Srbija u razbijenom ogledalu

Audijencija radi mobilizacije

Po�etak razgovora oko rekonstrukcija vlada (savezne i republi�ke) ne obe�ava ni�ta dobro. Naprotiv, najavljuje zao�travanje politi�kih sukoba. Da li su prevremeni izbori na vidiku?

Dva premijera, savezni g. Momir Bulatovi� i srpski g. Mirko Marjanovi� ove nedelje obavljaju konsultacije s parlamentarnim strankama radi rekonstrukcije kabineta. Ta operacija je mogla da li�i na postavljanje politi�kih pontonskih mostova, ali po atmosferi koja prati te politi�ke doga�aje pre �e biti da je to sakupljanje vojski pred bitku.

Ta�no u podne 4. avgusta u zgradi vlade Srbije, te�ko o�te�enoj u NATO bombardovanju 8. maja, po�ele su konsultacije premijera Marjanovi�a sa predstavnicima stranaka koje imaju poslanike u srpskom parlamentu. Ne�to pre 12 �asova u zgradu su u�li lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav �e�elj, predsednik poslani�kog kluba Srpskog pokreta obnove (SPO) Milan Mikovi� i predsednik Saveza vojvo�anskih Ma�ara Jo�ef Kasa. Pre po�etka konsultacija Mikovi�, Kasa i �e�elj nisu davali izjave novinarima. Stav prve dvojice se mogao naslutiti, a pitanje je bilo �ta �e re�i �e�elj, koji je na kraju rata, po�to je Skup�tina prihvatila plan Ahtisari-�ernomirdin o dolasku UN na Kosovo, zajedno sa svim svojim ministrima podneo ostavku na mesto u vladi i raskinuo koaliciju sa JUL-om i SPS-om. Predsednik Republike Milan Milutinovi� je potom doneo uredbu po kojoj radikali ostaju u vladi. Takvo stanje je produ�eno i po�to je Skup�tina 15. jula odobrila ratne uredbe i neke od njih ukinula. Neki pravnici (D. Popovi�) smatraju sasvim neuobi�ajenim da ministri u ostavci obavljaju du�nost pod prinudom. U Srbiji se po�esto de�avalo da nekoga silom najure s vlasti, a sada se, eto, desilo da nekoga silom dr�e na vlasti. Radikali su disciplinovano ostajali u vladi, ali se po nekim izjavama (T. Nikoli�) moglo naslutiti da �e oni insistirati na svom razre�enju, pa mo�da i izazvati krizu vlade i raspisivanje vanrednih izbora.

PRELAZNA REKONSTRUKCIJA: Posle obavljenih konsultacija potvrdilo se da SPO i SVM ne �ele da u�estvuju u novoj, rekonstruisanoj Vladi Srbije i da tra�e da mandatar podnese ostavku i da se formira prelazna vlada. Mikovi� je kazao da je stav SPO-a da postoje�a rekonstruisana vlada ne bi omogu�ila Srbiji i SR Jugoslaviji izlazak iz izolacije u kojoj se sada nalaze. Sli�ne stavove izneo je i predsednik SVM-a Jo�ef Kasa. On je ubo u bolno mesto kada je rekao da njegova partija tako�e ne �eli da u�estvuje u rekonstruisanoj vladi, odnosno u vladi koja "ne mo�e da zastupa Srbiju u inostranstvu". Bez obzira na parlamentarnu podr�ku, ta vlada zaista ima problem funkcionalne neupotrebljivosti velikog broja ministara.

Mikovi� je rekao da su na konsultacijama kod Marjanovi�a bili i generalni sekretar Socijalisti�ke partije Srbije Gorica Gajevi�, predsednik Jugoslovenske levice Ljubi�a Risti� i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav �e�elj, te da su se predstavnici tri stranke, koje su sada u vladi (SPS, JUL i SRS), odmah izjasnile da u�u u novu rekonstruisanu Vladu Srbije. Mikovi� ka�e da je premijer Marjanovi� ube�ivao predstavnika SPO-a da bi ova stranka trebalo da u�e u vladu i da bi to oja�alo njenu poziciju.

