Intervju: Goran Svilanovi�, predsednik Gra�anskog saveza Srbije
Prijatelji be�e od Milo�evi�a
"U ovom trenutku imamo poverenja u sve partnere na politi�koj sceni. Onaj ko ovoga puta izneveri to poverenje i po�ne za mesec dana, ili pola godine da igra neku drugu igru, bi�e �ovek kome ne�e biti mesta ne samo u politi�kom �ivotu Srbije. Ne�e mu, bojim se, biti mesta u Srbiji. Mo�e neko da proba da prevari, ali su sankcije surove"
"Da bilo kom strana�kom
lideru padne cigla na glavu, partija koju vodi bi se raspala", tvrdila je ne tako
davno Vesna Pe�i� protive�i se logici i praksi srpskih politi�kih partija po kojima je
lider apsolutno sve. Pro�le nedelje Vesna Pe�i� je i formalno prepustila kormilo
Gra�anskog saveza Srbije novom predsedniku stranke Goranu Svilanovi�u, a odluku da se
povu�e objasnila je kao "prirodan �in" i konstatovala da se nikada ne treba
sva�ati oko li�nosti, jer "one odu i pro�u". Ostalim partijama je poru�ila
kako od partijskih lidera ne bi trebalo stvarati "mumificirane tvorevine", a
socijaliste direktno pozvala da slede primer GSS-a. Predsednik im je ionako odavno i
"mumificiran" i "zamrznut".
Smena na vrhu Gra�anskog saveza o�igledno je deo dobro promi�ljene partijske strategije i zalaganja same Vesne Pe�i� da u srpsku politiku u�u i novi ljudi. Bez "cigli", potresa i unutarpartijskih lomova. Njen naslednik Goran Svilanovi� nije ba� nov u ovom poslu. Pre bi se moglo re�i kako za sobom ima zna�ajnu "kilometra�u" pre�enu u protivljenju ovom re�imu i to ne samo u okvirima GSS-a. Jedan je od najaktivnijih predstavnika Saveza za promene i, po mnogim ocenama, jedan od najradikalnijih govornika na skupovima koji se ovih dana odr�avaju �irom Srbije. Svilanovi� je ujedno i jedini partijski lider koji je rat proveo u uniformi. Mobilisan je prvog dana rata i �ak i po prili�no �irokim julsko-espeesovskim kriterijumima te�ko mo�e biti ubrajan u "izdajnika" i saradnika NATO-a. Nedovoljno, ipak, da ga RTS u svojim komentarima ne optu�i kako se redovno sastaje sa Robertom Gelbardom negde u Crnoj Gori. Po RTS-u bio je kod Gelbarda i u �asu kad je u Beogradu davao intervju "Vremenu".
Razgovor za "Vreme" sa novim predsednikom GSS-a po�injemo ina�e od dilema oko mitinga u Beogradu zakazanog za 19. avgust, na dan Preobra�enja. �injenica da bi na taj dan u Beogradu mogla da se pojavi �itava srpska opozicija, sa blagoslovom Crkve i jednim jedinim zahtevom - da Milo�evi� ode sa vlasti - kod mnogih protivnika re�ima naglo je pove�ala odavno istanjene zalihe optimizma. Na drugoj strani, me�utim, mnogi koji i dalje sumnjaju da u Srbiji u ovom trenutku zaista postoje i dovoljne zalihe prevratni�kog raspolo�enja smatraju da opozicija nepotrebno �uri, da je bilo bolje sa�ekati septembar, ili koji dan vi�e.
