�etva '99.

Mnogo igara, malo hleba

Ne samo zbog poslednjih nepogoda ve� i zbog niza okasnelih ili pogre�nih mera ekonomske politike republi�ke i savezne vlade, cela lepa pri�a o �etvi i hlebu po�ela je da se topi

Poslednje dve ki�ovite sedmice definitivno su dotukle nade da �e ovogodi�nji rod p�enice bar ubla�iti teku�u op�tu ekonomsku katastrofu Srbije, te da �e na jesen dr�ava izvozom ili trampom bar 500.000 tona vi�kova zaraditi oko 700 miliona nema�kih maraka neophodnih za uvoz energenata i najnu�nijeg repromaterijala. Prerano se la�aju�i i p�eni�nog leka za umirenje upla�enog naroda, nadle�ni ministri za poljoprivredu, srpski Jovan Babovi� i savezni Nedeljko �ipovac, jo� polovinom juna su razvezli pri�u da �e ove godine na oko 700.000 hektara roditi oko 2,8 miliona tona p�enice, te da je dr�ava spremna da otkupi ceo tr�ni vi�ak od oko 1,6 miliona tona. Kako su prelazne strate�ke rezerve navodno oko 700.000 tona, a godi�nja potro�nja p�enice oko 2,1 milion tona, Vlada Srbije je pustila glas da �e za izvoz spremiti izme�u 500.000 i 700.000 tona, a da obim rezervi �ak ni nakon ovog posla ne�e biti smanjen. No, ne samo zbog poslednjih nepogoda ve� i zbog niza okasnelih ili pogre�nih mera ekonomske politike, cela ova lepa pri�a po�ela je da se topi.

LO� KVALITET: Najpre su procene ovogodi�njeg roda jo� pre julskog nevremena krenule nani�e. Institut za tr�i�na istra�ivanja u Beogradu je tako krajem juna procenio da zbog nedovoljne pripreme zemlji�ta, okasnele jesenje setve, slabog prihranjivanja i drugih ratnih razloga, ove godine ukupan rod p�enice ne�e biti ve�i od 2,4 miliona tona. Zatim su pljuskovi, grad i poplave zatekli na njivama oko tre�inu nepo�njevene p�enice, �to je prepolovilo ili gotovo uni�tilo taj neubrani rod, to jest spustilo ga na prosek od oko dve tone po hektaru. Aproksimativno, ka�u �itarski trgovci u Novom Sadu, ukupan rod u Srbiji verovatno ne�e biti ve�i od dva miliona tona p�enice veoma lo�eg kvaliteta. U stvari, neki skladi�tari smatraju da kvalitet ve�ine dosad predate p�enice nikad nije bio ni�i, a da uslovi za njeno �uvanje nikad nisu bili skuplji. Procenat vlage je veoma visok, ima gljivi�nih oboljenja, tvrdo�a je niska, na njivama je bilo mnogo korova, itd. Sve u svemu, prema neoficijelnim izjavama (jer dr�avne slu�be izbegavaju da objave ta�ne podatke), u silose dr�avnih rezervi sliva se relativno malo p�enice i to �esto slabog kvaliteta. To jednostavno zna�i da ni planiranih 1,6 miliona tona otkupa ne�e biti realizovano. A da bi se ono �to je otkupljeno moglo spremiti za izvoz moralo bi biti pome�ano sa velikim koli�inama mnogo kvalitetnije p�enice - da bi na svetskoj pijaci uop�te dobilo karakter hlebnog �ita. Pri svemu tome, Srbija nije u stanju da pripremi jeftine transportne aran�mane �ak ni preko Dunava - do luka na Crnom moru, jer jo� nije razja�njen niz "me�uuslovljenosti" oko plovidbe sa Rumunijom i Bugarskom (u su�tini na�im konkurentima na evropskoj �itnoj pijaci).

