Teheran

Protesti

Od iranske revolucije pre dvadeset godina Iran su zahvatili nezapamćeni studentski protesti koji su se proširili na gotovo sve veće gradove.

Snage bezbednosti brutalnom upotrebom sile pokušavaju da uguše protest na univerzitetu u Teheranu. Sa maskama na licu, naoružane pendrecima, policijske snage proterale su demonstrante sa univerziteta koristeći nezapamćene količine suzavca. Studenti su uglavnom reagovali žučnim psovkama protiv verskih vođa koje se retko mogu čuti na javnom mestu u Iranu. Desetine povređenih studenata nalaze se trenutno u univerzitetskoj džamiji gde im se ukazuje pomoć.

Protesti su postali još žešći kada su se policijskim snagama pridružili dobrovoljci, religiozni fanatici, naoružani lancima i batinama.

Snažni protesti očitavaju sve veće nezadovoljstvo i zabrinutost za budućnost iranske revolucije. Studenti, razočarani sporim reformama koje je obećao predsednik Mohamed Hatami, koji ne kontroliše ni vojne ni policijske snage, zahtevaju ozbiljnije promene i demokratizaciju društva.

Njima se suprostavljaju fundamentalisti, među kojima je mnogo veterana iz rata sa Irakom i koji veruju da svaka demokratizacija zemlje predstavlja skretanje sa svetog puta revolucije. Petodnevni protesti su se proširili nakon što je iranski parlament doneo izuzetno restriktivan zakon o javnom informisanju i zatvorio liberalni list "Salam". Do sada su sve kritike na račun Ajatolaha Hamneia koji kontroliše policijske i vojne snage i obaveštajnu službu bivale izrečene u tajnosti, ali je snaga poslednjih protesta pokazala da Hamnei ne uživa takvo strahopoštovanje kao što je bio slučaj sa njegovim prethodnikom Homeinijem. Hamnei je u ponedeljak osudio brutalnost policije, pokušavajući da smiri strasti: "Ovaj gorki incident mi je slomio srce", izjavio je u govoru koji su preneli državni radio i televizija pod jakom ajatolahovom kontrolom. Hamnei se u govoru osvrnuo i na neprijatelje, među kojima su i SAD. Za to vreme, dok su televizijske stanice prenosile ajatolahov govor, studenti okupljeni na Univerzitetu uzvikivali su: "Dole diktator!"

Peking

Zaoštravanje

Zvanični Tajvan odbacio je do sada važeću političku formulu, objavivši prošlog ponedeljka da više neće trpeti stav Kine po kome je Peking i glavni grad Tajvana. Tajvanski predsednik Li Teng Hui prekinuo je tako igru koju su Tajvan i Kina vodili već deceniju, pri čemu su obe vlade, svaka na svoj način, mogle da tumače teritorijalni status. Tokom poslednjih deset godina, Kina je sa zabrinutošću posmatrala snaženje demokratskih procesa na Tajvanu, pri čemu su jačali zahtevi Tajpeja za samostalnošću. Peking je uporno upozoravao da će na svaki pokušaj samoopredeljenja i proglašenja nezavisnosti odgovoriti upotrebom sile. Predsednik Li je u izjavi za nemački radio rekao da će od sada tajvansko-kineski odnosi biti međunarodni odnosi. "To je sasvim dovoljno, i nema potrebe za objavom nezavisnosti", lakonski je rekao Li. Ovu izjavu dodatno je objasnio vodeći tajvanski funkcioner Su Či: "Nova definicija tajvansko-kineskih odnosa rezultat je našeg razočaranja u dosadašnje stavove komunističke Kine." Peking je smesta reagovao i upozorio predsednika Lija da je načinio opasan i rizičan korak. "Najoštrije upozoravamo Li Teng Huija da tajvanske vlasti ne potcenjuju spremnost kineske vlade da očuva svoj suverenitet i teritorijalnu nezavisnost" stoji u izjavi portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova. "Ne potcenjujte hrabrost i snagu kineskog naroda da se suprotstavi separatizmu i nezavisnosti Tajvana." Iako Kina i Tajvan vode nezavisne politike već pola veka, prećutno su obe vlade do sada prihvatale načelo da je Tajvan kineska pokrajina. Tajvan je i dalje diplomatski izolovana zemlja, a najbliže priznavanju približio se 1979, ali su SAD u poslednji čas tada ipak dale podršku "jedinstvenoj Kini". Stejt dipartment je izdao saopštenje u kome je zabrinutost SAD zbog novonastalog obrta očigledna: "Stav SAD po pitanju budućnosti Tajavna jasan je. Mi verujemo da je to unutrašnje pitanje kineskog naroda sa obe strane tajvanskog tesnaca. SAD ponavljaju svoj stav da se rešenje mora tražiti mirnim putem".