"Istina je da do sada ni Savez za promene ni SPO nisu izlazili u javnost sa datumom kada �e biti organizovan taj centralni doga�aj u Beogradu", ka�e na po�etku razgovora za "Vreme" Goran Svilanovi�. "Na�a zamisao je bila da to bude doga�aj koji �e trajati, odnosno skup koji se ne�e okon�ati u roku od nekoliko sati tako �to �emo re�i - zavr�ili smo miting i sada je kraj. Ideja SZP je bila da se miting u Beogradu organizuje krajem avgusta ili po�etkom septembra. Planirali smo da do tada organizujemo sli�ne proteste u ostalim gradovima Srbije. Ima tu jo� puno posla koji treba uraditi. Ovo, me�utim, jeste inicijativa patrijarha i ukoliko to zna�i da se radi o inicijativi koja bi imala jaku podr�ku Crkve svakako da �e se svi u SZP slo�iti da je to trenutak kada bi trebalo zapo�eti promene u Srbiji. I verujem da bi to mogao da bude izuzetno uspe�an skup. Osnovna politi�ka pitanja pri tom ostaju ista - a to je redosled koraka koji slede. �to se GSS-a ti�e, mi insistiramo da u Srbiji ne mo�e biti demokratskih i slobodnih izbora, niti uspe�ne prelazne vlade ukoliko Milo�evi� ostaje na vlasti. Jednostavno, �elimo da izbegnemo ono �to se svojevremeno dogodilo prelaznim vladama eksperata koje su imale podr�ku parlamenta, pa i Milo�evi�a li�no, (Pani�eva vlada, i uloga guvernera Avramovi�a), ali su odstranjene u prvom trenutku kada mu je ne�to ozbiljno zasmetalo. Ne�to sli�no bi moglo da se dogodi i sada. Ovoga puta Milo�evi� mora biti prinu�en da odstupi i time otvori prostor za formiranje prelazne vlade i organizovanje izbora.
"VREME": �ta je prava ambicija tog beogradskog mitinga. Da se ve� na njemu objavi i promovi�e prelazna vlada, �to neki najavljuju, ili da se premeri snaga podr�ke za promene?
SVILANOVI�: Vide�emo, ja ne bih zatvorio nijednu od tih varijanti. Do 19. avgusta ima jo� dosta vremena. Ako postoji saglasnost svih ozbiljnih faktora na politi�koj sceni Srbije u ovom trenutku, onda skup u Beogradu mo�e biti i vreme i mesto da se u�ini odlu�uju�i korak napred. I zato se radujem tom skupu. Ako se svi slo�imo da je Milo�evi� politi�ka pro�lost Srbije kojoj ne treba ostavljati ni najmanja vrata za politi�ki opstanak, sve druge teme mogu do�i kasnije. Ne verujem, na primer, da se u Srbiji politi�ka situacija mo�e stabilizovati bez izbora. Da li �e ih biti za dva ili za 16 meseci, u ovom trenutku nije najva�nije. Li�no o�ekujem da �e jedan ili �ak mo�da dva izborna ciklusa biti neophodni u periodu od godinu ili godinu i po dana da bi se do�lo do kona�ne stabilizacije politi�ke scene u Srbiji. Naravno, i to se odnosi na izbore bez Milo�evi�a. �to se njegove stranke ti�e, ona ima svoj prostor na politi�koj sceni.
Na skupovima SZP dominira poruka kako je odlazak Milo�evi�a s vlasti pitanje dana, ili recimo nedelja. Odakle vam svima tolika ube�enost da �e se to zaista tako brzo dogoditi? Budu�nost mu svakako nije preterano svetla, ali istovremeno te�ko bi se moglo govoriti o njegovom brzom politi�kom kraju...
