Vreme filmskih festi

Letnja odiseja

Verovatno i u Čistilištu imaju manje dilema nego organizatori sa hamletovsko-filmadžijskom nedoumicom - festivala biti ili ne biti

Rat koji su zvali agresija već proizvodi sopstveni "vijetnamski sindrom", potcrtan činjenicom da je obala Crne Gore daleko kao i svako drugo more i da prst Božji u obliku mini potopa (o najavljenom pomračenju Sunca da i ne govorimo) ruši entuzijazam obnove i izgradnje, a pšenična polja pretvara u pirinčana. Dok Srbija beleži jednu jedinu poratnu filmsku premijeru dve godine starog filma Vudija Alena Hari van sebe, a na video se dokotrljao svadbarsko/andergraund čudo R. Belaćevića Tatin sin, koji ima veze sa Edom Vudom koliko i jul u julu sa Endi Vorholom, filmski poslenici skeptično pakuju kofere za još jednu letnju odiseju zvanu domaći filmski festivali. Verovatno i u Čistilištu imaju manje dilema oko slanja duša via Pakao ili Raj negoli organizatori sa hamletovsko-filmadžijskom nedoumicom - festivala biti ili ne biti. Sopot (mladenovačko a ne bugarsko čudo) otvorio je sezonu repriznim programom jer na filmsku traku nisu stigli "premijerni" projekti Predraga Pegija Velinovića (TV produkcija sa realnom perspektivom da bude viđena na nekom od sledećih festivala), Ratiborke Dude Ćeramilac isto tako RTS produkcija ali bez takve šanse u dogledno vreme), kao i ratno/premijerni film Puriše Đorđevića koji SRJ-om i bratskim zemljama kruži na beta kaseti.

Film Mihajla Miše Vukobratovića o ljubavima male Ane Morave ostao je u lavirintima "Bojana filma" u Sofiji, a testamentarno ostvarenje Živojina Pavlovića još nije dovršeno, što zbog nesporazuma sa producentom, što zbog odustajanja Slobodana Šijana da dovrši film. Iz prošle sezone su potekli van konkurencije Paskaljević i Kusturica, za neke će biti dobri i Lajanje na zvezde i Kupi mi Eliota, dok će Herceg-Novi, kažu, biti otvoren najnovijom crnogorskom produkcijom (ili je to ipak koprodukcija bratskih republika?) Božidara Bože Nikolića U ime oca. Delimična domaća etiketa nalepljena je i na makedonski Zbogom XX vek, a Lazar Laza Ristovski čeka jugopremijeru Belog odela. Njegov debi projekat (producent, scenarista, reditelj i glumac) u stilu "jedan čovek orkestar" jedina je prava ovogodišnja premijera uz Točkove i Nož, koji je na prvu prepreku već naišao u Bambi gradu, a neke se mogu anticipirati.

Sa ove trpeze ipak će se naći za svaki festival ponešto, jer je filozofija filmovi + turizam pala u vodu sa raspadom stare Juge ili, kako to vulgarno ali slikovito kaže jedan ovdašnji kritičar - veteran: "kada je Pula otišla u k....". Dakle, prošla su vremena kada se na festivalima letovalo i kada su producenti odlagali premijere do svog omiljenog festivala. Nova jugo-Pula Herceg-Novi najverovatnije će biti bojkotovan od prestoničkih medija, u Nišu će se pomučiti da nađu pravu meru slavlja u scenografiji ruševina, Palić će se baviti simboličnim i netakmičarskim kontinuitetom, Vrnjačka Banja scenarističkim dometima i viškom pisane reči u odnosu na filmsku traku, a poslednji u nizu, Novi Sad, podvući će, pomalo revijalno, poslednju crtu za ovu sezonu i objaviti fajront.

Koliko će ove filmske igre u vremenima bez hleba biti interesantne za publiku, ostaje da se vidi. Eksplicitno dilema glasi da je teže oživeti ugašen festival nego odraditi jedan kakav-takav zbog kontinuiteta. U ceremonijalnom govoru na otvaranju Sopota, all-around glumac i producent (čitaj filmadžija) Dragan Bjelogrlić Bjela podsetio je da je ovo kinematografija bez laboratorije i tehničke baze, u kojoj je najveći studio na Balkanu trenutno skladište.

Bioskopska mreža urnisana je NATO bombardovanjem, a tehnička oprema u salama je inače već bila manje-više trofejnog tipa. O nedostatku struje da i ne govorimo, a neke će to podsetiti na poznatu Lenjinovu jednačinu bez nepoznatih (komunizam = socijalizam + elektrifikacija).

Kada se apstrahuje više nego uzavrela politička situacija sa mnogo nepoznatih, poražavajući standard i besparica, psihološke i druge traume, i apstinencija od belosvetske kinematografije (filmske sankcije domaćim distributerima), koja je izazvala novi talas piraterije, ostaje svakome da odgovori, najpre sebi a zatim i šire, da li festivali i njihovi poslenici prenose filmsku vatru do nekih boljih vremena ili su neodgovorni Rimljani nove ere koji sviraju harfu dok Rim (Kosovo ?) gori. Konačno, ni u Beograd već gotovo dve godine ne dolaze cirkusi. Valjda je i njima jasno da je konkurencija zvana politika pobedila, i da profesionalni klovnovi mogu u penziju, o lavovima da i ne govorimo. Haksli je svojevremeno opisao prvi susret čoveka s lavovima. Srela je tako jedna grupa naših predaka lavove. Deo njih je pohrlio zverima u susret, a drugi su ostali, pomalo skeptično, čekajući. Ovi drugi su one prve (koji su bili pojedeni) nazvali hrabrima, a sebe pametnima. Identična muka muči srpske filmadžije, da li biti pametan ili hrabar? Jer jedno i drugo je, kaže i mini istorija rata zvanog agresija - nemoguće.