Čekajući finale

Cetinje i Podujevo

Pokvarenjake je lako prepoznati: njima je uvek neko drugi kriv

Vojislav Šešelj svuda naokolo galami kako treba disciplinovati Crnu Goru, jer ako ona ode, pa se raspadne Jugoslavija, onda će Srbi definitivno izgubiti Kosovo. Tobože je "kvaka" u tome da je garantovana celovitost Jugoslavije, pa ako je, jelte, sami razbucamo, ode i Kosovo "na doboš". To je razlog što radikali, a i socijalisti, pa i deo srpske političke elite, misle da građani Crne Gore treba da se žrtvuju, a nije razlog, ta briga o Kosovu, da se zapitaju šta bi sami mogli da učine, kad već ništa do sada nisu pametno učinili, a kamoli da se oni sada, za promenu, lično žrtvuju radi opšteg interesa, pa lepo da podnesu ostavke, ali prave, povuku se iz političkog života i stvore šansu da se spasava šta se još dâ spasiti.

U tom nastojanju da preko drugog objašnjavaju i rešavaju sopstvene probleme i nevolje zemlje kojom upravljaju, oni su sada spremni da se bore do glave poslednjeg Crnogorca, samo njima ni vlas s glave da ne fali. Jer, kobajagi, na Cetinju leži ključ od Podujeva, a Beograd s tim nema nikakve veze, pa kad bi Crnogorci bili dovoljno kooperativni, te pristali da trpe Miloševića i Šešelja još neku godinicu, onda bi nam ova dvojica svojim političkim umećem i posebno političkim kredibilitetom povratili Kosovo, ako je već prošao voz za Viroviticu.

Da je reč o odgovornim političarima, ne bi dopustili da ih dobar deo Srbije vitla ulicama već bi se sami povukli radi nacionalnog i državnog interesa. Dogodile bi se, možda, dve stvari: prvo, otvorili bi mogućnost da se odnosi u federaciji pokušaju urediti na način koji bi bio prihvatljiv i za Crnu Goru, mada nije isključeno da srpska strana federacije pristane na to rukovođena interesima gašenja požara u kući, i drugo, popravio bi se položaj Srbije i Jugoslavije u predstojećim pregovorima oko političkog statusa i ostalih stvari koje se tiču Kosova. Dakle, da su oni odgovorni ljudi, ne bi niko morao da ih tera s vlasti, već bi se sami povukli.

Pokušajte da zamislite kredibilitet srpsko-jugoslovenske delegacije na nekim budućim pregovorima o Kosovu, pod uslovom da se ovde ništa ne promeni. S obzirom na to da bi našu stranu predstavljali kandidati za pitomce zatvora u Ševeningenu koji ordinira za potrebe Haškog tribunala, s albanske strane bi mogao da bude i prazan sto, pa bi i ta prazna strana stola više dobila nego ova pamet koja sada ističe da sudbina Kosova zavisi od Mila Đukanovića, a ne od sudbine Slobodana Miloševića.

Naravno, nije mi sunce udarilo u glavu pa da sam zbog toga poverovao da će podneti ostavke. Naprotiv, verujem da će vlast braniti do poslednje kapi tuđe krvi. Pokušavam tek da ukažem na činjenicu da s ovom vlašću Srbija nema šansu da sačuva bilo šta od Kosova, čak i da Crnogorci ostanu u ovakvoj ili onakvoj federaciji.

Nedavno je na ruskoj televiziji ispričan vic koji kruži Srbijom. Stavio Slobodan Milošević unuka na krilo i pita ga "Šta ćeš biti kad porasteš?" "Predsednik", kaže dete. Milošević izvi obrvu i reče: "A šta će onda deda da radi?" Žalosno je što je to samo drugima smešno.