Inicijativa za amnestiju
U "ku�nom pritvoru"
Koliko je ljudi optu�eno za dezerterstvo i �emu se mogu nadati
Uspe�an student �etvrte
godine jedne beogradske umetni�ke akademije ve� mesecima ne izlazi iz stana. Bila je
dovoljna samo izjava lokalnog vojnog pozivara, pa da sudija beogradskog vojnog suda
"prese�e" - sedam godina zatvora za dezerterstvo. Suvoparnim pravnim
re�nikom, mladi� je kriv "zbog neodazivanja, odnosno skrivanja radi neodazivanja na
vojni poziv". Nisu pomogle pritu�be advokata da je pomenuti pozivar tri puta menjao
svoj iskaz. Izgleda da je pobedilo to �to je, poput �vorovi�a u "Balkanskom
�pijunu", pozivar tvrdio da su student i njegova porodica bili u stanu, ali da
namerno nisu hteli da otvore vrata. Nema veze �to ga o tome niko ni�ta nije pitao i �to
utvr�ivanje takvih �injenica nije njegov posao.
Prema procenama Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, koji je sa 52 nevladine organizacije pokrenuo kampanju za amnestiju dezertera iz poslednjeg rata, samo u Beogradu, iz istih razloga, u "ku�nom pritvoru" �ivi oko 7000 ljudi. Procene o njihovom ukupnom broju, na nivou Jugoslavije su razli�ite - kre�u se od zvani�ne cifre od 4000 do procena nevladinih organizacija koje govore i o tridesetak hiljada dezertera. Crnogorska vlada i Helsin�ki odbor u Podgorici sla�u se da je optu�nica za dezerterstvo podignuta protiv 14.000 njihovih sunarodnika.
Ono �to je sigurno, pred Vrhovnim vojnim sudom u Beogradu podignuto je 2600 �albi na presude, podatak je koji smo dobili od advokata Gradimira Nali�a, ina�e �lana Komiteta pravnika.
PARTIJSKA VOJSKA: "Tolike razlike u brojkama", ka�e za "Vreme" koordinator kampanje Biljana Kova�evi� Vu�o, "rezultat su tehni�kih zavrzlama, ali i politi�ke oportunosti". U vojnim tu�ila�tvima je nemogu�e dobiti podatke o broju pokrenutih procesa, "a dr�avi svakako ne odgovora da prizna kako je ogroman broj ljudi odbio da se stavi u njenu slu�bu".
"Vlast zna da se iz rata ne be�i samo iz straha. Kada postoji strah, ali i motiv, strah se pobe�uje. Ovde se radi o tome da veliki broj ljudi nije �eleo da podr�i zvani�nu politiku", ka�e na�a sagovornica, dovode�i u pitanje i epitet dezertera, za one koji su odbili da ratuju na Kosovu. "O dezerterima se mo�e govoriti u pravnoj dr�avi, gde se znaju prava i obaveze svakog gra�anina. Mi smo partijska dr�ava i normalno je da neki ljudi nisu hteli da budu deo partijske vojske. Ko nas je uop�te pitao da li mi �elimo taj rat", precizna je Vu�o.
Advokat Nali� navodi da je mnogima su�eno u odsustvu, da oni koji su se u momentu izbijanja rata nalazili u inostranstvu ne mogu da utvrde da li ih vojni sudovi gone, te da je nemogu�e saznati da li je protiv nekoga poveden krivi�ni postupak. Na sli�ne "rupe" ukazuje i Vu�o.
"U vojnim zatvorima u Srbiji ima mesta za 11.000 osu�enika, dakle kapaciteti su manji od broja potencijalnih optu�enika. Drugo, na�i sudovi, tako�e, nemaju mogu�nost da protiv svih pokrenu postupke i dovedu do kraja. Ho�u da ka�em da postoji mogu�nost selektivnosti u gonjenju", obja�njava sagovornica "Vremena".
SELEKTIVNOST: Dobar primer je Zoran �in�i�, lider Demokratske stranke, protiv koga je postupak pokrenut u ekspresnom roku i za sada je sve ostalo na tome. "To je politi�ko pitanje, jer �in�i� na tome mo�e da zaradi i politi�ke poene i minuse", ka�e Vu�o. Neza�ti�eni od javnosti, poput jednog manje poznatog �lana Glavnog odbora upravo �in�i�evog DS-a, bivaju brzo osu�eni.
Autori ideje o amnestiji priznaju da je to pitanje, u ovom momentu, jako komplikovano i politi�ki osetljivo. Prosto, poslednji rat nije sli�an ratovima u Hrvatskoj i Bosni, jer je ovoga puta u njemu u�estvovao i NATO. "Ljudi koji su u�estvovali u ratu, dobrovoljno ili po pozivu, imaju ose�aj da su branili zemlju od agresora i njima svaka �ast. Ne sme se dozvoliti da se oni osete manje vrednim zato �to nisu dezertirali. Isto tako, ovi koji to nisu to �eleli, treba da budu amnestirani i da se po�tuje njihov jasno iskazan politi�ki stav", ka�e Vu�o.
Na �kakljivost upu�uje i veliki broj kosovskih Albanaca koji �ame u srpskim zatvorima, �esto i zbog toga �to su dostavljali hranu Oslobodila�koj vojsci Kosova. "Dr�ava ne �eli da ih amnestira, mada bi na taj na�in, u krajnjoj liniji, potvrdila svoj pravni suverenitet na Kosovu", komentari�e na�a sagovornica. Njen kolega, advokat Nali�, ka�e da je ve� imao slu�aj jednog Ma�ara, koji je "razbijao" moral u svojoj jedinici pri�om da na�a vojska ne mo�e da se bori protiv NATO-a.
Poseban aspekt cele pri�e su ljudi koji su svojevremeno odbili da ratuju u Hrvatskoj i Bosni. Oni su oslobo�eni od krivice, na�im Zakonom o amnestiji iz 1996. godine, a mnogi od njih su ponovo po�inili krivi�no delo. "Za sud oni su povratnici", obja�njava Nali�. Njima sledi dugogodi�nji ku�ni protivor do eventualne amnestije ili onaj pravi - u zatvoru.
Vladimir Milovanovi�
