Intervju: Vuk Dra�kovi�
Srbija je umorna od pretnji i mr�nje
Oslu�kujem razmi�ljanje u vrhu vlasti. Oni sa velikom rado��u primaju vesti da neki lideri opozicije na trgovima prete odmazdom, osvetom, masovnim hap�enjima �elnika re�ima. Nijedan �ovek koji se razo�arao u re�im u Srbiji ne�e sutra na izborima glasati za demokratsku opoziciju ako postoji ijedan promil straha da bi mogao da bude ka�njen zbog ju�era�njeg zla
Srpski
pokret obnove odr�ao je u subotu 17. jula veliki miting u Kragujevcu na
kome je predstavio svoj program. Podu�i govor predsednika ove stranke
Vuka Dra�kovi�a u vi�e navrata je integralno emitovan na Televiziji
Studio B i na Televiziji Kragujevac. Na po�etku razgovora za
"Vreme" Vuk Dra�kovi� obja�njava �ta je su�tina programa
Srpskog pokreta obnove obelodanjenog u Kragujevcu:
"Nazvali smo ga programom dr�avnog i nacionalnog spasa. Srpski pokret obnove zala�e se za postizanje politi�kog sporazuna o hitnom formiranju prelazne reformsko-demokratske vlade Republike Srbije i iste takve prelazne vlade stru�njaka Savezne Republike Jugoslavije. Zadatak tih vlada bio bi da pomire dr�avu sa medjunarodnom zajednicom, da ukinu sankcije i da zapo�nu posao preporoda zemlje. Drugi njihov zadatak je da preokrenu sada�nju sramnu situaciju etni�kog �i��enja srpskog naroda sa Kosova i Metohije koje se, direktno ili indirektno, odvija pod ki�obranom me�unarodnih mirovnih snaga. Tre�i zadatak je da pripreme uslove za odr�avanje izbora na svim nivoima na osnovu demokratskih standarda OEBS-a."
"VREME": Po kom kriterijumu bi trebalo da budu sastavljene te prelazne vlade? Ko bi trebalo da u�e u njih?
DRA�KOVI�: Stru�ni i ugledni ljudi koje bi prihvatili i Srbija i svet. Kada je re� o saveznoj vladi, njen mandatar trebalo bi da bude onaj koga nominuje vladaju�a partija u Crnoj Gori, a to je Demokratska partija socijalista gospodina Mila �ukanovi�a. Na taj na�in bi se, uz sve ostale prednosti, normalizovali i harmonizovali odnosi izme�u Srbije i Crne Gore. Ljudi koji u�u u ove prelazno-reformske vlade trebalo bi da imaju odre�ene ruke i punu podr�ku vode�ih politi�kih partija koja bi bila obezbe�ena politi�kim sporazumom tih partija o uspostavljanju �estomese�nog ili jednogodi�njeg pakta unutra�njopoliti�ke stabilnosti ili gra�anskog mira. Ti ljudi bi istovremeno trebalo da preuzmu obavezu da se niko od njih ne kandiduje na predstoje�im izborima u Srbiji. To bi bila dodatna garancija da bi ta vlada zaista delovala svedoma�inski i nadstrana�ki za to kratko vreme svog mandata.
Ne�to poput nedavno razra�ene ideje potekle od Srpske pravoslavne crkve o Paktu za stabilnost Srbije, koji bi podrazumevao povla�enje re�ima na �elu sa Slobodanom Milo�evi�em sa svih funkcija, odricanje opozicije od aspiracija na vlast u prelaznom periodu od godinu dana, kao i onemogu�avanje �lanova prelazne vlade da u�estvuju na izborima?
