Knjige: Junaci Novog svetskog poretka

Pljuvanje pod prozor

Pristajanje na deljenje jezika s re�imom upravo je ono �to potpoma�e odr�anje starog srpskog poretka, koji za gra�ane Srbije ima mnogo pogubnije (de)efekte od novog svetskog

Milivoje Gli�i� je, po vlastitom dirljivo iskrenom priznanju, nacionalista. Ovaj bizaran pogled na svet (jerbo - �ta fali mese�ini?!) prili�no je ra�iren u krajevima isto�no od Trsta; ono, nije da i zapadno od Magrisovog i Zvevovog grada nema podosta radnih ljudi & gra�ana opsednutih tom neobi�nom devijacijom, ali samo se jo� na Divljem Istoku ljudi otvoreno ponose tako neprijatnom osobinom. Ostanula, valjda, od komunisti�kog naopakog poretka stvari navika da se ljudi di�e ba� onim �to ih kod drugih zgra�ava. Ne�to kao kad vam hroni�no smrde noge, ali ih (ba� zato?) uvek veselo izvla�ite iz cipela u punom kupeu ubrzanog voza za M. Krsnu, i gordo pokazujete ostatku putuju�eg �ove�anstva svoje karirane �arape sa vijugavim, pitoresknim motivima i �arama satkanim od skorenog trudbeni�kog znoja. Ali vas zato stra�no nervira �to se va� saputnik nakrkao belog luka toliko da je rasterao i pomorio sve vampire od �ortanovaca do Stala�a. I jo� vam se, idiot, stalno unosi u lice.

Uh, daleko odosmo. Osim �to je "idejno" to �to jeste - mada se to u re�niku nacionalisti�ke varijante "politi�ke korektnosti" danas benigno zove patriotizam - Milivoje Gli�i� je i novinski pisac. Od one sorte koju uvek visprene estete nazivaju - rasnom. Ho�e se re�i: M. Gli�i� ume da pi�e. Kad ho�e, i kad ga mutirani patriotski virus ne obori skroz-naskroz, Gli�i� ume da pi�e pametno, duhovito, zajedljivo i pronicljivo kao malo ko u aktuelnoj (novinskoj, a i �ire) tekstualnosti u Srbalja. To mu je donelo zama�nu popularnost, i status jednog od naj�itanijih i najomiljenijih beogradskih kolumnista. Njegova rubrika u NIN-u Junaci na�eg doba, serijal uvrnutih (kompliment!) portreta politi�kih li�nosti i ostalih javnih faca koje samovoljno oblikuju na�e �emerne srpske �ivote (ili kako se ve� zove ovaj ameboliki oblik postojanja), spada me�u najtra�enija �tiva te vrste u beogradskoj �tampi, a Gli�i�eve tekstove s gu�tom prepri�avaju i njegovi politi�ki istomi�ljenici i oni drugi. Svi, osim onih koje Gli�i�, naoru�an arhivom i novinarskim zlopam�enjem, krene da portretira. Takvi se vajkaju da su mu portreti nekako - kubisti�ki. Ni�ta se, kao, ne vidi i ne raspoznaje, a najmanje oni. Ali, niko ne voli kad ugleda sebe u prirodnoj veli�ini. Pitajte Coraxa.

Posle nekoliko godina ovakvog zapa�enog hroni�arskog rada, logi�no, dolazi vreme za periodi�nu rekapitulaciju. Ovakvi tekstovi se sabiraju u knjigu da bi, skupljeni "na gomilu" i stavljeni u izmenjeni kontekst, svedo�ili o tome kako smo sistematski uni�teni od idiota. Me�utim, izbor tekstova koji je iza�ao pod naslovom Junaci novog svetskog poretka ("Novosti", Beograd, 1999) neobi�an je i znakovit: me�u koricama ove knjige na�i �ete samo tekstove o famoznim svetskim mo�nicima poput Bila Klintona, Ri�arda Holbruka, Medlin Olbrajt, Tonija Blera, �aka �iraka, Havijera Solane, Gerharda �redera, Borisa Jeljcina etc; tu su, pride, i neki intelektualci koji se proteklih godina nisu iskazali kao "filozofi i humanisti": Andre Gliksman, Vaclav Havel, Ginter Gras. Celoj imperijalisti�koj ekipi pridru�en je i trio na�ih eksjugoslovenskih "najdra�ih neprijatelja": Tu�man, Izetbegovi�, Dema�i. O Dedinju i okolini, dakle - ni mukajet. Uostalom, Novosti ne izdaju idejno labilnu literaturu, to je ipak Ku�a S Tradicijom!

