Srbija u razbijenom ogledalu

Da li se �ablja�ki ustav mo�e popraviti

Mesec dana po izlasku iz ratnog stanja koje je va�ilo na jednom delu teritorije Jugoslavije a na drugom nije, problematizuje se polo�aj aktuelnog re�ima u Srbiji, ali i sudbina zajedni�ke dr�ave, SR Jugoslavije. Predstavnici dva autoritarna re�ima u pregovorima se sme�e, opozicije se sme�e, dok se po pijacama, po �elezni�kim stanicama i po kafanama ponavlja pitanje: "Odo�e li Crnogorci?" Vojislav Ko�tunica, predsednik DSS-a, upozorava: "Ili �e se dr�ava na federalnoj osnovi preurediti, ili �e se razdru�iti", dodaju�i da uprkos istorijskim razlozima za njeno postojanje zajedni�ku srpsko-crnogorsku dr�avu ne treba odr�avati silom - o njoj treba da se odlu�uje na ustavotvornoj skup�tini.

Mogu li se popraviti na�a savezna dr�ava i njen "�ablja�ki ustav", ili preti jo� jedna stra�na afera koja �e nas sve izlo�iti novim isku�enjima? Ata su o tome 19. jula 1999. govorili pravnik Kosta �avo�ki, stru�njak za federalizam Slobodan Samard�i� i politikolog Slobodan Antoni�, u�esnici "Razgovora s Milo�evi�em" u Pres-klubu beogradskog Medija centra?

Kosta �avo�ki, Pravni fakultet

Nema izgleda za pobolj�anje

Va�e�i ustav SRJ od 27. aprila '92. godine ne priznaje secesiju. On o tome uop�te ne govori i iz toga se mo�e izvu�i zaklju�ak da secesija nije ustavno dopu�tena. Drugo je, naravno, pitanje da li je ona mogu�na.

Federacije po pravilu ne predvi�aju secesiju i jedini izuzetak je bio nekada�nji Sovjetski Savez, koji je takvu mogu�nost dopu�tao, pa je ona i iskori��ena.

Takozvane dvojne federacije, federacije sastavljene samo iz dve federalne jedinice, po pravilu su u istoriji bile neuspe�ne. Jedan takav primer je Pakistan iz vremena kada je i isto�ni deo Pakistana, dana�nja dr�ava Banglade�, bio u sastavu pa se otcepio; drugi je primer Kipra, gde su bile dve federalne jedinice, turska i gr�ka, Kipar se raspao jo� pre skoro 30 godina; a tre�i primer je �ehoslova�ka, koja se tako�e razi�la (na miran na�in) i napravljene su dve dr�ave.

Po ustavu iz 1992, i Savezna Republika Jugoslavija je jedna vrsta federacije ali, ipak bih rekao, sa izvesnim konfederalnim elementima. U �emu se oni ogledaju? Najpre u relativno maloj nadle�nosti federacije, zatim u nemo�i saveznih organa, iz politi�kih razloga, zbog stanja i u Srbiji i u Crnoj Gori, da i onu nadle�nost koju su imali efektivno ostvaruju.

"VE�A RAVNOPRAVNOST": Federacija, bar po modelu iz SAD, pretpostavlja dvostruku prirodu koja se ogleda u sastavu saveznog parlamenta.

Shodno na�elu jednakosti federalnih jedinica konstituisano je Ve�e republika, u kome su obe federalne jedinice, i Crna Gora i Srbija, jednako zastupljene sa po 20 poslanika, dakle potpuno su ravnopravne. Drugo ve�e je ve�e gra�ana, savezno ve�e, koje bi po na�elu federalizma trebalo da po�iva na jednakosti gra�ana. To crnogorskim glavarima iz 1992. godine nije odgovaralo, pa su insistirali na, tako da ka�em, "ve�oj ravnopravnosti" Crnogoraca, pa umesto da imaju samo �est ili sedam poslanika u Ve�u gra�ana, shodno broju stanovnika (mislim da Crna Gora ima oko 670.000 stanovnika), oni su po ustavu dobili 30 predstavnika, tako da su crnogorski gra�ani pet puta ravnopravniji, odnosno bolje predstavljeni u Vecu gra�ana od gra�ana Republike Srbije. Sad se postavlja pitanje otkuda tvrdnja da Crna Gora u federaciji nije dovoljno ravnopravna kad je ocigledno potpuno ravnopravna u Ve�u republika iako ima 18 puta manje stanovnika, a u Ve�u gra�ana su njeni gra�ani pet puta ravnopravniji od srpskih gra�ana.