U mnogo �emu je ta ideja bliska onome �to sam objavio u Kragujevcu i onome �to je Srpski pokret obnove (SPO) obznanio jo� pre vi�e od mesec dana na Glavnom odboru SPO odmah po okon�anju agresije NATO-pakta. Kada je re� o ostavci Slobodana Milo�evi�a, najbolje bi bilo da on odmah podnese ostavku i da sastavni deo politi�kog sporazuma bude i nova li�nost na �elu savezne dr�ave. O�igledno je, me�utim, da on to ne�e da u�ini. O�igledno je i to da bi same prelazne reformsko-demokratske vlade, koje bi obavile ovaj posao pod uslovima koje sam naveo, zna�ile najlegitimniji na�in za brzi odlazak Slobodana Milo�evi�a i njegovog re�ima s vlasti pod uslovom da demokratska opozicija dobije demokratske izbore koje bi pripremile prelazne vlade.
Da li je uop�te mogu�a nekakva reformska vlada sa Slobodanom Milo�evi�em na �elu savezne dr�ave?
Ako ka�em da je nemogu�a, to bi moglo da zvu�i atraktivno, ali mislim da se mi nalazimo u situaciji u kojoj moramo da vu�emo poteze koji su mogu�i.
Rekli ste da Vam je g. �ukanovi� potvrdio spremnost DPS-a da preuzme mesto saveznog premijera. S druge strane, ljudi iz Saveza za promene tvrde da imaju garanciju da DPS ne�e dati mandatara savezne vlade dok je Milo�evi� na �elu SRJ. �ta mislite o tome?
Ja ne verujem da je gospodin �ukanovi� ikome dao takve garancije i ne �elim to da komentari�em. Znam da je javno obelodanjeno da DPS jeste spreman da prihvati mandat saveznog premijera, naravno pod uslovom da i crnogorska delegacija zauzme svoja mesta u Ve�u republika. Ne treba da razmi�ljamo uspaljeno ve� u granicama mogu�eg. Uz pretpostavku da do�e do politi�kog sporazuma ove vrste, onda bi prakti�no sam Milo�evi�, mada i dalje na funkciji predsednika, bio daleko odmaknut od vlasti. Po na�em saveznom ustavu, sva vlast na saveznom nivou je u rukama kancelara, to jest predsednika vlade, a �ef dr�ave je ceremonijalni predsednik. U ovom na�em slu�aju veoma izolovan predsednik na me�unarodnom planu i veoma sputan predsednik na unutra�njem planu s obzirom na to da postoje ogromna prostranstva dr�ave �iji je predsednik, a koja ne mo�e da poseti.
�ta ako se Socijalisti�ka partija Srbije i DPS dogovore bez obzira na mi�ljenje demokratske opozicije, sami, kao 1992. godine?
Ne bih podizao temperaturu u vezi sa spre�avanjem sporazuma izme�u SPS-a kao vode�e partije u Srbiji i DPS-a kao vode�e partije u Crnoj Gori. Spre�avanje tog sporazuma moglo bi da dovede do razbijanja dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore. To razbijanje neminovno bi dovelo do gra�anskog rata u Crnoj Gori, koji �e NATO mo�da uspeti brzo da ugu�i, ali i do gra�anskog rata u Srbiji koji bi mogao da bude stra�an. Tvrdim da svi oni koji se, pod ovim ili onim izgovorom, sada pla�e dogovora DPS-a i SPS-a zapravo prizivaju ovakav razvoj doga�aja. Crnogorska platforma uglavnom insistira na demokratskom ure�enju savezne dr�ave i veoma je bliska programu SPO-a. Za�to bih bio protiv te platforme i za�to bih bio protiv sporazuma SPS-DPS? Ukoliko ne bude bio postignut sporazum sa Milo�evi�evim socijalistima, s kim �e onda pri sada�njem odnosu snaga u saveznom parlamentu da bude postignut? Govorimo odgovorno.
To onda zna�i status quo do daljeg, odnosno do slede�ih redovnih izbora?
