Intervju: profesor dr Ranko Kon�ar, �ef katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Pogre�ni projekti federacije
"Mislim da su federacije propadale iz ekonomskih razloga i da su imale stabilan razvoj samo u zemljama visokorazvijene tr�i�ne privrede, u kojima kapital, a ne dr�ava, primarno posreduje u dru�tvenom i ekonomskom �ivotu"
U trenutku kada je i poslednja
preostala jugoslovenska federacija, Savezna Republika Jugoslavija, pod znakom pitanja i
kada iz Crne Gore tra�e njeno redefinisanje, razgovaramo sa prof. dr Rankom Kon�arom,
istori�arem, kome je specijalnost na�a istorija 20. veka. Povod za ovaj razgovor daje
nam te�ki utisak da je na balkanskom prostoru svaka federacija osu�ena na propast.
"VREME": Gospodine Kon�ar, jugoslovenska kriza kao da nema kraja. Tek je zavr�en rat, navodno, za ostanak Kosova, odnosno Srba na Kosovu unutar "preostale Jugoslavije", sa navodno dvosmislenim ishodom, a zao�trilo se pitanje i ostanka Crne Gore u Jugoslaviji. Predla�em da ovaj razgovor "bez istorijske distance" po�nemo pitanjem - da li je krah "jugoslovenske dr�avne ideje" posledica njene istorijske nemogu�nosti ili je ona upropa��ena pogre�nim projektima i jo� gorom realizacijom tih projekata?
RANKO KON�AR: Kad jedna dr�avna tvorevina propadne, obi�no se postavlja pitanje razloga njenog kraha - da li su oni posledica istorijske nemogu�nosti da se odr�i ili pogre�nih projekata na kojima se razvijala. Usu�ujem se, uprkos brojnih mi�ljenja, koja dovode u pitanje njene istorijske mogu�nosti i oportunosti, da upozorim na zna�enje i uticaj mnogih pogre�nih projekata, koji su dublje i trajnije odre�ivali sudbinu i razvoj jugoslovenske dr�ave. Neki od tih projekata javljaju se kao istorijska konstanta i karakteri�u sve tri Jugoslavije.
Prvoj Jugoslaviji istorijski smisao i identitet daje srpska politi�ka misao. Ona je presudno uticala na njenu dr�avnopravnu fizionomiju i karakter, veruju�i da stvaranje jugoslovenske dr�ave ima prirodnu osnovu i da po�iva na etni�koj, jezi�koj i istorijskoj srodnosti naroda, koji su se ujedinili. Politi�ko apsolutizovanje ovih srodnosti u razvoju prve Jugoslavije pokazalo se istorijski nerealnim za o�uvanje koherentnosti i stabilnosti dr�ave, jer je zanemarivalo brojne razlike, koje su odlikovale ujedinjene narode. One su bile sasvim isklju�ene iz prvog ustavnog sistema jugoslovenske dr�ave. Prvi ustav polazi samo od pomenutih srodnosti i daje im pravnu osnovu, zanemaruju�i sve istorijske i druge osobenosti ujedinjenih naroda i pokrajina. �estojanuarski re�im od 1929. godine jo� vi�e radikalizuje te namere, nastoje�i da ustavno konstitui�e dr�avnu, jugoslovensku naciju i time ostvari na�elo "jedna dr�ava, jedna nacija". Ti projekti dove��e do jo� dubljih protivre�nosti ujedinjenih naroda i pokrajina i oja�ati njihovu antiunitaristi�ku svest i otpor.
Za�to se razvoju jugoslovenstva moralo pri�i jedino sa stanovi�ta dr�avnog unitarizma i centralizma, ali i nacionalnog jedinstva, kad ono od po�etka nije imalo podr�ku drugog najbrojnijeg naroda, Hrvata, �iji se otpor tim politi�kim i dr�avnim procesima sistematski �irio sve do 1939, do poznatog Sporazuma Cvetkovi�-Ma�ek, posle kojeg prvi put jedna jugoslovenska vlada priznaje da se odnosi u zemlji moraju izgra�ivati na principu "pune jednakosti i ravnopravnosti, vode�i pri tome ra�una o va�nim momentima na�e istorijske pro�losti". Od po�etka se nije shvatalo da su se u pro�losti razvile i mnoge nacionalne osobenosti, koje su narodi i ujedinjene pokrajine htele i ustavno sa�uvati i normirati.