Izgleda da nema nikakvih izgleda za stvarno pobolj�anje ove federacije, odnosno za omogu�avanje da savezni organi budu delotvorniji, jer to podrazumeva pre�utni pristanak i jedne i druge strane. Federalizam podrazumeva konstitucionalizam, dakle ustavnost, a ne autoritarnu i polutotalitarnu vlast. To mogu biti samo, kako bi to Karl Fridrih rekao, kvazifederacije. Dakle, ukoliko je vlast autoritarna, ukoliko ne po�tuje vlastiti ustav, onda federalni aran�man nije mogu�an. Dakle, re�im je takav da onemogu�ava pravu federaciju, pre svega, naravno, zbog Slobodana Milo�evi�a.

ODLAGANJE RASPADA: Mogu�nost, koju je nagovestio Mijat Aukovi�, da se ova federacija navodno pobolj�a tako �to bi se pribli�ila konfederaciji po mom sudu predstavlja poku�aj da se odlo�i trenutak secesije Crne Gore, a savezni ustav tako prilagodi i promeni da bi takvu secesiju dopustio u budu�nosti kad to crnogorskim politi�arima bude odgovaralo. To re�enje bi predstavljalo konfederalizovanje Jugoslavije, ja�anje federalnih jedinica �ak mo�da uz izri�ito dopu�tanje mogu�nosti samoopredeljenja naroda na referendumu... (te�i se ustavnom re�enju, poput onog iz brionskog ustava one SFRJ iz '74. godine. Dodu�e, ni taj ustav nije dopu�tao secesiju, ali je dobrim delom mogao da je nagovesti, jer je bio uveden princip potpune jednoglasnosti).

Liberali i jo� neki u Crnoj Gori zala�u se da se secesija odmah izvr�i.

Ne vidim kako se bilo koji od ovih predloga mo�e ostvariti uz saglasnost i jedne i druge strane. Pre �e biti da se ovi razgovori vode da bi se za neko drugo vreme odlo�io sukob koji trenutno postoji. Dobrim delom to zavisi od crnogorskog vrha. Onoga �asa kad naume da secesiju izvedu, oni �e to u�initi ne pitaju�i da li savezni ustav to dopu�ta, nego �e imati na umu samo dva �inioca: jedno je sadr�ina saveta njihovih saveznika i nalogodavaca, pre svega Amerikanaca, a drugo je procena do kakvih bi unutra�njih procesa u samoj Crnoj Gori to moglo dovesti - da li bi se eventualno odvajanje moglo izvesti bez ozbilnijih oblika unutra�njeg mete�a, da ne ka�em gra�anskog rata.

Slobodan Samard�i�, Institut za evropske studije

Raspada se partijska dr�ava

Federacija je nastala kao partijska dr�ava zato �to su se dva rukovodstva dve vladaju�e stranke prosto na�la, dogovorila se februara 1992. o glavnim na�elima, ta na�ela preto�ila u ustavni predlog, i onda je federacija izglasana u postupku koji je i legalno i proceduralno bio veoma problemati�an.

Funkcionisala je kao partijska dr�ava, van tih okvira o kojima su se oni sami dogovorili. Upravo su rukovodstva koja su se dogovorila o ustavnim okvirima kr�ila ustavne norme federacije. Federacija je funkcionisala u vidu ad hoc dogovora �elnika ili rukovodstava dve stranke. SR Jugoslavija je zapravo nastavila da ba�tini onaj duh federalizma koji je va�io u Jugoslaviji 50 godina.

Najzad, ona se raspada kao partijska dr�ava. Kada je po�ela da se dovodi u pitanje ta ekstrakonstitucionalna federacija? U leto 1997. godine, onda kada se vladaju�a stranka u Crnoj Gori razdvojila na dve stranke, kada je vladaju�a stranka do�la u unutra�nje neprilike i pogotovu onda kada je Slobodan Milo�evi� postao predsednik savezne dr�ave - to je bio presudni �inilac, a ne kr�enje ustava, koje su �inili i srpsko i crnogorsko rukovodstvo.

