Srbija u razbijenom ogledalu

Audijencija radi mobilizacije

Početak razgovora oko rekonstrukcija vlada (savezne i republičke) ne obećava ništa dobro. Naprotiv, najavljuje zaoštravanje političkih sukoba. Da li su prevremeni izbori na vidiku?

Dva premijera, savezni g. Momir Bulatović i srpski g. Mirko Marjanović ove nedelje obavljaju konsultacije s parlamentarnim strankama radi rekonstrukcije kabineta. Ta operacija je mogla da liči na postavljanje političkih pontonskih mostova, ali po atmosferi koja prati te političke događaje pre će biti da je to sakupljanje vojski pred bitku.

Tačno u podne 4. avgusta u zgradi vlade Srbije, teško oštećenoj u NATO bombardovanju 8. maja, počele su konsultacije premijera Marjanovića sa predstavnicima stranaka koje imaju poslanike u srpskom parlamentu. Nešto pre 12 časova u zgradu su ušli lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj, predsednik poslaničkog kluba Srpskog pokreta obnove (SPO) Milan Miković i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa. Pre početka konsultacija Miković, Kasa i Šešelj nisu davali izjave novinarima. Stav prve dvojice se mogao naslutiti, a pitanje je bilo šta će reći Šešelj, koji je na kraju rata, pošto je Skupština prihvatila plan Ahtisari-Černomirdin o dolasku UN na Kosovo, zajedno sa svim svojim ministrima podneo ostavku na mesto u vladi i raskinuo koaliciju sa JUL-om i SPS-om. Predsednik Republike Milan Milutinović je potom doneo uredbu po kojoj radikali ostaju u vladi. Takvo stanje je produženo i pošto je Skupština 15. jula odobrila ratne uredbe i neke od njih ukinula. Neki pravnici (D. Popović) smatraju sasvim neuobičajenim da ministri u ostavci obavljaju dužnost pod prinudom. U Srbiji se počesto dešavalo da nekoga silom najure s vlasti, a sada se, eto, desilo da nekoga silom drže na vlasti. Radikali su disciplinovano ostajali u vladi, ali se po nekim izjavama (T. Nikolić) moglo naslutiti da će oni insistirati na svom razrešenju, pa možda i izazvati krizu vlade i raspisivanje vanrednih izbora.

PRELAZNA REKONSTRUKCIJA: Posle obavljenih konsultacija potvrdilo se da SPO i SVM ne žele da učestvuju u novoj, rekonstruisanoj Vladi Srbije i da traže da mandatar podnese ostavku i da se formira prelazna vlada. Miković je kazao da je stav SPO-a da postojeća rekonstruisana vlada ne bi omogućila Srbiji i SR Jugoslaviji izlazak iz izolacije u kojoj se sada nalaze. Slične stavove izneo je i predsednik SVM-a Jožef Kasa. On je ubo u bolno mesto kada je rekao da njegova partija takođe ne želi da učestvuje u rekonstruisanoj vladi, odnosno u vladi koja "ne može da zastupa Srbiju u inostranstvu". Bez obzira na parlamentarnu podršku, ta vlada zaista ima problem funkcionalne neupotrebljivosti velikog broja ministara.

Miković je rekao da su na konsultacijama kod Marjanovića bili i generalni sekretar Socijalističke partije Srbije Gorica Gajević, predsednik Jugoslovenske levice Ljubiša Ristić i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, te da su se predstavnici tri stranke, koje su sada u vladi (SPS, JUL i SRS), odmah izjasnile da uđu u novu rekonstruisanu Vladu Srbije. Miković kaže da je premijer Marjanović ubeđivao predstavnika SPO-a da bi ova stranka trebalo da uđe u vladu i da bi to ojačalo njenu poziciju.

Predstavnici SPS-a, JUL-a i SRS-a posle konsultacija nisu davali izjave. Iz svega proizlazi da je g. Šešelj faktički povukao svoju odluku o raskidanju koalicije sa SPS-om i JUL-om. O personalnom sastavu nove vlade ne zna se mnogo, no moglo bi se pretpostaviti da bi ona mogla biti popunjena ekspertima prihvatljivim za vladajuću garnituru, kako bi se bar privremeno propagandno pariralo zahtevima za formiranje prelazne ekspertske vlade. Nije jasna sudbina Bogoljuba Karića, ministra bez portfelja zaduženog za privatizaciju, koji je u ovu vladu ušao kao nestranački kandidat, ali je u prošlih desetak dana više puta bio prozivan i kaštigovan od strane drugih funkcionera (Buba Morina ga tera da krene na Kosovo).

Vladajuće stranke, a s njima i radikali, nisu davale znaka da će uopšte prihvatiti ideju opozicije o odricanju od vlasti u prelaznom periodu i sada, kako izgleda, na to stavljaju gvozdeni pečat. Naprotiv, oni protiv opozicije vode veoma oštru kampanju. Gradski odbor SPS-s Beograda nedavno je konstatovao kako je bombardovanje zemlje prestalo, ali da se rat protiv nje nastavlja specijalnim sredstvima. Veče pre početka konsultacija u republičkoj vladi Radio-televizija Srbije optužila je lidere opozicionog Saveza za promene da su "kvislinzi" i "produžena ruka NATO-a", uz tvrdnju da su se oni u Crnoj Gori sastali sa Gelbardom, koga je nazvala "glavnim instruktorom kvislinga" u SRJ, i da će im on tamo, u Njivicama, "održati kratak kurs".