Predstavnici SPS-a, JUL-a i SRS-a posle konsultacija nisu davali izjave. Iz svega proizlazi da je g. �e�elj fakti�ki povukao svoju odluku o raskidanju koalicije sa SPS-om i JUL-om. O personalnom sastavu nove vlade ne zna se mnogo, no moglo bi se pretpostaviti da bi ona mogla biti popunjena ekspertima prihvatljivim za vladaju�u garnituru, kako bi se bar privremeno propagandno pariralo zahtevima za formiranje prelazne ekspertske vlade. Nije jasna sudbina Bogoljuba Kari�a, ministra bez portfelja zadu�enog za privatizaciju, koji je u ovu vladu u�ao kao nestrana�ki kandidat, ali je u pro�lih desetak dana vi�e puta bio prozivan i ka�tigovan od strane drugih funkcionera (Buba Morina ga tera da krene na Kosovo).

Vladaju�e stranke, a s njima i radikali, nisu davale znaka da �e uop�te prihvatiti ideju opozicije o odricanju od vlasti u prelaznom periodu i sada, kako izgleda, na to stavljaju gvozdeni pe�at. Naprotiv, oni protiv opozicije vode veoma o�tru kampanju. Gradski odbor SPS-s Beograda nedavno je konstatovao kako je bombardovanje zemlje prestalo, ali da se rat protiv nje nastavlja specijalnim sredstvima. Ve�e pre po�etka konsultacija u republi�koj vladi Radio-televizija Srbije optu�ila je lidere opozicionog Saveza za promene da su "kvislinzi" i "produ�ena ruka NATO-a", uz tvrdnju da su se oni u Crnoj Gori sastali sa Gelbardom, koga je nazvala "glavnim instruktorom kvislinga" u SRJ, i da �e im on tamo, u Njivicama, "odr�ati kratak kurs".

GRUBI ODGOVOR: Re�im o�ito veruje da posle ratne kampanje mo�e da prisvoji ratno jedinstvo u odbrani zemlje i da, po okon�anju rata, poka�e narodu na "izdajnike" kojih, po ocenama istog re�ima tokom te�kog rata nije bilo. Tokom posete Bato�ini, Jagodini i Rekovcu srpski premijer Marjanovi� je za opozicionare rekao da su "pla�eni kvislinzi koji kao pustinjaci lutaju Srbijom", tvrde�i da to ne mo�e da pro�e kod naroda jer "ne mo�e se prodati rog za sve�u". Predsednik Skup�tine Dragan Tomi� na pro�irenoj sednici Gradskog odbora SPS-a tvrdi da �e se socijalisti energi�no suprotstaviti onima koji nameravaju da "ponove 9. mart", da je namera inicijatora peticija za ostavku predsednika Milo�evi�a bila da snime bira�ko telo, da su oni "videli da ne mogu da krenu u izbornu ofanzivu", da se "demokratija ne mo�e uterivati bombama i pretnjama da �e nas poubijati", da je na�a zemlja pro�la veoma te�ku fazu od razbijanja biv�e Jugoslavije i "svih poku�aja dr�avnih udara, od 9. marta i 17. novembra", do NATO bombardovanja. Tomi� se veoma precizno izjasnio o tome za�to re�im ne prihvata da razgovara o ideji prelazne vlade - po njegovim re�ima ta "kvislin�ka vlada (�e da) pozove OEBS kako bi pripremila izbore kao one u Crnoj Gori".

Sli�nu izjavu koja govori o tome da predstoji o�tar sukob s politi�kim protivnicima dao je i potpredsednik Savezne vlade Nikola �ainovi�. Portparol SPS-a Ivica Da�i� je u intervjuu banjalu�kom "Reporteru" kazao kako se Srbija ne nalazi ni u kakvoj politi�koj krizi, da je mogu�e napraviti kompromis tako �to bi sve parlamentarne stranke u�le u koalicionu vladu, a da ukoliko ni ta varijanta nije mogu�a, jedini kompromis jeste da se iza�e na izbore.