To zna�i da bismo dobili prelaznu vladu koja bi raspisala prevremene izbore na svim nivoima. Li�no mislim da bi ti izbori mogli da budu raspisani u roku od �est meseci od formiranja prelaznih vlada, ili u roku od nekoliko meseci preko toga.
Vratimo se na trenutak na sastav prelazne vlade. Ve�e za demokratske promene u Srbiji anketiralo je oko trista najuglednijih ljudi u zemlji i, na osnovu njihovog mi�ljenja, navodno do�lo do tridesetak imena ljudi koji bi u�li u saveznu vladu eksperata. Da li Vam je to poznato i �ta mislite o tome?
Nisam �uo za to, ali je dobro da se traga za ekspertima. Mislim da bi tu vladu eksperata trebalo sastaviti tako �to bi vode�e politi�ke partije reformsko-demokratske orijentacije Srbije i Crne Gore, dakle one koje prihvate taj politi�ki pakt, predlo�ile kandidate, eksperte, ali bi na kraju u vladu u�li oni oko �ijih bi se imena, sposobnosti i ugleda postigao konsenzus. Mislim da to ne bi bilo nimalo te�ko. Dobro je da to ve�e sastavlja neki svoj tim, dobro je da to radi i neko drugi. Spiskove svih tih timova trebalo bi staviti na sto i izabrati najbolje.
Da li bi trebalo da se uklju�e i ljudi na visokim dr�avnim ili strana�kim funkcijama?
Na�e mi�ljenje je da u tim prelaznim vladama stru�njaka ne bi trebalo da se na�u ljudi iz vrhova politi�kih partija, bez obzira na njihovu stru�nost. Izuzetak bi bila mesta saveznog i republi�kog premijera. Li�no smatram da bi republi�ki premijer trebalo da bude ugledni stru�njak kojeg bi nominovala vode�a demokratska politi�ka partija u Srbiji.
�ta ako vladaju�a koalicija odbaci ideju o prelaznim vladama?
Te�ko je zamisliti da bi vladaju�a partija mogla da odbije politi�ki sporazum i 'okrugli sto' o formiranju ovakvih vlada. Prethodno bi, ipak, morala da zavlada odgovornost i disciplina u redovima srpske demokratske opozicije. Neodgovorne, krupne re�i, parole i uspaljene strasti trebalo bi da uzmaknu pred odgovorno��u za sudbinu ovog nesre�nog naroda i nesre�ne dr�ave u najte�im nevoljama u koje smo zapali. Ja dobro oslu�kujem razmi�ljanje u vrhu vlasti. Oni sa velikom rado��u primaju vesti da neki lideri opozicije na trgovima, gde su strasti obi�no za oktavu vi�e, prete odmazdom, osvetom, masovnim hap�enjima �elnika re�ima i onih koji su sve ove godine podr�avali re�im �im do�e do velikoga preokreta. To smatram nedemokratskim i opasnim, jer nijedan �ovek koji se razo�arao u re�im u Srbiji ne�e sutra na izborima glasati za demokratsku opoziciju ako postoji ijedan promil straha da bi mogao da bude ka�njen zbog ju�era�njeg zla. Razo�arani na taj na�in bivaju prisiljeni da ponovo glasaju za re�im. Lepo je mo�da za trenutak pro�itati na naslovnim stranama kako je Vuk Dra�kovi� u Ni�u, Kragujevcu ili Leskovcu pripretio time ili time, ali ja mislim da je Srbija umorna od pretnji i od mr�nje, da je Srbija �eljna mira, �eljna spokojnoga �ivota i da u tom pogledu treba nastupati veoma pa�ljivo, delikatno i odgovorno
Do sada je re�im uspe�no opstruirao sve "okrugle stolove", jo� nisu re�ena pitanja izbornog zakona, kontrole izbora, bira�kih spiskova... Na osnovu �ega verujete da �e se prema ovom "okruglom stolu" odnositi druga�ije?
