Zaga�enje

Rat protiv budu�nosti

Premijer Momir Bulatovi� udostojio je slu�aoce informacijom da se povodom opasnosti od bombardovanja Bari�a u vrhu dr�ave razmi�ljalo o evakuaciji milion Beogra�ana. Nije objasnio za�to to nije u�injeno. Otud je slobodno pretpostaviti da vlada nije �elela da uznemiri javnost

Prvo smo slu�ali, �itali ili samo prepri�avali podatke o koli�inama otrova koje su iz razorenih industrijskih postrojenja razneli vetrovi, odnela voda ili ih je upila zemlja, dejstvu bojevih glava sa osiroma�enim uranijumom, li�no posmatrali ili udisali dim zapaljenih rafinerija, razvodnih i trafo-stanica. Potom je nizvodno od Pan�eva zabranjen svaki ribolov na Dunavu. Pri�alo se i pisalo o 80 (30 ili 100) tona �ive koja je "oti�la" u Dunav, o piralenskom ulju iz trafo-stanice kragujeva�ke "Zastave", drve�u bez li��a u Lu�anima... Do poslednjeg dana uobi�ajeni pozdrav moglo je zameniti i pitanje "A �ta je bilo sa 160 tona fluorovodonika iz Bari�a?". Bolje - ili "bolje" - obave�teni znali su ne samo za postojanje hemikalije koja bi od Save napravila reku najja�e poznate kiseline, nego i da se ona iz Bari�a ne mo�e evakuisati bez posebnih cisterni. Iskusnijima bi se digla kosa na glavi i na neizgovoreno pitanje - a gde �e je prebaciti?

�TA ONO BI: Standardni deo rutinskog patriotskog vokabulara oboga�en je pretnjom da �e neko morati da plati za ekolo�ku katastrofu evropskih razmera. Kad je mir po�eo, slika se promenila. Nema ve�ih zaga�enja, saop�tavaju nadle�na ministarstva. Eksperti Ujedinjenih nacija uzeli su uzorke za analizu, a njihovi prvi utisci ne govore da bi se moglo raditi o katastrofi - mada �e procenu razmera ekolo�kih posledica mo�i da daju tek po zavr�etku ispitivanja. �to se ti�e osiroma�enog uranijuma, takvi projektili nisu kori��eni severno od Bujanovca, ka�u. Za ju�no odatle kao da nije bitno. Voda je ispravna. Vetar je duvao u povoljnom smeru.

No, umiruju�a saop�tenja te�ko da �e uticati na ljude koji su videli crnu pija�u vodu, udisali pan�eva�ki "NATO-koktel", gledali kako im ki�a skida lak sa automobila ili samo razmi�ljali kakvim je projektilima pogo�ena kineska ambasada. Ni najpovoljniji vetar ne mo�e da oduva onaj stra�ni crni stub iznad Pan�eva iz se�anja svedoka. O�iglednu katastrofu i umiruju�e "ni�ta stra�no" cvetaju u simbiozi prvenstveno zahvaljuju�i otsustvu preciznih i verodostojnih podataka. U ponedeljak se o tome kao delu posleratne ekolo�ke slike (�to je bila tema) govorilo na tribini beogradskog Media centra. Ve� na po�etku, profesor fizi�ke hemije na beogradskom Prirodno-matemati�kom fakultetu, Dragan Veselinovi�, upozorio je na sli�nost nesre�a sa ekolo�kim posledicama i posledica ratnih razaranja hemijske industrije, na primer. �to se efekata ti�e, "napad na hemijska postrojenja identi�an je napadu hemijskim oru�jem. Sasvim je svejedno da li �e stotinu aviona prosuti nekoliko desetina bombi sa hemijskim sredstvima, ili �e obi�nim razornim zrnima uni�titi nekoliko rezervoara toksi�nih materija."

U tom smislu, �ak i pretnja napadom na industrijska postrojenja mo�e proizvesti katastrofalne posledice, ukoliko se napadnuti odlu�i za kontrolisano ispu�tanje opasnih materija, da bi se spre�ila katastrofa u slu�aju razaranja. "Tako izbegavamo neposredno prete�u ljudsku katastrofu, ali time se - isto kao i kod ratnog razaranja - stvara problem dugoro�nih posledica zaga�enja", isti�e Veselinovi�. "Preko zemlji�ta, vodenih tokova i podzemnih voda, otrovne supstance dospevaju u lanac ishrane i, tako, ponovo ugro�avaju ljudske �ivote".