Mi u GSS-u izbegavamo da govorimo o takvim datumima. Ali ovo je prilika da mo�da smirenijim tonom progovorimo o svemu tome. Milo�evi�eva karijera jeste na kraju. On objektivno vi�e nije u mogu�nosti da radi svoj posao jer je postao problem svojim politi�kim prijateljima i saveznicima i u zemlji i u inostranstvu. Ako govorimo o inostranstvu, mogli ste da u poslednje vreme primetite ozbiljno distanciranje Rusije od njega, i jo� ozbiljnije distanciranje Gr�ke. Ako posmatrate i pona�anje Kine, vide�ete da Milo�evi� i srpski re�im nisu uop�te njihova tema. I unutra�nji stubovi na kojima je ovaj re�im po�ivao tako�e su se veoma istanjili. Socijalna situacija u Srbiji je lo�ija nego �to je bila i nema nade da bi Milo�evi� li�no, ili ovakva vlada, mogli da pomognu da se bilo �ta popravi. U vreme hiperinflacije bilo je, na primer, drugih va�nih unutra�njih stubova koji su ga odr�avali na vlasti. Bio je u ratu. Svega toga sada nema. Perspektiva je veoma crna. I unutra�nja politi�ka scena nekada je bila takva da je uvek bilo prebega spremnih da podmetnu le�a re�imu. Sada je sve druga�ije uklju�uju�i i javno mnjenje i svako ko bi jo� jednom probao da, pod bilo kakvim izgovorom, pru�i ruku za produ�etak Milo�evi�eve li�ne vlasti, nai�ao bi na �estoku osudu.
Ali koliko sve to mo�e da potraje?
Ako apstrahujemo za trenutak �ta mi iz opozicije o njemu mislimo, ili �ta misle obi�ni gra�ani, Milo�evi� ima ustavna definisana ovla��enja koja mora da obavlja. On ima obaveze na spoljno-politi�kom planu, ali vi�e ne mo�e da se stara o tim obavezama. Kao predsednik ne mo�e vi�e da putuje u strane dr�ave, a ne mo�e da poseti �ak ni sve delove svoje dr�ave. Ne mo�e fizi�ki da ode do Kosova, a da ne bude uhap�en. To jako su�ava mogu�nosti za njegov li�ni rad. U sli�noj poziciji su i njegovi bliski saradnici koji su na ha�koj listi. Sve su to ljudi koji imaju ozbiljne poluge mo�i u zemlji a ne mogu da realizuju tu mo� osim poja�avanjem pritiska na unutra�njepoliti�kom planu. Zato sam ube�en da je ovo njegov kraj. A �to se datuma ti�e, Milo�evi� je politi�ki ve� pro�lost. Ostaje, naravno, taj tehni�ki problem kada �e i kako oti�i. Prostor kojim se on sada kre�e ome�en je njegovim ogromnim politi�kim proma�ajima. On je kreirao i sledio jednu politi�ku koncepciju koja je u potpunosti propala. Sve njegove politi�ke ideje su u potpunosti bankrotirale. I politi�ka ideja o o�uvanju prethodne Jugoslavije, i ona o skra�enoj Jugoslaviji, i ona o Velikoj Srbiji, i ideja o o�uvanju teritorijalnog integriteta savezne dr�ave je bankrotirala. Kona�no probajte da i sami do�ete do neke ideje koju je uspeo da realizuje. Jedna od tih ideja je bila da sa�uva zemlju od rata, a ova zemlja je sve vreme u ratu koji je na kraju stigao i na njenu teritoriju. I jo� smo te�ko bombardovani.
�ta ako sada navodno smisli ne�to novo?