GRUBI ODGOVOR: Režim očito veruje da posle ratne kampanje može da prisvoji ratno jedinstvo u odbrani zemlje i da, po okončanju rata, pokaže narodu na "izdajnike" kojih, po ocenama istog režima tokom teškog rata nije bilo. Tokom posete Batočini, Jagodini i Rekovcu srpski premijer Marjanović je za opozicionare rekao da su "plaćeni kvislinzi koji kao pustinjaci lutaju Srbijom", tvrdeći da to ne može da prođe kod naroda jer "ne može se prodati rog za sveću". Predsednik Skupštine Dragan Tomić na proširenoj sednici Gradskog odbora SPS-a tvrdi da će se socijalisti energično suprotstaviti onima koji nameravaju da "ponove 9. mart", da je namera inicijatora peticija za ostavku predsednika Miloševića bila da snime biračko telo, da su oni "videli da ne mogu da krenu u izbornu ofanzivu", da se "demokratija ne može uterivati bombama i pretnjama da će nas poubijati", da je naša zemlja prošla veoma tešku fazu od razbijanja bivše Jugoslavije i "svih pokušaja državnih udara, od 9. marta i 17. novembra", do NATO bombardovanja. Tomić se veoma precizno izjasnio o tome zašto režim ne prihvata da razgovara o ideji prelazne vlade - po njegovim rečima ta "kvislinška vlada (će da) pozove OEBS kako bi pripremila izbore kao one u Crnoj Gori".

Sličnu izjavu koja govori o tome da predstoji oštar sukob s političkim protivnicima dao je i potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović. Portparol SPS-a Ivica Dačić je u intervjuu banjalučkom "Reporteru" kazao kako se Srbija ne nalazi ni u kakvoj političkoj krizi, da je moguće napraviti kompromis tako što bi sve parlamentarne stranke ušle u koalicionu vladu, a da ukoliko ni ta varijanta nije moguća, jedini kompromis jeste da se izađe na izbore.

U toku je aktivnost na terenu, mobilizacija aparata, crna propaganda, obećanja "obnove, rekonstrukcije, otklanjanja posledica NATO bombardovanja i reformski kurs"... Kraće, parole glase: "Počinju reforme na svim poljima"... "Uz pomoć vlade tri puta veća proizvodnja i tri puta veće plate".

To navodi na zaključak da su socijalisti već započeli predizbornu kampanju i da pripremaju teren za iznenadne izbore. Sudeći po njihovom rečniku, učestalosti sastanaka raznih rukovodstava na terenu, "udaranju dangi" itd., predstoji period veoma oštre političke bitke i veoma grube kampanje.

MANJAK LEGALITETA: Trenutno obadve vlade pate od insuficijencije legalnosti. Vraćanjem Šešelja u vladu na republičkom nivou ta stvar je delimično "zakrpljena". Time je stavljen težak žig i na krizu na saveznom nivou. Izgleda da g. Bulatović pokušava da napravi sličan pontonski most za Saveznu vladu, mada je njegov zadatak daleko teži. Saveznu vladu g. Bulatovića ne priznaje vlast jedne od dve federalne jedinice, njena poslednja bogojavljenska (19. januar) rekonstrukcija držala je vodu negde do pred Đurđevdan (28. april) kada je iz te vlade najuren g. Vuk Drašković, predsednik SPO-a. Vlada g. Bulatovića radi u prilično čvrstoj međunarodnoj izolaciji sa zapadne, a, kako izgleda, u priličnoj meri i sa ruske strane. Sam g. Bulatović je ranije sam ili preko svojih partijskih drugova iz SNP-a najavljivao da je spreman da se povuče ako treba, ako od toga zavisi sudbina Jugoslavije. To znači da on stavlja do znanja da on lično neće biti prepreka za slučaj da se šef savezne države g. Milošević direktno ili indirektno sporazume sa crnogorskim predsednikom g. Đukanovićem o tome da crnogorski DPS dobije mandat saveznog premijera. U slučaju da taj sporazum uključi i priznanje prava Skupštini Crne Gore da u Veće republika Skupštine Jugoslavije pošalje svoju izabranu delegaciju, položaj saveznog premijera bio bi prilično nezavisan od ćudi parlamentarne većine u Veću građana i mogao bi uz minimalnu podršku od samo jednog glasa u Veću republika čak i da diktira izborna pravila pa i da donosi važnije zakone. U slučaju da takve podrške nema, taj savezni mandatar bi ipak mogao da raspusti skupštinu, možda i da pozove OEBS, pošto savezna vlada vodi spoljnu politiku zemlje. Otvaranjem grubog političkog sukoba u Srbiji režim stavlja do znanja da na takav ustupak nije spreman. Time je, čini se, određen ishod pregovora s Đukanovićem...

Situacija je rizična, zbog opasnosti da politički sukob siđe na ulicu, da rezultira teškim sukobima ili još gore nekom nekontrolisanom erupcijom. Takođe postoji rizik da javno mnjenje Srbije, istraumirano jučerašnjim ratom i današnjom stradijom pod prismotrom KFOR-a na Kosovu, negativno reaguje na kontakte opozicionih lidera sa zapadnim političarima, povezanim s bombardovanjem Srbije, ovde prilično omrznutim. Umesto da osudi režim za katastrofalnu politiku, javno mnjenje može biti navedeno da pojača patriotski patos i da tako izolovan i katastrofalno neuspešan režim (levica plus radikali) dobije još jednu izbornu podršku. Zamena teza je u toku.