MUTNA ILI NIKAKVA SLIKA: Vi�i nau�ni saradnik instituta u Vin�i, Ru�ica Nikoli�, tome dodaje da ekolo�ka nesre�a i ratno razaranje nemaju uvek iste efekte. "U Pan�evu su istovremeno pogo�ene petrohemijska industrija, fabrika amonijaka i hloralkalni kompleks rafinerije sa hlorom i �ivom; u Valjevu je oslobo�en kadmijum; svuda je do�lo do osloba�anja velikih koli�ina metala od eksplozija bombi i projektila, oborenih raketa, �to ceo problem �ini mnogo slo�enijim. Kada se vode hemijski ratovi, bez obzira na postoje�e konvencije o zabrani odre�enih oru�ja, sve vojske manje-vi�e znaju sa �im se suo�avaju i preduzimaju neke standardne mere za�tite. Ovako slo�ena kombinacija materijala u atmosferi mnogo je gora od hemijskog rata, jer �ak i jednostavna jedinjenja u takvim uslovima prolaze kroz cikluse razli�itih promena, �to za�titu �ini mnogo komplikovanijom". Ogroman broj preleta i koli�ine oslobo�enih gasova uti�u na razaranje ozonskog omota�a. Iz razorenih trafo stanica su oslobo�ena veoma otrovna piralenska ulja; uni�tavanje gra�evinskih objekata oslobodilo je ne samo velike koli�ine pra�ine, nego i plasti�ne i izolacione materijale, uklju�uju�i i kancerogeni azbest. Efekat nije "globalan", ali to ga ne �ini manje opasnim po ljude u neposrednoj okolini... Pominju�i ga�anje i uni�tavanje nacionalnih parkova kao prirodnih regeneratora �ivotne sredine, Ru�ica Nikoli� zaklju�uje: "U tom smislu, ovo je bio i rat protiv budu�nosti i budu�ih generacija".

Goran Mili�evi� sa Ekonomskog fakulteta ukazuje na dublje uzroke ekolo�ke "nesvesti" ne samo ovda�nje javnosti, ve� - mo�da pre - sistema. Predratna mapa najve�ih zaga�iva�a prakti�no se podudarala sa mapom industrijskih kapaciteta: "Pri tome, osnovni cilj sistema bilo je obezbe�enje pune zaposlenosti, a ne maksimiziranje profita. Otuda ni postoje�a re�enja iz drugih zemalja ovde nije bilo mogu�e efikasno primeniti. U interesu zaposlenosti, naj�e��e se �utke prelazilo preko zaga�ivanja, �ak i bez obzira na posledice po stanovni�tvo". Svi u�esnici rasprave slo�ili su se da klju�ni problem predstavlja nepostojanje sistema pra�enja zaga�enosti. "�ak i tamo gde ga je bilo, nalazi su �esto �frizirani�", ka�e Mili�evi�. "Tako je, paradoksalno, tokom bombardovanja mo�da do�lo i do prenaduvavanja podataka. Sad, kad je rat zavr�en, �ujemo od nadle�nog ministra da takore�i nikakvog zaga�enja nije ni bilo. Takvo pona�anje direktno proizilazi iz nepostojanja sistema monitoringa i profesionalnog izve�tavanja o zaga�enju". I, tako - po re�ima Dragana Veselinovi�a - "Imamo odre�en broj podataka, ali ne i sumiran pregled, ozbiljan podatak koji sadr�i precizne cifre i potpise ljudi, profesionalaca koji znaju posao i garantuju za podatke. Op�ta pri�a - bilo da je re� o velikom ili neznatnom zaga�enju - ne odgovara: ovde se radi o egzaktnim disciplinama u kojima ni�ta nije jednostavnije nego re�i, na primer: �U Dunavu imamo sadr�aj tih i tih supstanci u toj i toj koncentraciji, posao je uradio taj i taj u toj i toj instituciji�. Bez toga, mi �emo i u budu�e samo naga�ati da li je zaga�enje malo, srednje, veliko..."