Ustavno i nacionalno pitanje optere�ivalo je i drugu Jugoslaviju. Komunisti�ki projekti isticali su multietni�nost Jugoslavije i pravo naroda na samoopredeljenje do otcepljenja, ali su njihovu etni�ku srodnost relativizirali, smatraju�i da je ideja socijalizma, za koju su se opredelili u toku zajedni�ke borbe 1941-1945, stvarna osnova ponovnog ujedinjenja i obnavljanja Jugoslavije. Edvard Kardelj je to eksplicitno izrazio polovinom �ezdesetih godina, u trenutku duboke ustavne i ekonomske krize Jugoslavije. "Nismo se mi u Jugoslaviji ujedinili zbog Jugoslavije, nego smo se ujedinili zbog socijalizma. I ako nam ne bude jasno da je socijalizam taj koji ujedinjuje Jugoslaviju, onda nikakav drugi faktor ne mo�e Jugoslaviju da ujedini, a kada ka�em socijalizam, mislim na dru�tveni progres na bazi socijalizma."
Zna�i kraj socijalizma, kraj Jugoslavije.
Osamdesetih godina, me�utim, jugoslovenska kriza ponovo je ustavnog i nacionalnog karaktera. Njoj doprinose svi njeni konstituenti, ali joj posebno zna�enje daje srpska politika, otvaraju�i radikalno pitanje ustavnog statusa Srbije u federaciji i statusa dveju autonomnih pokrajina u njenom ustavnom sistemu. Status pokrajina izazivao je politi�ka podozrenja ve� od 1945, kada objektivno i ne postoji njihova realna autonomija. Ove te�nje radikalizovale su se �ezdesetih godina, a posebno 1988. i 1989, kada, posle poznatih smena u Srbiji, dobijaju �iri jugoslovenski karakter. Nacionalisti�ke i separatisti�ke platforme u sredi�tu su svih ustavnih konstituenasa Jugoslavije, a naro�ito kod Srba, Hrvata i Slovenaca. U Srbiji one imaju poseban karakter, jer dovode do poistove�ivanja oficijelne politike sa narastaju�im nacionalizmom i populisti�kim zahtevima. Populisti�ki pokret, tzv. doga�anje naroda, davao je ovim tendencijama masovnost i legalitet. U jednom trenutku, on je bio glavna inspiracija tom politi�kom kursu i posebno povratku naciji, preko koje se �eli primarno posredovati u dru�tvenom �ivotu. Na organizovanim mitinzima nadmetalo se "ko je bolji Srbin", a brojna i ugledna inteligencija na�la se u sredi�tu tih doga�anja, podr�avaju�i navodnu "rehabilitaciju" izop�tene nacije od strane komunizma. U svemu tome pona�ala se binarno, misle�i da je re� o pokretu masa, koji po�iva na demokratskim osnovama i te�njama. Reafirmi�e se mitsko vi�enje nekih va�nih doga�aja iz pro�losti, koji doprinose nevi�enoj idealizaciji nacije. Ru�enjem Vojvodine, a naro�ito Crne Gore, reafirmi�e se etni�ka osnova njihove veze sa Srbijom. Nacionalni, a ne gra�anski projekti �ele se nametnuti njihovoj budu�oj integraciji, u duhu poznate izjave da su Srbija i Crna Gora kao "dva oka u glavi". Ove tendencije razarale su osnove jugoslovenske dr�ave i izazivale strah kod drugih naroda, koji se i sami brane radikalizovanjem sopstvenog nacionalizma, ali i separatizma. To je bio put za ru�enje jugoslovenske federacije, koji �e se sve vi�e internacionalizovati, da bi sa raspadom Sovjetskog Saveza i fakti�ki bio doveden do kraja. Potonji rat na prostorima Jugoslavije jo� vi�e �e politi�ki i me�unarodno demonizovati svaku ideju Jugoslavije.
Ve� dugo se vode beskrajne rasprave je li Srbija imala interesa da se stvori Jugoslavija ili je trebalo da ide na "skromniji cilj" - stvaranje Velike Srbije. Koliko je ova dilema doista bila i ostala prisutna u srpskoj politi�koj superstrukturi i koliko je ona kasnije stalno uticala na konstrukciju jugoslovenske dr�ave - takvu da je stalno bila sklona padu?
Te�ko se mo�e relativizovati i osporavati interes Srbije za stvaranje jugoslovenske dr�ave. Ona uglavnom nije odlu�ivala o svim svojim ciljevima i interesima, ali su joj velike sile bile politi�ki naklonjene zbog izuzetnog doprinosa u Prvom svetskom ratu. Nije sporno da je srpska politika bila u dilemi - da li dati prednost teritorijalnom pro�irenju Kraljevine Srbije ili stvaranju nove dr�ave, koja bi okupila sve ju�noslovenske narode. Fakti�ki, prednost je davana prvoj ideji, ali se ona istorijski nije ostvarila zbog stava velikih sila, posebno SAD, koje presudno uti�u na stvaranje i fizionomije novih dr�avnih entiteta u Evropi posle Prvog svetskog rata.