Nije vino ko �to pre�e bje�e. Veoma objektivna istra�ivanja koju su sprovele neke agencije, kao i interna istra�ivanja na�e stranke, kazuju da je u ovom trenutku u Srbiji SPO barabar sa SPS-om, a mo�da i ja�i. Sigurno je i da druge opozicione grupacije vuku odre�eni broj pristalica, pa po prvi put re�im u svojim analiti�kim kabinetima pred sobom ima neumoljivu matematiku da nikako ne mo�e da do�e do ve�ine. Godine 1990, i 92,. i 93, i 96. oni su unapred znali pribli�ni procenat glasova koje �e uzeti SPS, koliko �e uzeti radikali, pa su sabiranjem dolazili do ve�ine. Sada ni sabiranje glasova za SPS, JUL i SRS ne garantuje ve�inu.
Kako kao legalista tuma�ite oduzimanje poslani�kih mandata Novoj demokratiji?
To je parlamentarno, zakonsko i moralno nasilje.
O�ekujete li da �e re�im da pribegne takvom nasilju i kada je re� o prelaznim vladama?
Svestan sam da treba pre�i preko minskog polja, ali znam da to minsko polje moramo da pre�emo, ina�e �emo celu naciju da pretvorimo u minsko polje i mine �e uskoro po�eti da pucaju. Moglo bi da nas zadesi jedino zlo koje nam se nije desilo, a ve�e je od svih zala - da udarimo jedni na druge. To bi, posle svega, bilo stra�no. Bratske rane najlju�e bole i najsporije zarastaju. Mi smo 1941. godine imali gra�anski rat. Jo� nisu zacelile ni te rane. Dakle, promena sistema - da. Radikalne, brze, hrabre reforme - da. Ali moramo da izbegnemo najve�e zlo - gra�anski rat u Srbiji. A uveren sam da ga mnogi i re�iraju i pri�eljkuju.
Demokratska stranka pozdravila je Va� nastup u Kragujevcu i pozvala je odbornike SPO-a da, u znak dobre volje, zajedno sa DS-om u skup�tini Beograda izglasaju zahtev da Slobodan Milo�evi� podnese ostavku. Kako �ete da odgovorite na ovaj apel?
Pozdrav ne glasi ba� tako. On sadr�i poruku da bi SPO trebalo da na odre�eni na�in odstupi od vlasti u Beogradu. Te�ko mogu da razumem da jedna opoziciona partija od druge opozicione partije stalno tra�i da napusti vlast u prestonici i da je preda JUL-u i Srpskoj radikalnoj stranci. Ako to �ele, moram da ka�em da im se �elja ne�e ispuniti. SPO uporno tra�i od Demokratske stranke da njihovi ljudi zauzmu mesta koja ih �ekaju u gradskoj vladi Beograda i u svim organima sa kojih su se oni povukli svojom voljom, a ne na�om odlukom. Oni to ne�e jer pri�eljkuju da mi predamo vlast JUL-u i radikalima. Za�to, ne znam, pitajte njih. Znam da je to van pameti, ali to je izgleda njihova pamet. �alosno je da u u�asnoj situaciji kada svi �elimo da obezbedimo kakvu-takvu pomo� ovom napa�enom narodu i kada se ukazuje prilika da znatan deo pomo�i stigne gradovima u kojima je na vlasti koalicija "Zajedno" neki mrzitelji me�etare po Evropi tra�e�i da se ni dinar humanitarne pomo�i ne dodeli Beogradu.
U Novom Sadu i Ni�u usvojen je taj zahtev glasovima gradskih odbornika koalicije "Zajedno", uklju�uju�i i odbornike SPO-a. Za�to se to nije desilo i u Beogradu?
