihvatanju mirovnog sporazuma, odnosno, kako navode autori, "u vreme kada još mnoge stvari u glavama ispitanika nijesu bile iskristalisane". "Osnovni nalaz ovog istraživanja, navode autori, jeste da je crnogorsko rukovodstvo uspješno prebrodilo veoma opasnu krizu nastalu u vrijeme intervencije NATO-a protiv SRJ. Uprkos veoma radikalizovanoj situaciji i opštoj kampanji koja je vođena protiv vladajuće stranke i njenih vodećih ličnosti, oni su uspjeli da zadrže svoj rejting iz vremena izbora i da sačuvaju veliku prednost u odnosu na glavne političke protivnike".

Na pitanje ako bi se sada održavali izbori za predsjednika Crne Gore, za koga biste se odlučili, 39,5 odsto je okružilo Mila Đukanovića, 19,3 Momira Bulatovića, 7,8 Miodraga Živkovića (LSCG), 3 odsto Slavka Perovića, svi ostali su dobili ukupno 7,6 odsto, neopredijeljenih je bilo 10,6 odsto, s tim što su neopredijeljeni bliži vladajućoj koaliciji, nego njenim protivnicima.

Vladajuća koalicija bi u slučaju izbora sa 38,3 odsto glasova ubjedljivo pobijedila ispred SNP-a (23), liberala 13,7 odsto (što je značajan skok u odnosu na 6,3 odsto osvojenih na prošlogodišnjim izborima). Koalicija dominira u svim ispitanim regijama - Podgorica 40 odsto, SNP 18, LSCG 14, u Nikšiću 38, SNP 20, LSCG 22 odsto; na Primorju 33, SNP 14, liberali 20 odsto, a na sjeveru 38, SNP 36 i liberali 50 odsto.

Tokom rata crnogorska vlast je sačuvala Crnu Goru od uništenja, smatra 64 odsto ispitanika, dok se 25 odsto sa tim stavom ne slaže, a 60 odsto smatra da bi Crna Gora bila bombardovana kao i Srbija da je na vlasti bila SNP. Štaviše, 17 odsto pristalica SNP-a tvrdi da je vlast sačuvala Crnu Goru, a 14 odsto da bi Crna Gora bila bombardovana kao i Srbija da je njihova partija bila na vlasti. Stranački neopredijeljeni u većini (65 odsto) smatraju da je Crna Gora sačuvana zaslugom vlasti. Takav stepen podrške vlasti je, po ocjeni istraživača, karakterističan za zemlje stabilne demokratije, te je pokazatelj ne samo zrelosti državne politike, već i politike javnosti Crne Gore.

Na tri ponuđene mogućnosti ponašanja crnogorske vlasti tokom krize, 44,9 odsto ispitanika se odlučilo za postojeću politiku, 22,3 za potpunu podršku Srbiji i 18,4 odsto za radikalnije odnose prema Srbiji. Diplomatsku aktivnost predsjednika Đukanovića podržava 58 odsto ispitanih, s tim što je ona najjača u Nikšiću (63), a najslabija na sjeveru (52 odsto). I Vlada Crne Gore ima podršku 58 odsto ispitanih, dok za tragediju građana Srbije 48 odsto ispitanika krivi srpsko rukovodstvo, a 40 odsto NATO. Autori istraživanja napominju da je ista agencija u isto vrijeme u Srbiji došla do podataka da 52 odsto građana Srbije krivi NATO, a 28 odsto jugoslovensko rukovodstvo, ali da 69 odsto građana Srbije Miloševića smatra odgovornim za situaciju u zemlji, naspram 19 odsto koji tvrde da nije odgovoran.

Politiku integracije Crne Gore u svjetske procese podržava 73 odsto ispitanih naspram svega 15 odsto onih koji su protiv. Većina je optimistički raspoložena, jer 47 odsto ispitanih smatra da neće uslediti kriza u Crnoj Gori, dok 30 odsto misli da će krize biti, ali ne i rata, a samo 3,5 odsto misli da će biti i krize i rata.

Pomenuti rezultati ulivaju optimizam vladajućoj koaliciji koja se suočava sa velikim iskušenjima u očuvanju stabilnosti Crne Gore, rješavanjem sve zaoštrenijih socijalnih i ekonomskih problema, kao i sa potezima od kojih će zavisiti karakter odnosa u federaciji. Hoće li tome pomoći redefinicija odnosa ili definisanje sopstvene samostalne države, dilema je za glavobolju svima koji žele da izbjegnu sukobe i iracionalnosti, a u svemu tome odlučujući će biti signal s vrha.