Nemogu�nost da se ostvari prvi projekat kompenzira se koncepcijom dr�avnopravnog ure�enja nove jugoslovenske dr�ave, koja je inspirisana dr�avnim unitarizmom i centralizmom, �ime se objektivno obezbe�ivala srpska politi�ka supremacija. Mnoge indicije potvr�uju da je srpska politika te�ila da se Kraljevina Jugoslavija razvija na osnovama neostvarene prve ideje i njenih istorijskih intencija. Ta koncepcija nije nailazila na �ire razumevanje velikih sila, �to �e posebno do�i do izra�aja u Drugom svetskom ratu u njihovim zahtevima za multietni�kom Jugoslavijom, koju su podr�avali komunisti u narodnooslobodila�kom pokretu.
Po�elo se sa unitarnom dr�avom pod srpskom krunom, zatim smo imali asimetri�nu kvazi federaciju sa Banovinom Hrvatskom sa ve�im pravima od drugih banovina. Potom je isprobano tri modela federacije - federacija "demokratskog centralizma", zatim "amandmanska federacija", pa doskora "moderna federacija". Za�to su propadale i federacije i �ta bi sada bilo na redu, ako je i�ta preostalo?
U osnovi pomenutih modela mogu se izdvojiti dva, koja su primarno uticala na razvoj jugoslovenske dr�ave u njenom sedamdesetogodi�njem trajanju - gra�anski i komunisti�ki. Gra�anski model nije bio politi�ki privla�an, budu�i da je po�ivao na unitarizmu ili na su�enoj etni�koj osnovi srpsko-hrvatsko-slovena�koj, isklju�uju�i sve druge etni�ke ili istorijske entitete. Ideologija integralnog jugoslovenstva i centralizam trajno su kompromitovali gra�anske koncepcije ure�enja Jugoslavije i udaljile ga od evropske podr�ke.
Komunisti�ki model inspirisan je idejom multietni�ke Jugoslavije i te�njom da se ograni�i posredovanje nacije u dru�tvenom �ivotu, ali je objektivno ideologizovan uticajem jedne partije i li�en stvarne materijalne osnove. Stvarnu konzistentnost komunisti�koj koncepciji mogla je dati samo tr�i�na privreda, koju komunisti nikad nisu potpuno razvili iz straha od vi�epartijskog sistema u kome su videli glavnu opasnost za opstanak vi�enacionalne dr�ave. Obi�no se mislilo da �e vi�estrana�ki sistem imati dominantno nacionalno obele�je. Mislim da su federacije propadale iz ekonomskih razloga i da su imale stabilan razvoj samo u zemljama visokorazvijene tr�i�ne privrede, u kojima kapital, a ne dr�ava, primarno posreduje u dru�tvenom i ekonomskom �ivotu.
�ta zna�i crnogorski zahtev za "redefinisanje odnosa u Jugoslaviji"? Da li Pakt o stabilnosti jugoistoka Evrope nudi neki novi putokaz?
�ini mi se da Pakt o stabilnosti ima za cilj da osna�i te ekonomske osnove dr�ava u jugoisto�noj Evropi i da joj obezbedi realnu stabilnost i prosperitet. U tom kontekstu koincidira i nastojanje Crne Gore da redefini�e svoj status u Jugoslaviji, s obzirom na to da je Srbija izop�tena iz tih procesa, zbog svoje desetogodi�nje unutra�nje politike. Crna Gora �eli da se evropeizira i ekonomski razvije i u tome vidim motiv za redefinisanje njenog statusa u Jugoslaviji. Kada bi tim putem krenula i Srbija, mo�da bi sada�nja federacija imala realnu perspektivu. U protivnom, sve opcije u vezi s tim su mogu�e i otvorene.
Da pogled suzimo na samu Srbiju. Neki vojvo�anski autonomisti tra�e federalizaciju Srbije. Je li mogu�a federalizacija Srbije ili bar ozbiljna regionalizacija?
Izvesno je da �e Srbija u�i u odre�ene ustavne promene. Kakve, to je te�ko predvideti. Nisam siguran da �e one imati karakter federalizacije, ali �e morati radikalno demokratizovati njenu dr�avnu strukturu i napustiti pogubni centralizam, uveden poslednjih deset godina, koji je doveo do egalitarizacije i osiroma�enja svih njenih delova, posebno najrazvijenijih. Istorijski posmatrano, centralizma �e se te�ko osloboditi, jer je na njemu tradicionalno po�ivala svaka srpska politika. Nesporno je, tako�e, da �e njena unutra�nja organizacija po�ivati na realnim autonomijama pokrajina, koje su dokinute 1988. godine i demonizovane u politi�koj propagandi.
Dimitrije Boarov