Moj zaklju�ak je da je to federacija koja de facto ne postoji, da je u potpunom raspadu, ali da ona postoji de jure - zato �to ni srpsko ni crnogorsko rukovodstvo nisu jo� spremni da taj Rubikon prekora�e. Milo �ukanovi� jo� ne zna kakva je situacija u Crnoj Gori, kako �e na odluku o secesiji reagovati gra�ani Crne Gore. Slobodan Milo�evi� ne zna �ta da radi sa tom federacijom...

TANAK KON�I�: Najve�i apsurd je to �to je stav me�unarodne zajednice u ovom momentu ono �to omogu�ava opstanak te de jure federacije. To je onaj tanki kon�i� na kome se SRJ uop�te dr�i. �ini se da �e ona opstati neko vreme dok me�unarodna zajednica ili, da budem konkretniji, velike sile druga�ije ne odlu�e... Me�unarodnim faktorima (sada) ne odgovara odvajanje Srbije i Crne Gore zato �to u tom slu�aju ne bi znali �ta da rade s Kosovom - onda Kosovo ne bi bilo vezano za SR Jugoslaviju, kako to pi�e u svim dokumentima, ve� bi se stvorila mogu�nost da se Kosovo odvoji. U ovom trenutku, kao �to je poznato, ne postoji raspolo�enje u me�unarodnoj zajednici da se Kosovo odvoji, da dobije nezavisnost, ne, naravno, ni zbog Albanaca ni zbog Kosova nego zbog presedana koji se ne bi mogao dopustiti. O tome se razmi�lja mo�da tek u nekom drugom ili tre�em koraku...

�ini mi se da �e to biti odlu�uju�i �inilac na osnovu koga �e me�unarodna zajednica i velike sile pritiskati pre svega �ukanovica, jer oni su s njim u kontaktu, sa Milo�evi�em vi�e nisu, da odlo�i ovo pitanje de jure opstanka federacije... koja �e nastaviti da �ivi u re�imu dve potpuno odvojene dr�ave koje nemaju nikakve veze jedna s drugom, ni pravne ni institucionalne, gotovo nikakve ni ekonomske, ali �e postojati ta tanka opna Ustava SRJ iz 1992. i me�unarodnog statusa federacije...

Milan Milo�evi�

Slobodan Antoni�, Filozofski fakultet, Novi Sad

Federacija bez stranke

"Bez obzira na to kakav identitet ose�aju obi�ni gra�ani, ono �to je bitno za funkcionisanje dr�ave jeste identitet politi�kih elita, a mi u tom pogledu imamo dva politi�ka dru�tva. Ova federacija postoji ve� sedam godina i pre toga je postojala zajedni�ka dr�ava ali u ovom trenutku nema ni jedne jedine stranke koja bi imala svoje poslanike i u jednom i u drugom parlamentu. Izme�u '92. i '96. godine Ae�elj, (odnosno SRS) je imao osam poslanika u Skup�tini Crne Gore, ali na izborima '96. i posle '98. godine oni su osvojili jako malo glasova. To je situacija druga�ija od one koja je bila izme�u dva svetska rata, u razdoblju parlamentarizma 1919-29. godine, kada su u Crnoj Gori glavne (70 odsto bira�kog tela) bile one stranke koje su imale centrale u Beogradu: Radikalna i Demokratska stranka, zemljoradnici su dobijali ne�to mandata, na prvim izborima republikanci i komunisti.

Jedina stranka u Crnoj Gori koja je zapravo bila crnogorska (oblasna, pokrajinska) bila je Crnogorska federalisti�ka, koja se na izborima '25. i '27. godine zvala Crnogorska stranka, ali ona nikada nije uspela da osvoji vi�e od 28 odsto glasova.

Sada �ak i stranka kao �to je Bulatovi�eva, koja je veoma bliska jednoj srbijanskoj stranci nije se usudila da ka�e da je deo jedne �ire stranke. "Ako imate federalizam u kome nemate zajedni�kih partija, onda je to ve� na politi�ko-sociolo�kom nivou konfederacija", konstatuje Antoni�.

Mo�e li se sazvati Ustavotvorna skup�tina?