MUKE SA CENOM: Konstrukcija Vlade Srbije za otkup ovogodi�njeg roda p�enice tako�e je jedan od razloga �to ranije objavljeni izvozni planovi nisu realni. Otkupna cena p�enice od 1,5 dinara za kilogram mo�da je u junu i bila prihvatljiva, mada je Zadru�ni savez kao najni�u mogu�u cenu izra�unao 1,63 dinara za kilogram, a drugi su tra�ili i vi�e. Mo�da se ta cena i danas mo�e oceniti kao podno�ljiva, jer seljaci prihvataju od nakupaca i cenu od 1,30 dinara po kilogramu - pod uslovom da se isplata obavlja odmah. No, Vladina konstrukcija isplate u tri dela - 40 odsto do kraja avgusta, a naredne dve rate na jesen, objektivno tu cenu �ini nedovoljnom za prostu reprodukciju, �ak i ako se brzina porasta crnog deviznog kursa i nadalje zadr�i na sporom tempu od oko pet odsto mese�no. A to je malo verovatno, upravo zbog one prve obaveze - da se do kraja avgusta seljacima isplati blizu milijardu dinara za 40 odsto predate p�enice (naravno, sa smanjenjem otkupa tr�nog vi�ka smanji�e se i volumen potrebnih sredstava). Kako je nerealno o�ekivati da guverner Narodne banke Jugoslavije mo�e iz bankarskog sistema (koji je jo� od po�etka rata pod njegovom prinudnom upravom, jer on ima prava da vodi politiku bankarskih plasmana) lako iscediti te pare, paralelno sa kreditima za obnovu elektroprivrede, a jo� je nerealnije da srpski ministar finansija prona�e taj novac u famoznom "agrarnom bud�etu" (pre svega zbog nemo�i svih poreskih obveznika da izvr�avaju svoje obaveze prema dr�avi) - �ini se da �e ubrzanje inflacije biti neminovno. Tako �e, na paradoksalan na�in, pritisak seljaka za isplatu p�enice obezvrediti cenu p�enice - pa je njima teorijski svejedno - ili da p�enicu daju u pola cene, ili da im ona bude ispla�ena u novcu �ija je vrednost prepolovljena. (Uzgred budi re�eno, izjava generala Pavkovi�a da dr�ava duguje vojnim rezervistima oko milijardu dinara lepo ilustruje cenu vojne "pobede" na Kosovu - koja je samo po osnovu vojni�kih dnevnica odnela pola ovogodi�nje �etve.)

Pri svemu tome valja se na izvestan na�in "suprotstaviti" oceni da je posle NATO bombardovanja industrija poru�ena, ali je zato na�a perspektiva u agraru koji je o�uvan. Poljoprivreda nije uni�tena NATO bombama, ali je pauperizovana merama ekonomske politike (neko je morao platiti desetogodi�nje vojevanje). Ilustracija za ovu tvrdnju ima previ�e. Prema podacima koje iznosi Momir Jovanovi�, generalni direktor novosadske "Neoplante" (u "Dnevniku" od 18. jula), pre deset godina Jugoslavija je imala 2,7 miliona goveda, a sada je u tovu 1,7 miliona grla. Ne pamti se kada je broj svinja bio manji od 3,8 miliona komada, a jo� pre deset godina bio je preko pet miliona. Tako oko 900 klanica u zemlji nema �ta da kolje i ve�ina radi sa manje od 10 odsto kapaciteta, itd. Uprkos ovako niskoj proizvodnji, cena �ive mere svinja pala je u julu na oko 14 dinara po kilogramu, zbog skupe sto�ne hrane i osiroma�enih kupaca, koji se pri tome pla�e i da pune zamrziva�e (neizvesnost oko snabdevanja strujom). �injenica da cene stoke ovih dana kao da kre�u navi�e mo�e se objasniti jednom dobrom i jednom lo�om ve��u. Najpre lo�a - seljaci verovatno ra�unaju da stoku nastave da hrane p�enicom. Dobra vest je da kukuruz zasad izgleda odli�no. To zna�i da �e dr�avni propagandni aparat veoma brzo napustiti pri�u o p�enici i krenuti sa reporta�ama o kukuruzu. Samo da tako i njega ne ureknu.