Neko �ije su sve ideje do�ivele totalni bankrot ne mo�e sada da se pojavi i ka�e kako ima novu ideju. Ovo �to oni sada rade samo je repriza onoga �to im ni ranije nije uspelo. U narednih nekoliko dana nameravaju da pozovu dijasporu i da ponovo od Srba iz inostranstva tra�e politi�ku i finansijsku podr�ku. Naravno da je tako ne�to nemogu�e. Pogotovo od onih koji dolaze iz zemalja koje imaju vrlo o�tar re�im sankcija prema Jugoslaviji. A medijski to mogu da koriste dan, dva. Ljudi u Srbiji to znaju, kao �to znaju da su svakog od ozbiljnih finansijera koga su ranije doveli ovde da pomogne na kraju prevarili. To �to ljude pla�e gra�anskim ratom je tako�e ne�to �to medijski mo�e da radi samo jo� neko vreme. Svi ovi mitinzi su pokazali da nema razloga da se strahuje �ak i kada re�im poku�a sa kontramitinzima. Nema na tim skupovima ru�ila�ke energije. Zahtev je definisan u odnosu na Milo�evi�a, a to kako �e on oti�i pitanje je koje bi trebalo postaviti njemu, a ne nama. On mora da ka�e kako �e oti�i sa politi�ke scene, ne moramo mi da razmi�ljamo o tome. On sam mora da ka�e da li podnosi ostavku, ili preko svog Mini�a saziva savezni parlament koji �e mu izglasati nepoverenje, ili �e izabrati neku od opcija koju sada jo� nemamo u vidu. I u zemlji i van nje ima ina�e i onih koji bi voleli da ovde vide sukobe i nerede. Imam utisak da bi spolja neki to voleli da vide ne bi li time dali legitimitet nekim svojim odlukama od pre nekoliko godina. Li�no �u u�initi sve da se takav razvoj doga�aja spre�i. Milo�evi�ev re�im je potro�en i nema razloga da bilo �ija glava bude razbijena da bi se to i pravno i formalno uobli�ilo. On u ovom momentu ne kontroli�e gra�ane na protestima, nisam siguran da u potpunosti kontroli�e i policiju, a �to se vojske ti�e to je potpuno van diskusije. Neki generali mogu da pri�aju �ta ho�e, ali znaju da u oru�ima koje oni kontroli�u sede ljudi koji su gra�ani ove zemlje. Nema vi�e potencijala da se provocira ono �to neki mo�da �ele. Milo�evi� mora da ode, mi mu ne smemo pomo�i u tom odlasku, niti je to na� posao. Ako je prelazna vlada na�in da on ostane na vlasti, onda sam protiv te vlade, ako su to izbori, onda sam protiv takvih izbora.
Brzina odlaska zavisi u dobroj meri i od pukotina u samoj vlasti. �ini li vam se da se tako ne�to ve� doga�a. Na primer, ministra Bogoljuba Kari�a poslednjih dana uporno razvla�e po novinama �to do sada nije bio manir ovog re�ima?
U poslednje vreme bilo je nekoliko javnih nastupa koji su veoma interesantni, u �ta ubrajam i prozivke Bogoljuba Kari�a. Ne sme se zaboraviti ni nedavni intervju Vuka�ina Jokanovi�a, koji tako�e ima prili�no druga�ije vi�enje o vo�enju politike na Kosovu. Zatim i Ratko Markovi� priznaje i vojni i politi�ki poraz na Kosovu i otvoreno govori o tome da nema teritorijalnog suvereniteta nad Kosovom. Sve te izjave su interesantne, ali nijedna od njih nije dovoljna. Mnogi koji se do sada nisu oglasili moraju veoma ozbiljno da razmisle kakva je njihova politi�ka budu�nost i bilo bi bolje da se postaraju da pru�e mnogo ubedljivije dokaze o distanciranju od Milo�evi�eve politike. Bilo bi dobro da budu jasniji i hrabriji u ovom trenutku. Oni moraju da imaju svest o tome �ta �e se zbivati za �est meseci ili godinu dana. Tada sasvim sigurno ne�e biti stvarnog �ivota u savezu sa Rusijom i Belorusijom, a drugo je pitanje da li �e neko potra�iti azil u tim zemljama. Li�no nemam ni�ta protiv.
�esto u svojim govorima pominjete kako ovde ne postoje dve Srbije, ve� samo jedna, ona koja je za promene. Moj je utisak da postoje dve, da jedan dobar deo Srbije jo� nema ni duhovnu ni moralnu snagu da analizira ili prizna ono �to nam se dogodilo u poslednjih deset godina, i da je to jedna zna�ajna armija statusa kvo...
