Poseta predsednika Crne Gore Rusiji

Glasna tišina

Đukanović nije dobio direktnu podršku za svoju platformu, ali mu nisu upućene ni primedbe. Ruska strana je stavila do znanja da razume njegovu logiku

Moskva

Sama činjenica da je crnogorski predsednik došao u Moskvu, po jednoglasnoj oceni moskovskih analitičara, označava preokret ruske spoljne politike na Balkanu.

Đukanovića u Moskvi smatraju glavnim protivnikom jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, osloncem i čovekom koji ima autoritet među liderima razjedinjene srpske opozicije, i nosiocem koncepta razvoja zemlje, koji je blizak ruskim demokratama.

Njegova poseta u ovom važnom trenutku za sudbinu SRJ, iznenadila je samo površno upućene.

To što Moskva nije direktno kritikovala Miloševića, žestoko se protivila uvođenju sankcija, za koje se zapad zalagao kao za vid pritiska na beogradski režim, i to što je smatrala velikom greškom podizanje optužnice protiv njega u Haškom tribunalu, navodeći da je on "legitimno izabrani predsednik", nikako nije značilo podršku, tvrde ruske diplomate.

Moskva smatra da princip izolacije upravo ide na ruku beogradskom režimu, produžava njegov opstanak. "Otvaranje zemlje, i njeno integrisanje u evropske institucije dovelo bi do postepene smene vlasti", objašnjava jedan visoki ruski diplomata.

Čak i "Nezavisimaja gazeta", list ne baš naklonjen jugoslovenskim demokratama, priznaje da ovdašnje diplomate u nezvaničnim razgovorima priznaju da bi bilo "mnogo lakše raditi ako bi Milošević izmenio svoju taktiku ili podneo ostavku".

Podrška Đukanovića koju je dobio tokom ove posete, ne dolazi iz Moskve prvi put. U januaru 1998. godine, kada su Bulatovićeve pristalice pokušale da spreče njegovu inauguraciju, tadašnji ministar spoljnih poslova Jevgenij Primakov uputio je ličnu poruku sa dva osnovna stava - Rusija priznaje legitimnost izbora i njega kao predsednika, i odaje priznanje za uzdržanost koju je pokazao u vreme tadašnjih događaja.

Pola godine kasnije, uoči parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, Primakov je, uprkos oštrim protestima Beograda, primio Đukanovića u Moskvi, i ruska vlada je saopštila da otvara svoj konzulat u Podgorici.

Sadašnji dolazak Đukanovića predstavlja logičan i očekivan korak, kada se uzmu u obzir izjave koje je visoko rukovodstvo davalo poslednjih mesec dana. Izjave premijera Sergeja Stepašina u Americi, potom u Moskvi, a onda i u Sarajevu, da je Milošević "umnogome kriv za ono što se desilo u Jugoslaviji", da su "Srbiji neophodne demokratske promene", i da "narod u Srbiji treba da napravi pravilan izbor", zvučale su u Moskvi revolucionarno.

Đukanović je, po dolasku u Moskvu, pred početak razgovora, najavio da je glavni cilj njegove posete da upozna Rusiju sa viđenjem Crne Gore o ekonomskim i političkim problemima u SRJ, kao i da detaljno predstavi crnogorsku platformu za izlazak iz krize.

Pri tome je, kako se saznaje, u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Igorom Ivanovom do detalja izneo svoje viđenje situacije u SRJ, i obrazložio težnje Crne Gore za redefinisanjem odnosa u federaciji. Veoma je indikativno to što je Rusija, koja uvek oštro reaguje na svaku aluziju na dezintegraciju, bojeći se sopstvenih prilika, ovog puta pažljivo saslušala argumente Đukanovića.

Đukanović nije dobio direktnu podršku za svoju platformu, ali mu nisu upućene ni primedbe. Ruska strana je stavila do znanja da razume njegovu logiku.