U toku je aktivnost na terenu, mobilizacija aparata, crna propaganda, obe�anja "obnove, rekonstrukcije, otklanjanja posledica NATO bombardovanja i reformski kurs"... Kra�e, parole glase: "Po�inju reforme na svim poljima"... "Uz pomo� vlade tri puta ve�a proizvodnja i tri puta ve�e plate".

To navodi na zaklju�ak da su socijalisti ve� zapo�eli predizbornu kampanju i da pripremaju teren za iznenadne izbore. Sude�i po njihovom re�niku, u�estalosti sastanaka raznih rukovodstava na terenu, "udaranju dangi" itd., predstoji period veoma o�tre politi�ke bitke i veoma grube kampanje.

MANJAK LEGALITETA: Trenutno obadve vlade pate od insuficijencije legalnosti. Vra�anjem �e�elja u vladu na republi�kom nivou ta stvar je delimi�no "zakrpljena". Time je stavljen te�ak �ig i na krizu na saveznom nivou. Izgleda da g. Bulatovi� poku�ava da napravi sli�an pontonski most za Saveznu vladu, mada je njegov zadatak daleko te�i. Saveznu vladu g. Bulatovi�a ne priznaje vlast jedne od dve federalne jedinice, njena poslednja bogojavljenska (19. januar) rekonstrukcija dr�ala je vodu negde do pred �ur�evdan (28. april) kada je iz te vlade najuren g. Vuk Dra�kovi�, predsednik SPO-a. Vlada g. Bulatovi�a radi u prili�no �vrstoj me�unarodnoj izolaciji sa zapadne, a, kako izgleda, u prili�noj meri i sa ruske strane. Sam g. Bulatovi� je ranije sam ili preko svojih partijskih drugova iz SNP-a najavljivao da je spreman da se povu�e ako treba, ako od toga zavisi sudbina Jugoslavije. To zna�i da on stavlja do znanja da on li�no ne�e biti prepreka za slu�aj da se �ef savezne dr�ave g. Milo�evi� direktno ili indirektno sporazume sa crnogorskim predsednikom g. �ukanovi�em o tome da crnogorski DPS dobije mandat saveznog premijera. U slu�aju da taj sporazum uklju�i i priznanje prava Skup�tini Crne Gore da u Ve�e republika Skup�tine Jugoslavije po�alje svoju izabranu delegaciju, polo�aj saveznog premijera bio bi prili�no nezavisan od �udi parlamentarne ve�ine u Ve�u gra�ana i mogao bi uz minimalnu podr�ku od samo jednog glasa u Ve�u republika �ak i da diktira izborna pravila pa i da donosi va�nije zakone. U slu�aju da takve podr�ke nema, taj savezni mandatar bi ipak mogao da raspusti skup�tinu, mo�da i da pozove OEBS, po�to savezna vlada vodi spoljnu politiku zemlje. Otvaranjem grubog politi�kog sukoba u Srbiji re�im stavlja do znanja da na takav ustupak nije spreman. Time je, �ini se, odre�en ishod pregovora s �ukanovi�em...

Situacija je rizi�na, zbog opasnosti da politi�ki sukob si�e na ulicu, da rezultira te�kim sukobima ili jo� gore nekom nekontrolisanom erupcijom. Tako�e postoji rizik da javno mnjenje Srbije, istraumirano ju�era�njim ratom i dana�njom stradijom pod prismotrom KFOR-a na Kosovu, negativno reaguje na kontakte opozicionih lidera sa zapadnim politi�arima, povezanim s bombardovanjem Srbije, ovde prili�no omrznutim. Umesto da osudi re�im za katastrofalnu politiku, javno mnjenje mo�e biti navedeno da poja�a patriotski patos i da tako izolovan i katastrofalno neuspe�an re�im (levica plus radikali) dobije jo� jednu izbornu podr�ku. Zamena teza je u toku.