KULTURA |
Vreme broj 448, 7. avgust 1999. |
Reality check Pozdrav iz Srbije Zatvaranje prostora, ukidanje i kontrola medija, nanelo je nenadoknadivu štetu koju će biti teško prevazići. Zato je svaka vrsta javno ispoljene kreativnosti svojevrstan otpor stanju beznađa Savremena jugoslovenska kulturna scena, nastala na različitim lokalnim, evropskim i svetskim iskustvima i praćena čestim lomovima, padovima i usponima. Prethodnih decenija savremena kultura je na momente doživljavala veliki uspon, ali su politički potresi u kratkom periodu ruinirali svaki pokušaj formiranja autohtone scene, vraćajući koliko-toliko formiran sistem na početni položaj. Ponovo se nalazimo na nultoj tački. Nedavni rat, NATO bombardovanje, politički obračuni, prouzrokovali su stanje potpune depresije, osećaj izolovanosti, gubitak volje da se ponovo uspostavi mreža, da se verifikuje stanje stvari i učini vidljivim ono što inače postoji u obliku individualnih projekata. Kao i uvek u velikim krizama, najviše je stradala kultura, koja je, pak, osnovno sredstvo za prevazilaženje krize i najvažnija tačka uticaja na promene. Zatvaranje prostora, ukidanje i kontrola medija, nanelo je nenadoknadivu štetu koju će biti teško prevazići. Zato je svaka vrsta javno ispoljene kreativnosti svojevrstan otpor stanju beznađa. To je bio razlog da se pokrene Reality Check. Termin je preuzet iz političkog marketinga, a označava analizu realne situacije nakon predviđene mogućnosti delovanja određene akcije. Tokom rata, jedno od retkih mogućih mesta okupljanja aktera savremene umetničke scene bio je Centar za savremenu umetnost Fonda za otvoreno društvo. Na inicijativu Dejana Sretenovića (Centar za savremenu umetnost) i Darke Radosavljević (ex Radio B92, Cinema REX), grupa beogradskih umetnika odlučila se na delovanje, primereno situaciji. REALITY CHECK je započet tokom aprila 1999. u Beogradu. U trenutku pokretanja inicijative, Jugoslavija je bila pod stalnim vazdušnim udarima, a Beograd bez gradskog prevoza, električne energije, mogućnosti komunikacije... Iz tehničkih razloga, tek nakon prestanka bombardovanja, uz pomoć Centra, došlo je do realizacije projekta i to na dva nivoa. Net projekat, "The Reality Check: Serbian Art during Wartime", može se videti na sledećoj adresi http://realitycheck.c3.hu. Ovaj deo realizovan je uz pomoć Centra za kulturnu komunikaciju C3 iz Budimpešte, koji je ustupio prostor na web-u i omogućio rad našem web masteru Žani Poliakov (Web design: Borut Vild i Slobodan Marković - Beograd). U okviru web-a predstavljeni su recentni radovi pet srpskih umetnika: Uroš Đurić, Era Milivojević, Zoran Naskovski, Raša Todosijević i Milica Tomić. Kustoski deo posla obavio je Dejan Sretenović. Većina umetnika su prvi put uradili web projekat, a neki, poput Uroša Đurića (Populist project) ili Milice Tomić (I am Milica Tomic), namenski su uradili rad, dokazujući da jugoslovenski umetnici mogu relevantno da se predstave u, za nas još uvek, novom mediju. Drugi deo Reality Checka ostvaren je kao serija razglednica. U realizaciji je učestvovalo 12 umetnika: Apsolutno, Jovan Čekić, Mirjana Đorđević, Uroš Đurić, Era Milivojević, Zoran Naskovski, Vesna Pavlović, p.RT (Radišić-Trkulja), Jelica Radovanović, Dejan Anđelković, Raša Todosijević, Milica Tomić, koji su uz pomoć Boruta Vilda, realizovali 18 razglednica kao poruku svetu. Umetnici su se ovim radovima dobrovoljno pridružili i kampanji za slobodu medija posvetivši rad slučaju ukidanja Radio stanice B92. Za lokalno poimanje "razglednice" ovo je atipičan projekat. Na razlednicama su predstavljeni različiti prizori: od "Save European love" (Uroš Đurić), na kojoj je prikazan mobilisani gradski momak koji jede u kuhinji tipičnog srpskog stana, okružen zadovoljnim i nasmejanim ženama, preko jelena kome otpadaju rogovi (a-trophy, citat iz Lalovićevog filma "Poslednja oaza"/ grupa Apsolutno), "Life imitates Art", sa predstavom dečanskog Sunca koga brani PVO/ Mirjana Đorđević, scena dopisničkog života iz Hajata (Vesna Pavlović), mape sveta sa označenim zemljama koje su iz različitih razloga pod sankcijama (p.Rt), junacima iz dečjih bajki koji lebde oko beogradskih ruševina (Jelica Radovanović&Dejan Anđelković), crtežima Raše Todosijevića sa tekstom "Svi smo u raju"... Kako je najslabija tačka u ovom trenutku komunikacija u lokalnim i globalnim okvirima, tokom pripreme projekta, putem interneta, zatražena je pomoć od bliskih institucija širom sveta, sa namerom da se uspostavi i održi veza sa svetom. Saradnici iz inostranstva su, po prvobitnom planu, trebali da omoguće štampu i distribuciju materijala u svetu. Poziv je prihvatilo desetak institucija i pojedinaca iz različitih evropskih zemalja, ali je, ipak, odlučeno da se, uz pomoć Centra, celokupan projekat realizuje ovde kao non profit, što podrazumeva problem distribucije na lokalnom nivou. Razglednice se mogu dobiti u Centru za savremenu umetnost ili na B2-92. D.R.V. |