Moskva je bila "prijatno iznenađena" podudarnošću stavova o Kosovu - o greškama Rambujea, krivcima, o sadašnjoj situaciji.

Prijalo je da čuje Đukanovićevo zalaganje da se spreči iseljavanje nealbanskog stanovništa sa Kosova, da se stvori multietnička sredina koja će imati široku autonomiju i time ostati u sastavu SRJ.

Kako se saznaje, dogovoreno je da Moskva i Podgorica nastave "razmenu mišljenja" o situaciji u SRJ, i da ubuduće "koordiniraju" svoje akcije.

U razgovorima sa Đukanovićem i Stepašinom, bilo je reči više o konceptualnim pitanjima. Stepašin je odmah na početku rekao Đukanoviću da je spreman da ponovi bilo gde i kada svoje mišljenje o Miloševiću i o tome da je potrebna demokratizacija zemlje.

Đukanović je, zauzvrat, Stepašinu rekao da smatra veoma značajnom i pravilnom njegovu izjavu da ruska politika treba da se kroji ne na osnovu suprotstavljanja Americi, već na osnovu nacionalnih interesa Rusije.

Stepašin je, kako se saznaje, imao potpuno razumevanje za zabrinutost Podgorice zbog pritisaka iz Beograda. Razgovor je prošao u opuštenoj i veoma prijateljskoj atmosferi. U razmeni mišljenja o situaciji u SRJ, Kosovu, obnovi zemlje, Đukanović i Stepašin su imali skoro podudarne stavove. Na kraju razgovora, Stepašin je napravio ozbiljan izraz lica, napravio pauzu, i rekao Đukanoviću: "Između nas postoji jedna veoma važna, principijelna razlika." Crnogorska strana se na to "štrecnula", sa pitanjem: "Koja?" Odgovor Stepašina bio je: "Ja živim u Moskvi, a vi u Podgorici."

Razgovor sa Lužkovim protekao je u sličnoj atmosferi. Njih dvojica su, kao što je rekao i Lužkov, "stari znanci". Prilikom prošlogodišnje posete Moskvi, Lužkov je Đukanovića vodio u noćni obilazak Moskve, a potom su bili gosti na večeri dobrog Lužkovljevog prijatelja, čuvenog umetnika Zuraba Ceritelija.

Ne treba zaboraviti da se Lužkov smatra najozbiljnijim kandidatom za budućeg predsednika Rusije. Lužkov je, u međuvremenu, osnovao i svoju partiju "Otečestvo", koja je za vrlo kratko vreme postigla popularnost u Dumi.

Posle svih razgovora, ruski novinari uspeli su da "uhvate" Đukanovića pred povratak za Podgoricu, na moskovskom aerodromu. Đukanović nije krio svoje zadovoljstvo rezultatima posete. Rezultati su "veoma pozitivni", "postignuti svi ciljevi zbog kojih sam došao u Moskvu", rekao je on.

"Čvrsto sam ubeđen da su moji sagovornici u Moskvi shvatili našu poziciju i izrazili podršku demokratskim naporima Crne Gore", rekao je.

Novinarima je bilo veoma važno pitanje - da li je razgovarano o mogućnosti odvajanja Crne Gore od SRJ. Đukanović je odgovorio da ta tema nije neposredno dodirivana. "Hoću da vam jasno stavim do znanja da to nije plan Crne Gore", rekao je Đukanović ponavljajući pri tom da Crna Gora želi dinamičan demokratski razvoj cele zemlje, usmerene na dijalog, otvorenost prema svetu, ali da isto tako Crna Gora ne može da žrtvuje svoje interese u nedogled, ukoliko Srbija nije spremna na promene.

Stepašin i Ivanov se uopšte nisu pojavili pred novinarima. Usledila su samo saopštenja vlade i Ministarstva spoljnih poslova - kratka, nejasna. Uz poznavanje situacije, i dešifrovanje rečenica, može se zaključiti da su upravo u skladu sa onim što je govorio Đukanović.