Tu govorimo o dve razli�ite stvari. Ako se govori o zahtevima za smenu re�ima, onda tu ne postoje dve Srbije. Kada je u pitanju izra�avanje nezadovoljstva �ivotom - tako�e. Ljudi se nisu okupili ni na jednom mitingu zato �to su nezadovoljni ishodom rata na Kosovu, a zadovoljni su navodno ishodom prethodnih ratova. Osnovni razlog �to ljudi protestuju je nezadovoljstvo time kako �ive, nezadovoljstvo onim �to su pre�iveli proteklih godina, uklju�uju�i i bombardovanje. To nezadovoljstvo ispoljava ogromna ve�ina stanovnika izuzev malog broja ljudi koji su od svega imali li�ne koristi. Zato smatram da je sudar me�u njima nemogu� i da ne postoje dve Srbije koje bi se mogle pobiti. Ono o �emu vi govorite je preispitivanje celokupne na�e pro�losti u poslednjih petnaestak godina. To je ne�to �to �e biti tema izbora u narednom periodu. Jo� nismo do�li do tog trenutka da vagamo ono �to nam se dogodilo. U ovom trenutku nema mesta za potpitanja da li smo nezadovoljni ishodom rata ili time �to smo u rat uop�te u�li. Da li su nam fabrike uni�tene bombardovanjem ili i pre toga ni�ta nisu proizvodile. To �e do�i na dnevni red, sve su to teme za normalnu politi�ku komunikaciju. U ovom trenutku jo� nemamo uslova za to jer je sva pa�nja usmerena na samo jednu politi�ku figuru. I tu je postignuto ogromno jedinstvo oko nezadovoljstva efektima Milo�evi�eve vladavine. SZP veoma dobro sara�uje sa strankama koje prili�no o�tro zagovaraju autonomiju Vojvodine. Njihova je logika - kakva autonomija Vojvodine sa Milo�evi�em, ma kakvi, to nije sada tema. Tema je isklju�ivo prelazak Srbije iz ove faze u ne�to drugo �to �e omogu�iti normalan razgovor o svemu.
Da li ovde jo� postoji mogu�nost za neku vrstu istorijskog dogovora vlasti i opozicije. Neku vrstu okruglog stola, ne�ega �to smo propustili da uradimo pre deset godina. Ili je za tako ne�to suvi�e kasno?
Takva vrsta dogovora je mogu�a i ja bih je nazvao ugovor sa Srbijom. Takva spremnost da se defini�u uslovi promene prelaska iz ovoga u drugi sistem postoji u SZP, a nadam se i kod drugih. Samo na� sagovornik u tom poslu svakako ne mo�e biti Milo�evi�. On mora da shvati koliko je izolovan, a ljudi iz ostalih struktura moraju dobro da razmisle u kojoj �e se meri oni kvalifikovati za u�e��e u takvom ugovoru. Verujem da su svi oni koji su svesni gde je Srbija danas spremni za u�e��e u takvom ugovoru. U tom dokumentu bi se definisao miran prenos vlasti i osnovni elementi za normalnu izbornu utakmicu. Time bi po�ela stabilizacija politi�kih prilika u Srbiji. Taj dokument bi morao da pomene i osnovne elemente budu�e politike - kuda Srbija dalje ide, ko su njeni partneri u svetu. Da bi se svaki gra�anin ose�ao sagovornikom u ovom dogovoru, mora se jasno re�i i kakav �e biti li�ni �ivot gra�ana u tom narednom periodu, standard, stabilnost posla, otvaranje novih poslova. Svi ti elementi moraju biti pomenuti u tom ugovoru. �ini mi se da se pribli�avamo trenutku, mo�da je to 19. avgust, kada �e javno biti saop�teno da se takav ugovor sa Srbijom i njenim gra�anima mo�e da zaklju�i. Ho�e li biti partnera sa strane onih koji sada kontroli�u mo�, ne znam.
Poslednjih dana �uju se i neke kritike na ra�un ideje o prelaznoj vladi. Ko�tunica ka�e da je ta ideja "fraza ba�ena u javnost bez mnogo razmi�ljanja" i pita se ko bi kontrolisao takvu vladu...