Odakle takav utilitaran izbor, iako se ovakve knjige obi�no sastavljaju po druga�ijim kriterijumima - autor probere one me�u svojim tekstovima iz rubrike koje dr�i najuspelijim? Za pretpostaviti je da je ideja ro�ena tokom rata, kada je M. G. sve svoje kolumne posvetio ru�enju stranih "junaka na�eg doba". I koja je svrha te rabote? �to se ovakvog "selektorskog" postupka ti�e, on podse�a na rafiniranje sme�eg pirin�a i pretvaranje u beli - tako da se usput izgube svi vitamini i drugi hranjivi sastojci. Od onog �to je ostalo mo�e� samo da dobije� skorbut ili beri-beri. A glede u�inka - nema sumnje da �e kriti�ari listova bliskih Tamo Gde Treba biti puni hvale za na�eg, dodu�e, razbaru�enog i neposluhu sklonog, ali kad prigusti ipak ispravno orijentisanog autora.

Bez �ale, upravo u tome i jeste problem s ovakvom knjigom, osobito s takvim izvla�enjem junaka ove knjige iz konteksta celine autorovog "opusa". Radi se o neizle�ivom sindromu antire�imskih nacionalista: onog trenutka kad po�ne neko ozbiljno "kuvanje", zaboravlja se na bilo kakvu unutra�nju kritiku i nehajno prelazi na "Mi - Oni diskurs". Oni koji su uop�te skloni da promi�ljaju vlastitu poziciju re�i �e vam da se, eto, radi o dobrom ku�nom vaspitanju. Me�utim, to je samo ona vrsta "dobrog vaspitanja" koja ocu-tiraninu omogu�ava da bije, razbija i maltretira sve po ku�i, jer o tome nije pristojno govoriti pred drugima. Naro�ito ako policija dolazi da privede oca, jer se susedi �ale. I tako to tera (kera) sve dok ovaj nekoga ne ubije ili dok �ena kojoj je svega dosta njega ne ucmeka sekirom na spavanju...

To pristajanje na deljenje jezika s re�imom upravo je ono �to potpoma�e odr�anje i perpetuiranje u lo�u beskona�nost starog srpskog poretka, koji za gra�ane Srbije ima mnogo pogubnije (d)efekte od novog svetskog; ta nesposobnost - zapravo, defekt smisla za percepciju i razlu�ivanja kauzalnosti - ovda�njih intelektualaca otad�binoljubive orijentacije, koji u situacijama svakog nametnutog Mi - Vi konflikta misle da "staju na stranu svog naroda" (a zapravo pozajmljuju sumnjivu argumentaciju re�imu), prati nas kao zla kob ve� vi�e od decenije. Najnoviji rat pokazao je da se iz moralnih katastrofa zvanih "antibirokratska revolucija", rat u Hrvatskoj i me�uetni�ki pokolj u Bosni ni�ta nije nau�ilo. Sama matrica mi�ljenja "kriti�kih domoljuba" ostaje ista: "mo�da na�i vladari ne valjaju, ali to je samo na� problem (�ak i kad ovi ubijaju susedne narode na veliko); ako ih taknete, ima da izginemo za njih"! Pardon, za zemlju i slobodu. Dakle, opet za njih... A radi se o tome da stari srpski poredak upravo izazivanjem razornih konflikata sa svima, od vlastitih gra�ana preko susednih dr�ava do celog sveta (kvazari i pulsari �e do�i na red u slede�oj etapi na�eg nezadr�ivog razvitka ka ni�tavilu), uspeva da se odr�i na vlasti preko svih granica pristojnosti i preko svih granica trpljenja. I nije da Milivoje Gli�i� sve to, kao pametan i talentovan �ovek, ne zna. Zna, bre, samo mu ne�to ne da da to iska�e onda kada je to najpotrebnije. Umesto toga, radije se bavi PVO-aktivnostima, efikasnim i smislenim taman onoliko koliko i spektakularno poga�anje vazduha na�ih vrlih momaka iza haubica. Kratak domet, pa to ti je! A personifikovani nosioci fantazma Novog svetskog poretka su savr�eno ravnodu�ni prema pljuvanju pod prozor, bilo ono verbalno ili oru�ano.

Bilo kako bilo, sada, kad je ve� odu�io dug otad�bini (ne�to kao odslu�enje vojnog roka u novinarskom e�alonu), valja se nadati da �e Milivoje Gli�i� sakupiti i one druga�ije portrete iz svoje kolekcije, i oblikovati ih u knjigu koja �e biti posve�ena stvarnim jaha�ima na�e apokalipse. �teta je da tolike Markantne Li�nosti ostanu neoknji�ene, da ih nezaslu�eno proguta kobni i nepravedni novinski zaborav. A istaknuti dr�avljanin jedne strane, ali nama naklonjene dr�ave uskliknuo je jo� pre koju hiljadicu godina: Hic Rhodus, hic salta!