Smena u Jugoslovenskom dramskom

Volja osnivača

Jevtović se našao na vetrometini, brisanom prostoru, "bojnom polju" različitih, a čini se i raznorodnih interesa međusobno sukobljenih na način koji je u prvi plan postavio inat, po svoj prilici presudnu balkansku karakternu crtu

Naviknute da nam se stvari u životu događaju u nedoba, nije nas iznenadila ni nedavna realizacija odluke aktuelnih gradskih vlasti Beograda da na mesto v.d. direktora Jugoslovenskog dramskog pozorišta postave dr Vladimira Jevtovića, magistra filozofije, doktora teatrologije, profesora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, dramskog umetnika i reditelja. Gradske vlasti su, dakle, ostvarile svoje nesporno pravo da rešavaju kadrovska pitanja u institucijama čiji su osnivači, tj. tamo gde daju novac. I premda u nazivu jednog od najznačajnijih naših teatara stoji "jugoslovensko", kao odrednica kojom se želi ukazati na prvobitni karakter ove kuće kao svojevrsne nacinonalne pozorišne reprezentacije, osnivačka akta nedvosmisleno svrstavaju JDP u gradski atar.

U priči o naimenovanju novog upravnika sporno je, međutim, nešto drugo - pravo samih umetnika da u granicama svojih realnih moći utiču na vlastitu sudbinu. Da podsetimo: problem oko Jevtovićevog postavljenja iskrsao je u času kada se oglasio Upravni odbor JDP-a insistirajući na tome da utiče na rešavanje pitanja ko će biti upravnik koji treba da zameni Jovana Ćirilova. Insistiranje je bilo logično s obzirom na to da su u Odboru oni koji vrlo dobro znaju kako teatarska institucija funkcioniše, tim pre što su neki od njih svoje sudbine vezali upravo za pozorišnu kuću na beogradskom Cvetnom trgu. Logika njihovog zahteva bila je, dakle, utemeljena na činjenici da je pozicija umetnika, pogotovo kada je u pitanju kolektivni rad poput onog u pozorištu, uistinu specifična, te da u toj oblasti valja poslušati, ili barem oslušnuti, i mišljenje onih koji s novim upravnikom prvenstveno treba da sarađuju.

Protivtvrdnja da direktor treba da realizuje volju onih koji daju pare, formalno besprekorna, u teatarskoj praksi pomalo "škripi", o čemu, uostalom, rečito svedoče ne davnašnja iskustva beogradskog Narodnog pozorišta, gde je pre nekoliko godina takođe mimo volje većine najuglednijih stvaralaca iz kuće, pa i jednog dela teatarske i kulturne javnosti, dekretom i bespogovorno postavljen upravnik.

Sve ovo, dakako, ne znači da dr Jevtović nije pogodna ličnost za rukovodeću poziciju u JDP-u (što samo praksa može da pokaže). Činjenica je, međutim, da se on našao na vetrometini, brisanom prostoru, "bojnom polju" različitih, a čini se i raznorodnih interesa međusobno sukobljenih na način koji je u prvi plan postavio inat, po svoj prilici presudnu balkansku karakternu crtu.

A gde su tu pozorište i interes teatarskih ljudi, gde je tu rešavanje temeljnog pitanja izgradnje novog pozorišta na temeljima zdanja nastradalog u požaru, gde je tu repertoar koji, valjda, treba da realizuje složan ansambl... sve to ostaje nepoznanica. Jedna u nizu s kojom smo danas suočeni.

Vladimir Jevtović, novi upravnik

Respekt prema prethodnicima

"Moj savet onima koji ih u ovo, po kulturu teško vreme ipak prave jeste da adrenalin troše, na primer, na stadionu"

Novi upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, naslednik Jovana Ćirilova, jeste Vladimir Jevtović, profesor glume na Fakultetu dramskih umetnosti. Primopredaja dužnosti obavljena je svečano, u Skupštini grada, 12. juna. Sa gospodinom Jevtovićem razgovarali smo telefonom nakon njegovog prvog radnog dana na novoj dužnosti.

VLADIMIR JEVTOVIĆ: Za sve u vezi sa gradnjom pitajte gospodina Spasoja Krunića, predsednika gradske vlade. Ja nisam angažovan da bih vodio računa o novoj zgradi već da bih vodio računa o ansamblu. A moj plan su repertoar, organizacija i odnosi u tom pozorištu po ugledu na isto to pozorište od pre četrdeset godina.

Kakvo je tada bilo Jugoslovensko dramsko?

Savršeno! Bilo je uzor. To je vreme Bojana Stupice, Mate Miloševića, Nikole Tanhofera, Mire Stupice, Marije Crnobori, Ljube Tadića, Branka Pleše, Steve Žigona...

Konkretno, kakav repertoar najavljujete?

Veliku svetsku i domaću klasiku, ansambl predstave, režije u službi predstave...

Zar ansambl predstave nisu preskupe za današnje prilike?

To nije skupo jer glumci već primaju platu. Skupo je kad primaju platu a ne rade dovoljno. Skupi su scenografija i režija. Da li je predstava velika najviše zavisi od glumačke igre i teksta. Dakle: u starom JDP-u bile su velike i ozbiljne dramske predstave.

Da li ćete menjati ansambl?

Da, ženski. Neophodne su mlađe snage. I to bi bilo dovoljno.

Vaš prethodnik, gospodin Ćirilov, svojim uspesima i osobinama postavio je vrlo visoke kriterijume. Da li vas to obavezuje, da li vas opterećuje...

Sa dužnim poštovanjem prema prethodnom upravniku, Jugoslovensko dramsko je bilo uspešno prethodnih četrnaest godina koliko je on bio u njemu, ali i svih pedeset godina koliko postoji. Prirodno je da osećam respekt prema prethodnicima. Spreman sam da odgovorim njihovom nivou.

Kako su vas dočekali novi saradnici? Čini se da javnost nije bila na strani naslednika gospodina Ćirilova, ili, određenije, da je svoje neslaganje sa stavom gradske vlade da Ćirilov treba da napusti pozorište zato to mu je istekao radni vek javnost prenela na vas još dok ste bili kandidat za upravnika.

Moraću da razočaram pristalice veštačkih i štetnih sukoba. Primopredaja dužnosti u Skupštini grada i sastanak sa ansamblom u kontejneru Jugoslovenskog dramskog protekli su u vrlo kooperativnoj i prijateljskoj atmosferi. Sve se odigralo prirodno i civilizovano, što, uostalom, i jeste u interesu i kuće i jugoslovenskog pozorišta. Nikome nisu potrebni veštački sukobi. Moj savet onima koji ih u ovo, po kulturu teško vreme ipak prave jeste da adrenalin troše, na primer, na stadionu. Mene je moj uvaženi prethodnik odveo u JDP, on me je predstavio službenicima, sedeli smo, razgovarali, čestitao mi je na hrabrosti i ponudio mi pomoć kad mi zatreba.

Savetom? Gospodin Ćirilov odlazi iz pozorišta, zar ne?

Da. To poglavlje Jugoslovenskog dramskog pozorišta je završeno. Počelo je novo.