Odgovaraju�i na pitanje o (ne)dostupnosti preciznih podataka o stepenu zaga�enosti, profesor Dragan Veselinovi� podse�a da je u vreme �ernobila sa vrha onda�nje SFRJ bilo zabranjeno li�no i pojedina�no izno�enje podataka o radioaktivnosti. Taj postupak opravdavan je tada - a, verovatno, i sada - potrebom da se ne uznemirava javnost. "Na �alost, ne postoji ni katastar zaga�uju�ih hemijskih supstanci, sa dnevnim podacima o koli�ini zaga�uju�ih supstanci po pojedinim industrijskim preduze�ima", dodaje Veselinovi�. "Pitanje je u kojoj su meri postoje�e institucije za merenje zaga�enosti uop�te mogle da registruju nove zaga�uju�e materije u proteklom ratnom, relativno kratkom periodu". Goran Mili�evi� ka�e da se ozbiljno ne mo�e govoriti ni o razmerama zaga�enja jer "jednostavno, nemamo elementarnih podataka".

UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI: Poseban problem je to �to, po re�ima Dragana Veselinovi�a, "da li je neka supstanca otrovna ili opasna ne zavisi od njene vrste, nego koncentracije. Mi �ivimo u atmosferi sa 21 odsto kiseonika - ali u �istom kiseoniku umire se za nekoliko minuta, bez njega jo� br�e. Zato je nemogu�e uop�teno govoriti o posledicama; one �e biti ovakve pri ovoj, odnosno onakve pri nekoj drugoj koncentraciji hemikalija. Osim toga, mo�emo govoriti samo o akutnom ili sporom delovanju, koje se mo�e ispoljiti tek posle godina ili decenija kod kancerogenih, odnosno posle �itavih generacija ako je re� o mutagenim suopstancama. Najzad, svaka supstanca deluje na svoj na�in, ali i sinergetski, u sadejstvu sa nekom drugom, pri �emu je efekte - naro�ito bez preciznih podataka." Ru�ica Nikoli� tome dodaje i pitanje verodostojnosti izvora informacija, navode�i kao primer razlike u oceni opasnosti koje daju vojne, civilne, vladine ili nevladine stru�ne organizacije. Goran Mili�evi� pominje i nesuglasice u stru�noj javnosti, ilustruju�i to pro�lonedeljnom procenom profesora Kokhila sa univerziteta Ju�ni Vels, po kojoj �e - s obzirom na koli�inu municije sa osiroma�enim uranijumom ispaljenom iznad Srbije - u roku od 10 godina 10 hiljada ljudi oboleti od raka i umreti u narednih 10 godina. Ispostavilo se, me�utim, da se u tom istom Ju�nom Velsu nalazi poligon britanske vojske gde je testirana daleko ve�a koli�ina takve municije pa bi, prema toj proceni, celokupno stanovni�tvo Ju�nog Velsa ve� umiralo od raka.

Svi u�esnici tribine u Media centru saglasni su da onaj najva�niji, prvi korak u promenama, mora biti pritisak da podaci o vrstama i koncentraciji zaga�iva�a postanu dostupni javnosti. Potom je neophodno organizovati ne samo centralizovanu, profesionalnu instituciju za pra�enje zaga�iva�a i zaga�enosti odnosno brzu intervenciju, ve� i zakonske pretpostavke za primenu ekolo�ke regulative. Na pitanje postavljeno iz publike - za�to se ne obavi jedno relativno prosto merenje na mestima za koja se sumnja da mogu biti izvor zaga�enja usred Beograda, zgrada General�taba na primer - u�esnici razgovora nemaju odgovor. Ru�ica Nikoli� ka�e: "Ja slu�ajno znam da su uzeti uzorci sa Stra�evice - a tu, kao i na Kosovu, bila je nadle�na vojska." I dodaje: "Znate, ovde se radi o brizi za generacije. Do ju�e smo brinuli o deci ro�enoj u vreme �ernobila, a sad su neka od te dece, trinaestogodi�njaci, pro�li kroz pan�eva�ki pakao".

U prekju�era�njem intervjuu za radio B2-92 savezni premijer Momir Bulatovi� udostojio je slu�aoce informacijom da se povodom opasnosti od bombardovanja Bari�a u vrhu dr�ave razmi�ljalo o evakuaciji milion Beogra�ana. Nije objasnio za�to to nije u�injeno. Otud je slobodno pretpostaviti da vlada nije �elela da uznemiri javnost.