Bliski istok

Barak u potrazi za mirom

Izraelski premijer skicirao je plan koji, istina, neopisivo podseća na poslednju deceniju državnog rukovodstva ovdašnjeg - a koji se, kolokvijalno, svodi na "što je država manja, bezbednosne garancije su veće"

Države u kojima ministri inostranih poslova rade svoj posao, poslednjih dana pomno prate mirovnu inicijativu izraelskog premijera Ehuda Baraka. Novoizabrani premijer (17. maja porazio Benjamina Netanijahua) u susretima sa svetskim liderima promoviše viziju opšte bezbednosti na Bliskom istoku. Ako svi pristanu, sinonim za krizni region mogao bi uskoro postati vrlo obični komad evroazijskog kopna: čitaoci "Vremena" i komentatori silno će se dosađivati svakodnevnim problemima suživota circa 200 miliona ljudi.

IDEJA: Barak se gotovo dva meseca premišljao oko personalnog sastava svog kabineta, ali, otkako je prošlog utorka položio zakletvu u Knesetu naprosto skapava od posla. Uz podršku iskusnih diplomata skicirao je plan koji, istina, neopisivo podseća na poslednju deceniju državnog rukovodstva ovdašnjeg - u čemu je jedini na prvi pogled uočljivi nedostatak - a koji se, kolokvijalno, svodi na "što je država manja, bezbednosne garancije su veće". Objektivno posmatrano, nedostatak je i perspektiva da su sutrašnji davaoci garancija jučerašnji zakleti neprijatelji, no elektoratu se nije tako činilo na izborima, pa će sad kusati posejano (šekel za setvu, šekel za žetvu).

Premijer je odmah pohitao da upozna svet sa svojim "remek-delom". Prvo se, dakako, obreo u drevnoj Aleksandriji, odakle je par milenijuma ranije Mojsije, vođen sličnom vizijom, izbegao. Tamo ga je - Baraka, ne starozavetnog vođu - u petak dočekao Hosni Mubarak, egipatski predsednik sa faraonskim mandatom. Njih dvojica su se zadržala u "kraćem i prijateljskom razgovoru", u kakvom se samo mogu zadržati neprijatelji iz Šestodnevnog rata, u kome je Izrael zauzeo oblast Gaze, čime je počela bliskoistočna kriza, kakvom je danas znamo. Mubarak je posle izjavio kako bi izraelskom premijeru valjalo dati dva meseca da razradi detalje plana koji Egipat, inače, podržava. Uspeh na startu, zatim brz povratak kući, gde je Barak u nedelju ujutro predsedavao prvom sednicom kabineta.

Problemi su se pojavili krajnje neočekivano. Premijer se baš dosetio da udalji sve zamenike, pomoćnike i sekretar(ic)e ministara, kako bi se ovi osećali slobodnim da kažu šta misle, a da to ne osvane narednog jutra u lokalnoj štampi, kad ono žene opkoliše sedište vlade. Bez imalo razumevanja za veliku politiku, zahtevale su da Barak održi predizborno obećanje da će tri od 18 portfelja dobiti "predstavnice lepšeg pola". Protest je mogao izrasti u planetarno feminističko pitanje, te su se ustrašeni ministri saglasili da se kabinet proširi za još šest mesta, od kojih će muškarci zauzeti "samo" četiri, jer ministarki za životnu sredinu Daliji Icik nedostaju tačno dve drugarice!? I, sve to na dan kad je premijer-početnik trebalo da se prvi put sastane sa palestinskim liderom Jaserom Arafatom...

SASTANČENJE: Do susreta je došlo oko podneva, na graničnom prelazu Erez, između Izraela i oblasti Gaze, pod vlašću Palestinske samouprave. Zvanično, protekao je u međusobnom upoznavanju jednog miroljubivog generala, koji se zatekao na kormilu države, i jednog bivšeg teroriste, koji se zatekao na kormilu nečega što bi on žarko želeo da bude država - i biće, Barak nema ništa protiv, samo da se usaglase neki detalji. E, ti detalji su, nezvanično, bili tema razgovora, pošto je malo verovatno da su dvojica lidera provela 65 minuta iza zatvorenih vrata pokazujući jedan drugom porodične fotografije. Mediji špekulišu da će nezavisna Palestina biti proglašena čim se Arafat uveri da je Barakova inicijativa za objedinjavanje pitanja statusa Jerusalima, jevrejskih naselja i arapskih izbeglica propala, ako propadne. Ako ne, moraće na narednom sastanku da bude mnogo zainteresovaniji.

Izraelski premijer se u noći između utorka i srede u Agabi sastao sa jordanskim kraljem Abdulahom Drugim, koji je sedmicu započeo zvaničnom posetom Italiji, gde je opipao puls Evropske unije. Jordanski kralj igra neku vrstu posrednika u sporu Izraela i Sirije oko Golanske visoravni. Sirijski predsednik Hafez al-Asad za sada se neće sastajati sa Barakom, ali je zato telefonom izdiktirao Abdulahu Drugom šta da kaže svom sagovorniku, a što je njemu rekao ruski vlastodržac Boris Jeljcin, tokom njegove nedavne posete Kremlju. Damask bi rado video leđa izraelskim vojnicima, međutim ne bi se isticao garancijama pošto im konačno rešenje deluje prilično maglovito. Jordanski dvor, koliko je za to bilo vremena, poželeo je Baraku sve najbolje, i otpremio ga gde treba - u Vašington.

Planirano je da se izraelski premijer u četvrtak u Beloj kući sastane sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Bilom Klintonom, državnim sekretarom Medlin Olbrajt, sekretarom za odbranu Vilijemom Koenom, te mnogobrojnim državnim uglednicima koji o bliskoistočnoj problematici znaju ponešto više od vrha Administracije. Tamo će Baraka zasigurno posavetovati kako da najbezbolnije smanji teritoriju svoje zemlje, u interesu bezbednosti u regionu. Dobro obavešteni izvori Asošijeted presa tvrde da bi, ukoliko izraelski premijer usvoji savete, Medlin Olbrajt mogla krenuti na veliku bliskoistočnu turneju sa ciljem ubeđivanja lokalnih državnika da se podrži Barakov plan. Isti izvori predviđaju drugu posetu autora mirovne inicijative Beloj kući 19. jula. Tada bi se, navodno, "dogovorili operativni detalji". Zatim će se Baraku najverovatnije dati neki rok da celo zamešetanije proda domaćoj javnosti, jer u Jerusalimu koji Palestinci vide kao svoju buduću prestonicu, živi oko 150.000 Jevreja, pored 1,6 miliona Arapa. Kako će njihovo iseljavanje uticati na opštu bezbednost, niko ne zna, čak ni Barak. Poznato je, međutim, da se susedi-garanti ne ponašaju doslovce onako kako je izraelski premijer predvideo. Zato je, valjda, ovaj naredio bombardovanje glavnog grada susednog Libana, Bejruta. Bliskoistočna dramaturgija naprosto pleni pažnju: malo se raketira, malo puškara, uglavnom preti, ali na kraju sve dođe na svoje - vašingtonsko.