Modeli

Zakon za poštene izbore

Ekspertski tim Centra za slobodne izbore (Vladimir Goati, Mirjana Pajvančić, Slobodan Vučetić, Zorica Radović, Snježana Milivojević, Slobodanka Nedović, i Miloš Todorović) napravio je predlog modela tri zakona: Zakona o izboru narodnih poslanika i odbornika, Zakon o političkim strankama i Zakon o finansiranju političkih stranaka, s ciljem da se u Srbiji uspostavi dobra normativna osnova za fer i poštene izbore. "Vreme" predstavlja bitne novine u ovim političkim zakonima.

Načelo proporcionalnosti: Ekspertska grupa predlaže jednoobrazan izborni princip - načelo proporcionalsti bude primenjen na svim nivoima (republičkim, pokrajinskim i opštininskim).

Jedna izborna jedinica: Za izbor narodnih poslanika u Narodnu skupštinu Srbije obuhvaćena cela teritorija Republike Srbije.

(Na izborima '92. i '93. Srbija je bila podeljena na devet jedinica, a 1997. broj je pred same izbore povećan na 29.)

Cenzus: Predlaže se smanjenje cenzusa koji lista treba da dobije da bi učestvovala u raspodeli mandata sa pet na tri odsto.

Javna glasila: Dužna su da obezbede ravnopravan tretman svim učesnicima u izbornom postupku.

Javna glasila ne smeju da omoguće učesnicima u izborima predstavljanje izvan informativno - političkih programa ili rubrika.

Javna glasila su obavezna da se pridržavaju Pravila o ponašanju javnih glasila u izborima, koje usvaja Narodna skupština na predlog Medijskog izbornog saveta.

Plaćeno izborno oglašavanje: Nije dozvoljeno u elektronskim glasilima i u glasilima koja se finansiraju iz javnih prihoda.

Medijski izborni savet (MIS): Prati i nadzire rad glasila u izbornoj kampanji. Medijski savet bira skupština najkasnije tri meseca pre isteka poslednjeg roka kada se moraju raspisati izbori. Članove predlažu profesionalne novinarske organizacije. (Alternativa: profesionalne novinarske organizacije i podnosioci lista koje imaju predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji na paritetnoj osnovi.)

Ovlašćenja: MIS može predložiti RIK-u da proglasi izbore neregularnim u slučaju:

izuzetnog favorizovanja pojedinih stranaka ili kandidata u najgledanijim programima elektronskih glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda; ako državni organi tokom kampanje sistematski krše obavezu da pod jednakim uslovima dostavljaju informacije različitim glasilima ili odbijaju da saopšte informacije od značaja za izbore.

Identifikacija birača: Obavlja se optičkim čitačem pre ulaska na biračko mesto. Posle toga se na kažiprst birača nanosi sprej za obeležavanje.

Raspodela mandata: Izborna komisija raspodeljuje mandate izbornim listama primenom sistema matematičkih srazmera.

Formula za raspodelu mandata: Po formuli Hare-Nimazer, ukupan broj poslaničkih mesta množi se brojem važećih glasova koje je osvojila lista. Dobijeni proizvod se potom deli ukupnim brojem glasova datih svim listama, izuzimajući glasove date onim listama koje nisu ispunile uslov za raspodelu. Svakoj od lista dodeljuje se onoliko mandata koliko celih brojeva proizilazi iz ove proporcije.

Izborni delikti: Kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine: ko spreči kandidovanje; ko drugog onemogući da glasa ili nekome protivpravno omogući da glasa; ko na nedozvoljeni način utiče na birača da glasa ili ne glasa; ko posle izbora pozove birača na odgovornost zbog ne\sudelovanja u izborima ili zahteva od njega da kaže kako je glasao; ko zloupotrebi pravo glasa; ko povredi tajnost glasanja; ko falsifikuje izbore; ko uništi dokumenta o izboru; ko onemogućava pravo na kandidovanje; ko povredi slobodu opredeljenja pri glasanju; ko glasa umesto drugog ili koristi više od jednog glasačkog listića; ko sastavi netačni birački spisak; ko sprečava ili ometa glasanje; ko sprečava praćenje izbora...

(Za članove izborne komisije koji se ogreše o zakon kazne mogu biti i tri puta veće od kazni za obične građane.)

Političke stranke: Po predlogu Zakona o političkim strankama, broj osnivača stranke povećava se na 3000 (do sada je bilo 100), a za manjine minimum 500.

Preregistracija: Sve stranke moraju se preregistrovati u roku od šest meseci, a ovoj obavezi ne podležu stranke koje su od 1990. imale poslanike u ma kom sazivu, bilo da su mandate osvojile samostalno ili u koalicijama.

Zabrana: Ustavni sud može da zabrani stranku ako: ima za cilj nasilno menjanje ustavnog poretka; narušava teritorijalnu celokupnost i nezavisnost Srbije; krši zajemčene slobode i prava čoveka, izaziva versku, nacionalnu ili rasnu mržnju; osniva vojne ili paravojne organizacije ili ako je s njima povezana. Sud može da zabrani rad samo pojedinih organa stranke.

Ograničenje članstva: Pripadnici vojske i policije ne mogu biti članovi stranaka, sudije, tužioci i pravobranioci ne mogu biti članovi organa političkih stranaka.

Ime: Nazivi i stranke ne mogu nositi lično ime ili nadimak. Cilj je da se zaštite imena poznatih istorijskih ličnosti od zloupotreba - stranke, po intenciji predlagača, ne mogu nositi ime Nikole Pašića, Ljube Davidovića, Vojvode Vuka, itd...

Finansiranje stranaka: Zabranjuje se finansiranje stranaka novcem iz inostranstva, novcem iz domaćih preduzeća u kojima postoji javni (državni) kapital kao i novcem iz kazina, kladionica i igara na sreću.

Izborni troškovi: Za finansiranje izborne kampanje udeo sredstava koji su prikupljeni iz privatnih izvora ne sme preći sumu koja se dobija iz budžeta.