Pro�itao sam tu kritiku i razumem je jer se i sam nekada pitam da li se nalazim pred velikom name�taljkom ili ne. Ta dilema se javlja zato �to su neke stvari do�le ranije nego �to je planirano i �to nisu bile do kraja dogovorene. Ali osnovne konture nisu mnogo razli�ite od onoga o �emu smo ranije razgovarali. Imam razumevanja za ovu vrstu prigovora, �ak i delim skepsu oko preskakanja nekih faza, ali, svejedno, to je tema koju vi�e niko nema pravo da izbegava ve� treba da nastoji da bude deo toga procesa. Zvali mi to ugovor sa Srbijom, pakt, protest, miting, sve zajedno, to je deo iste pri�e. U ovom trenutku imamo poverenja u sve partnere na politi�koj sceni. Onaj ko ovoga puta izneveri to poverenje i po�ne za mesec dana, ili pola godine da igra neku drugu igru, bi�e �ovek kome ne�e biti mesta ne samo u politi�kom �ivotu Srbije. Ne�e mu, bojim se, biti mesta u Srbiji. Mo�e neko da proba da prevari, ali su sankcije surove. Mnogo surovije nego �to su ikada do sada bile. Nezadovoljstvo i nesre�a u kojoj se Srbija nalazi tako su veliki da oprosta ne�e biti onome ko poku�ava da podr�i ovaj re�im. Bilo kakvo re�enje koje Milo�evi�u ostavlja i najmanju �ansu da sru�i bilo kakav dogovor je prevara i tu prevaru �e ljudi surovo kazniti. Ne sme se zaboraviti da �e se u Srbiji ubudu�e, kad-tad, glasati po pravilima po kojima se nikada do sada nije glasalo i tada �e, na izborima, biti ka�njeni oni koji eventualno poku�aju da tu prevaru izvedu.
Jedan ste od najradikalnijih govornika na skupovima SZP. �esto pominjete re�i kao �to su odgovornost, zatvor...
Ne vidim da je to razli�ito od politi�ka pozicije GSS-a. Od po�etka na�a stranka je naj�e��i kriti�ar re�ima, kriti�ar osnovne ideje koja nas je dovela dovde. GSS je, od svog utemeljenja do danas, oduvek bio stranka sa radikalno druga�ijom pozicijom u odnosu na re�im. Zato se i ne treba �uditi �to je moj nastup takav, �to je radikalniji nego �to bi neko to o�ekivao. Za�to, uostalom, o�ekivati bilo �ta drugo od stranke koja je oduvek govorila kako je svaki rat van granica Srbije u koji je uveden ovaj narod gre�ka, da �e se olupati o glavu upravo onima u �iju korist navodno interveni�emo - Srbima u Hrvatskoj i Srbima u Bosni. Malo je stranaka, ako ih uop�te i ima, koje su toliko jasno podvla�ile crtu izme�u onoga �ta je stvarni nacionalni interes Srba, i svih gra�ana Srbije, i onoga �to re�im propagira. I ako sledite to, vide�ete da to jeste najradikalnija i dosledno �uvana pozicija do danas. Pozicija koja je dovoljno dobra da i stranke koje ne dele sve elemente na�eg programa veoma po�tuju GSS zbog doslednosti i o�trine prema onome �to re�im �ini. Ako tvrdite da su moji javni nastupi radikalniji od drugih - zbog toga nisam sre�an, ali ni posebno nesre�an. Jednostavno mora se biti radikalno druga�iji od ovog re�ima da bi se ne�to promenilo. Bilo kakav kompromis sa njima ne�e biti kompromis u kome �e biti GSS-a.
Ali �esto pominjanje zatvora mo�e samo da ih u�vrsti u uverenju da im je bolje da ne uzmi�u.
�uo sam i tu vrstu prigovora od ljudi �ije mi�ljenje uva�avam. Dobro sam razmislio, i i dalje nemam nikakvu drugu ponudu.
Nenad Lj. Stefanovi�
