Poseta predsednika Crne Gore Rusiji

Glasna ti�ina

�ukanovi� nije dobio direktnu podr�ku za svoju platformu, ali mu nisu upu�ene ni primedbe. Ruska strana je stavila do znanja da razume njegovu logiku

Moskva

Sama �injenica da je crnogorski predsednik do�ao u Moskvu, po jednoglasnoj oceni moskovskih analiti�ara, ozna�ava preokret ruske spoljne politike na Balkanu.

�ukanovi�a u Moskvi smatraju glavnim protivnikom jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a, osloncem i �ovekom koji ima autoritet me�u liderima razjedinjene srpske opozicije, i nosiocem koncepta razvoja zemlje, koji je blizak ruskim demokratama.

Njegova poseta u ovom va�nom trenutku za sudbinu SRJ, iznenadila je samo povr�no upu�ene.

To �to Moskva nije direktno kritikovala Milo�evi�a, �estoko se protivila uvo�enju sankcija, za koje se zapad zalagao kao za vid pritiska na beogradski re�im, i to �to je smatrala velikom gre�kom podizanje optu�nice protiv njega u Ha�kom tribunalu, navode�i da je on "legitimno izabrani predsednik", nikako nije zna�ilo podr�ku, tvrde ruske diplomate.

Moskva smatra da princip izolacije upravo ide na ruku beogradskom re�imu, produ�ava njegov opstanak. "Otvaranje zemlje, i njeno integrisanje u evropske institucije dovelo bi do postepene smene vlasti", obja�njava jedan visoki ruski diplomata.

�ak i "Nezavisimaja gazeta", list ne ba� naklonjen jugoslovenskim demokratama, priznaje da ovda�nje diplomate u nezvani�nim razgovorima priznaju da bi bilo "mnogo lak�e raditi ako bi Milo�evi� izmenio svoju taktiku ili podneo ostavku".

Podr�ka �ukanovi�a koju je dobio tokom ove posete, ne dolazi iz Moskve prvi put. U januaru 1998. godine, kada su Bulatovi�eve pristalice poku�ale da spre�e njegovu inauguraciju, tada�nji ministar spoljnih poslova Jevgenij Primakov uputio je li�nu poruku sa dva osnovna stava - Rusija priznaje legitimnost izbora i njega kao predsednika, i odaje priznanje za uzdr�anost koju je pokazao u vreme tada�njih doga�aja.

Pola godine kasnije, uo�i parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, Primakov je, uprkos o�trim protestima Beograda, primio �ukanovi�a u Moskvi, i ruska vlada je saop�tila da otvara svoj konzulat u Podgorici.

Sada�nji dolazak �ukanovi�a predstavlja logi�an i o�ekivan korak, kada se uzmu u obzir izjave koje je visoko rukovodstvo davalo poslednjih mesec dana. Izjave premijera Sergeja Stepa�ina u Americi, potom u Moskvi, a onda i u Sarajevu, da je Milo�evi� "umnogome kriv za ono �to se desilo u Jugoslaviji", da su "Srbiji neophodne demokratske promene", i da "narod u Srbiji treba da napravi pravilan izbor", zvu�ale su u Moskvi revolucionarno.

�ukanovi� je, po dolasku u Moskvu, pred po�etak razgovora, najavio da je glavni cilj njegove posete da upozna Rusiju sa vi�enjem Crne Gore o ekonomskim i politi�kim problemima u SRJ, kao i da detaljno predstavi crnogorsku platformu za izlazak iz krize.

Pri tome je, kako se saznaje, u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Igorom Ivanovom do detalja izneo svoje vi�enje situacije u SRJ, i obrazlo�io te�nje Crne Gore za redefinisanjem odnosa u federaciji. Veoma je indikativno to �to je Rusija, koja uvek o�tro reaguje na svaku aluziju na dezintegraciju, boje�i se sopstvenih prilika, ovog puta pa�ljivo saslu�ala argumente �ukanovi�a.

�ukanovi� nije dobio direktnu podr�ku za svoju platformu, ali mu nisu upu�ene ni primedbe. Ruska strana je stavila do znanja da razume njegovu logiku.

Moskva je bila "prijatno iznena�ena" podudarno��u stavova o Kosovu - o gre�kama Rambujea, krivcima, o sada�njoj situaciji.

Prijalo je da �uje �ukanovi�evo zalaganje da se spre�i iseljavanje nealbanskog stanovni�ta sa Kosova, da se stvori multietni�ka sredina koja �e imati �iroku autonomiju i time ostati u sastavu SRJ.

Kako se saznaje, dogovoreno je da Moskva i Podgorica nastave "razmenu mi�ljenja" o situaciji u SRJ, i da ubudu�e "koordiniraju" svoje akcije.

U razgovorima sa �ukanovi�em i Stepa�inom, bilo je re�i vi�e o konceptualnim pitanjima. Stepa�in je odmah na po�etku rekao �ukanovi�u da je spreman da ponovi bilo gde i kada svoje mi�ljenje o Milo�evi�u i o tome da je potrebna demokratizacija zemlje.

�ukanovi� je, zauzvrat, Stepa�inu rekao da smatra veoma zna�ajnom i pravilnom njegovu izjavu da ruska politika treba da se kroji ne na osnovu suprotstavljanja Americi, ve� na osnovu nacionalnih interesa Rusije.

Stepa�in je, kako se saznaje, imao potpuno razumevanje za zabrinutost Podgorice zbog pritisaka iz Beograda. Razgovor je pro�ao u opu�tenoj i veoma prijateljskoj atmosferi. U razmeni mi�ljenja o situaciji u SRJ, Kosovu, obnovi zemlje, �ukanovi� i Stepa�in su imali skoro podudarne stavove. Na kraju razgovora, Stepa�in je napravio ozbiljan izraz lica, napravio pauzu, i rekao �ukanovi�u: "Izme�u nas postoji jedna veoma va�na, principijelna razlika." Crnogorska strana se na to "�trecnula", sa pitanjem: "Koja?" Odgovor Stepa�ina bio je: "Ja �ivim u Moskvi, a vi u Podgorici."

Razgovor sa Lu�kovim protekao je u sli�noj atmosferi. Njih dvojica su, kao �to je rekao i Lu�kov, "stari znanci". Prilikom pro�logodi�nje posete Moskvi, Lu�kov je �ukanovi�a vodio u no�ni obilazak Moskve, a potom su bili gosti na ve�eri dobrog Lu�kovljevog prijatelja, �uvenog umetnika Zuraba Ceritelija.

Ne treba zaboraviti da se Lu�kov smatra najozbiljnijim kandidatom za budu�eg predsednika Rusije. Lu�kov je, u me�uvremenu, osnovao i svoju partiju "Ote�estvo", koja je za vrlo kratko vreme postigla popularnost u Dumi.

Posle svih razgovora, ruski novinari uspeli su da "uhvate" �ukanovi�a pred povratak za Podgoricu, na moskovskom aerodromu. �ukanovi� nije krio svoje zadovoljstvo rezultatima posete. Rezultati su "veoma pozitivni", "postignuti svi ciljevi zbog kojih sam do�ao u Moskvu", rekao je on.

"�vrsto sam ube�en da su moji sagovornici u Moskvi shvatili na�u poziciju i izrazili podr�ku demokratskim naporima Crne Gore", rekao je.

Novinarima je bilo veoma va�no pitanje - da li je razgovarano o mogu�nosti odvajanja Crne Gore od SRJ. �ukanovi� je odgovorio da ta tema nije neposredno dodirivana. "Ho�u da vam jasno stavim do znanja da to nije plan Crne Gore", rekao je �ukanovi� ponavljaju�i pri tom da Crna Gora �eli dinami�an demokratski razvoj cele zemlje, usmerene na dijalog, otvorenost prema svetu, ali da isto tako Crna Gora ne mo�e da �rtvuje svoje interese u nedogled, ukoliko Srbija nije spremna na promene.

Stepa�in i Ivanov se uop�te nisu pojavili pred novinarima. Usledila su samo saop�tenja vlade i Ministarstva spoljnih poslova - kratka, nejasna. Uz poznavanje situacije, i de�ifrovanje re�enica, mo�e se zaklju�iti da su upravo u skladu sa onim �to je govorio �ukanovi�.