Zato �to su u Beogradu pred odbornike istovremeno iznete dve inicijative. Prva je bila inicijativa DS-a da Skup�tina grada Beograda izglasa ostavku Slobodana Milo�evi�a. Socijalisti su pokrenuli inicijativu da gradski parlament izglasa ostavku Zorana �in�i�a sa funkcije predsednika DS-a i da mu istovremeno oduzme odborni�ki mandat. Na�av�i se u �udu pred inicijativama za koje uop�te kao Skup�tina grada nismo nadle�ni, i jedne i druge smo uputili da to re�avaju van ove skup�tine i da je ne pretvaraju u pozori�te ili u cirkus.
Svojevremno ste izjavili da ste u saveznu vladu u�li posle razgovora sa Slobodanom Milo�evi�em. O �emu ste tada pri�ali?
O mnogo �emu, da ne ka�em ba� i o svemu. Insistirao sam na nekim stvarima koje su bile uslov za na� ulazak u saveznu vladu. Kada sam dobio garancije da �e uslovi biti ispunjeni, prihvatio sam da na �elu SPO-a u�em u saveznu vladu, bez obzira na to �to sam bio veoma sumnji�av prema onome �to je obe�ano. Ose�ao sam, me�utim, miris smrti, rata i u�asa, pa sam smatrao najvi�om obavezom da se u tim najdramati�nijim trenucima SPO na�e u vladi i poku�a da, koliko god mo�e, spre�i neke opasne doga�aje. Insistirao sam na uslovu da se najkasnije za dva meseca od ulaska SPO-a u saveznu vladu izvr�i njena temeljna rekonstrukcija, tako �to bi premijer postao �ovek koga nominuje DPS i tako �to bi zvani�ni delegati Crne Gore zauzeli svoja mesta u Ve�u republika. Tra�io sam da ni po koju cenu ne smemo da u�emo u sukob sa NATO-om i da Kosovo branimo mudrim unutra�njim potezima, ukidanjem republi�kog Zakona o univerzitetu i Zakona o informisanju, kako bismo dono�enjem novog zakona o informisanju stvorili uslove da sve svoje sukobe sa Evropom i Amerikom �to pre izgladimo i da krenemo stazom pomirenja. Po�eli smo da radimo na zakonu o informisanju, i on je bio zavr�en nekoliko dana uo�i agresije NATO-a. Ulo�io sam maksimalan napor da privolim Milo�evi�a i dr�avni vrh da prihvate politi�ki sporazum iz Rambujea, ali nije vredelo. Javno sam rekao da bismo prihvatanjem snaga Ujedinjenih nacija obezbedili mnogo bolji tekst politi�kog sporazuma.
Ka�ete da su svi Va�i uslovi bili prihva�eni...
Nisam mnogo verovao da �e biti ispunjeni, ali sam sigurno znao da �e nas gurnuti pod bombe NATO-a, pa sam ra�unao da �u sa pozicije potpredsednika savezne vlade zadu�enog za spoljne poslove biti u prilici da spre�im nesre�u, ili bar u boljoj prilici da spre�im nesre�u sa te pozicije nego iz kancelarije predsednika stranke. To me je motivisalo, a ne vlast ili funkcija. Naprotiv, to mi je bio veliki li�ni teret. Da nije do�lo do agresije, sve bi se isto tako munjevito razre�ilo �to se ti�e na�e pozicije u saveznoj vladi, jer bi, po dogovoru izme�u Milo�evi�a i mene, republi�ki zakon o informisanju morao da padne onog trenutka kada skup�tina usvoji savezni zakon. U suprotnom, to bi bio kraj mog boravka u vladi. Dva meseca je bio i rok za funkciju mosta preko koga �e da do�e premijer iz DPS-a i, da nije bilo agresije, lupio bih �akom o sto i rekao Milo�evi�u: "Ili sutra premijer iz DPS-a, ili ja ovde vi�e ne�u da sedim". Puklo je u toku rata, kada je po mene bilo najopasnije da pukne. Nisam hteo da se odreknem nijednog principa po cenu da bude �ta bude.
Uro� Komlenovi�
