Film o urbanom

Ljudi su u gardu

Ćibu-Ćiba se bavi prepoznavanjem vrednosti, preostalim urbanim mestima, klubovima, pozorišnim scenama, protestima protiv ukidanja slobode štampe i zabrane rada medija. Ćibu-Ćiba se bavi onima za koje je nepristajanje osnova bilo kog moralnog koncepta

Iako je internet jedina preostala komunikacija, CyberRex otvara jedna vrata u Bitef teatru, 17. jula u 19 sati, za one koji ovde još uvek žive i žele drugačije. U tom terminu biće premijerno prikazan video film Ćibu-Ćiba Olivere Miloš Todorović.

Osamdesetih komunikacija u grupi je super funkcionisala; imali smo želju da se sabijemo. Vaspitavani da se grupišemo po sličnosti, a ne po nacionalnoj pripadnosti, dijalog smo shvatali kao prepoznavanje, prihvatanje i poštovanje razlika.

Devedesetih smo tražili prostor u kojem ćemo da se razmahnemo. U pokušaju da se čujemo sa ljudima, telefonirali smo u želji da rekonstruišemo političko i emocionalno jedinstvo. Kao "Titova generacija banana i bratstva" češće smo svoje stavove branili samo emotivno nego i argumentovano.

Devalvacija života uništila je kriterijume i sisteme vrednosti.

Neki moji prijatelji menjali su srce Beograda za refjudži status, nepostojeću londonsku maglu i krenuli su u novu budućnost - onu koja ne donosi ništa - običan nastavak prošlosti ili onu drugu, kažu, dugo očekivanu, pravu budućnost. Da li je odlazak, tada, još uvek bio stvar ličnog izbora: Pokupiš se, pa odeš?

Povlačenjem urbanog, opšte je prihvaćeno ono što je ostalo i što formira estetski kriterijum.

Da li smo mi koji smo se povukli postali geto ili smo umišljali da smo deo sveta?

Naša želja da razrešimo pitanja straha od ludila, straha od smrti, straha od slobode, bila su prirodan otpor u cilju poboljšanja komunikacije sa svetom i još jedan dokaz da živa bića pokazuju znake života.

U vremenu kada su reči izgubile smisao, ili ne znače više ništa, ponavljaju se besmislene fraze koje su čoveku zamena za reči "volim te".

Ćibu-Ćiba se bavi prepoznavanjem vrednosti, preostalim urbanim mestima, klubovima, pozorišnim scenama, protestima protiv ukidanja slobode štampe i zabrane rada medija. Ćibu-Ćiba se bavi onima za koje je nepristajanje osnova bilo kog moralnog koncepta.

U filmu učestvuju: Dragan Protić, član umetničke grupe Škart, Dušica Knežević, scenograf. Nikita Milivojević, pozorišni reditelj, Era Milivojević, umetnik, Zoran Naskovski, umetnik, Dušan Petrović, muzičar, Milan St. Protić, doktor istorijskih nauka, Dejan Anđelković, umetnik, Gordana Suša, novinar, Siniša Kovačević, pisac, Velimir Kazimir Ćurgus, novinar, Tijana Mandić, doktor kliničke psihologije, Nataša Ninković, glumica, Teofil Pančić, novinar, Branimir Stojanović, filozof teoretičar, Radivoje Andrić, reditelj, Srđan Radojković, reditelj, Danilo Milošev Wostok, strip crtač, Nikola Šindik, umetnik, Dijana Milošević, reditelj "Dah teatra"

Njihove misli su obeležile moj Beograd. Ovo je njihov doživljaj promenjene stvarnosti.

Rokenrol je iskorišćen kao najdemokratičnija forma izražavanja i zato muziku u filmu sviraju beogradski bendovi Neočekivana Sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, Darko Džambasov, Pozorište šešira, Darkwood Dub i Kanda, Kodža i Nebojša.

U produkciji Shock art, petnaestominutni dokumentarni video Ćibu-Ćiba je najava duhovne čamotinje i fizičke zatvorenosti. Ili će nam iluzija dinamike sve manje ljubavi dati osećaj da živimo?! I stalno se pitamo "Zašto ostajemo" i uporno ostajemo. Da li nam je u lavirintu ostavljena mogućnost traženja izlaza?