Žetva '99.

Mnogo igara, malo hleba

Ne samo zbog poslednjih nepogoda već i zbog niza okasnelih ili pogrešnih mera ekonomske politike republičke i savezne vlade, cela lepa priča o žetvi i hlebu počela je da se topi

Poslednje dve kišovite sedmice definitivno su dotukle nade da će ovogodišnji rod pšenice bar ublažiti tekuću opštu ekonomsku katastrofu Srbije, te da će na jesen država izvozom ili trampom bar 500.000 tona viškova zaraditi oko 700 miliona nemačkih maraka neophodnih za uvoz energenata i najnužnijeg repromaterijala. Prerano se laćajući i pšeničnog leka za umirenje uplašenog naroda, nadležni ministri za poljoprivredu, srpski Jovan Babović i savezni Nedeljko Šipovac, još polovinom juna su razvezli priču da će ove godine na oko 700.000 hektara roditi oko 2,8 miliona tona pšenice, te da je država spremna da otkupi ceo tržni višak od oko 1,6 miliona tona. Kako su prelazne strateške rezerve navodno oko 700.000 tona, a godišnja potrošnja pšenice oko 2,1 milion tona, Vlada Srbije je pustila glas da će za izvoz spremiti između 500.000 i 700.000 tona, a da obim rezervi čak ni nakon ovog posla neće biti smanjen. No, ne samo zbog poslednjih nepogoda već i zbog niza okasnelih ili pogrešnih mera ekonomske politike, cela ova lepa priča počela je da se topi.

LOŠ KVALITET: Najpre su procene ovogodišnjeg roda još pre julskog nevremena krenule naniže. Institut za tržišna istraživanja u Beogradu je tako krajem juna procenio da zbog nedovoljne pripreme zemljišta, okasnele jesenje setve, slabog prihranjivanja i drugih ratnih razloga, ove godine ukupan rod pšenice neće biti veći od 2,4 miliona tona. Zatim su pljuskovi, grad i poplave zatekli na njivama oko trećinu nepožnjevene pšenice, što je prepolovilo ili gotovo uništilo taj neubrani rod, to jest spustilo ga na prosek od oko dve tone po hektaru. Aproksimativno, kažu žitarski trgovci u Novom Sadu, ukupan rod u Srbiji verovatno neće biti veći od dva miliona tona pšenice veoma lošeg kvaliteta. U stvari, neki skladištari smatraju da kvalitet većine dosad predate pšenice nikad nije bio niži, a da uslovi za njeno čuvanje nikad nisu bili skuplji. Procenat vlage je veoma visok, ima gljivičnih oboljenja, tvrdoća je niska, na njivama je bilo mnogo korova, itd. Sve u svemu, prema neoficijelnim izjavama (jer državne službe izbegavaju da objave tačne podatke), u silose državnih rezervi sliva se relativno malo pšenice i to često slabog kvaliteta. To jednostavno znači da ni planiranih 1,6 miliona tona otkupa neće biti realizovano. A da bi se ono što je otkupljeno moglo spremiti za izvoz moralo bi biti pomešano sa velikim količinama mnogo kvalitetnije pšenice - da bi na svetskoj pijaci uopšte dobilo karakter hlebnog žita. Pri svemu tome, Srbija nije u stanju da pripremi jeftine transportne aranžmane čak ni preko Dunava - do luka na Crnom moru, jer još nije razjašnjen niz "međuuslovljenosti" oko plovidbe sa Rumunijom i Bugarskom (u suštini našim konkurentima na evropskoj žitnoj pijaci).

MUKE SA CENOM: Konstrukcija Vlade Srbije za otkup ovogodišnjeg roda pšenice takođe je jedan od razloga što ranije objavljeni izvozni planovi nisu realni. Otkupna cena pšenice od 1,5 dinara za kilogram možda je u junu i bila prihvatljiva, mada je Zadružni savez kao najnižu moguću cenu izračunao 1,63 dinara za kilogram, a drugi su tražili i više. Možda se ta cena i danas može oceniti kao podnošljiva, jer seljaci prihvataju od nakupaca i cenu od 1,30 dinara po kilogramu - pod uslovom da se isplata obavlja odmah. No, Vladina konstrukcija isplate u tri dela - 40 odsto do kraja avgusta, a naredne dve rate na jesen, objektivno tu cenu čini nedovoljnom za prostu reprodukciju, čak i ako se brzina porasta crnog deviznog kursa i nadalje zadrži na sporom tempu od oko pet odsto mesečno. A to je malo verovatno, upravo zbog one prve obaveze - da se do kraja avgusta seljacima isplati blizu milijardu dinara za 40 odsto predate pšenice (naravno, sa smanjenjem otkupa tržnog viška smanjiće se i volumen potrebnih sredstava). Kako je nerealno očekivati da guverner Narodne banke Jugoslavije može iz bankarskog sistema (koji je još od početka rata pod njegovom prinudnom upravom, jer on ima prava da vodi politiku bankarskih plasmana) lako iscediti te pare, paralelno sa kreditima za obnovu elektroprivrede, a još je nerealnije da srpski ministar finansija pronađe taj novac u famoznom "agrarnom budžetu" (pre svega zbog nemoći svih poreskih obveznika da izvršavaju svoje obaveze prema državi) - čini se da će ubrzanje inflacije biti neminovno. Tako će, na paradoksalan način, pritisak seljaka za isplatu pšenice obezvrediti cenu pšenice - pa je njima teorijski svejedno - ili da pšenicu daju u pola cene, ili da im ona bude isplaćena u novcu čija je vrednost prepolovljena. (Uzgred budi rečeno, izjava generala Pavkovića da država duguje vojnim rezervistima oko milijardu dinara lepo ilustruje cenu vojne "pobede" na Kosovu - koja je samo po osnovu vojničkih dnevnica odnela pola ovogodišnje žetve.)

Pri svemu tome valja se na izvestan način "suprotstaviti" oceni da je posle NATO bombardovanja industrija porušena, ali je zato naša perspektiva u agraru koji je očuvan. Poljoprivreda nije uništena NATO bombama, ali je pauperizovana merama ekonomske politike (neko je morao platiti desetogodišnje vojevanje). Ilustracija za ovu tvrdnju ima previše. Prema podacima koje iznosi Momir Jovanović, generalni direktor novosadske "Neoplante" (u "Dnevniku" od 18. jula), pre deset godina Jugoslavija je imala 2,7 miliona goveda, a sada je u tovu 1,7 miliona grla. Ne pamti se kada je broj svinja bio manji od 3,8 miliona komada, a još pre deset godina bio je preko pet miliona. Tako oko 900 klanica u zemlji nema šta da kolje i većina radi sa manje od 10 odsto kapaciteta, itd. Uprkos ovako niskoj proizvodnji, cena žive mere svinja pala je u julu na oko 14 dinara po kilogramu, zbog skupe stočne hrane i osiromašenih kupaca, koji se pri tome plaše i da pune zamrzivače (neizvesnost oko snabdevanja strujom). Činjenica da cene stoke ovih dana kao da kreću naviše može se objasniti jednom dobrom i jednom lošom vešću. Najpre loša - seljaci verovatno računaju da stoku nastave da hrane pšenicom. Dobra vest je da kukuruz zasad izgleda odlično. To znači da će državni propagandni aparat veoma brzo napustiti priču o pšenici i krenuti sa reportažama o kukuruzu. Samo da tako i njega ne ureknu.