Na ve�eri sa Ha�imom Ta�ijem

Nekad znan kao "Zmija"

Jedini put kada se Ta�i nasme�io tokom ve�ere bilo je upravo kada smo ga upitali za poreklo nadimka. Razmeniv�i brze poglede sa svojim savetnikom, uzvratio je: "Ne znam, mora�ete da pitate one koji su mi ga nadenuli", ali je tajanstveni osmeh na njegovom licu odavao da mu se nadimak, ipak, dopadao

Ha�im Ta�i, vo�a Oslobodila�ke vojske Kosova (U�K) i nekada�ni enfant terrible albanske delegacije na pregovorima u Rambujeu, spreman je da doka�e Zapadu da je upravo on njihov najpouzdaniji partner u novonastaloj kosovskoj politi�koj zbilji. Nekada �uven po radikalizmu i nepopustljivosti koji su kulminirali tokom razgovora u Rambujeu, ali i po privr�enosti idejama Envera Hod�e, ovaj tridesetogodi�nji lider pokazao je da ume brzo da u�i. Oven�an ratni�kom slavom koja mu je i donela intrigantni ratni nadimak "Zmija", Ta�i se odmah nakon �to je i poslednji pripadnik srpskih snaga napustio Kosovo pobedonosno u�etao u Pri�tinu dokazuju�i da je �ovek trenutka i da je do�ao da ostane. Ovoga puta ne kao beskompromisni revolucionar, ve� kao moderni politi�ar sa vizijom.

Kada se Ta�i posmatra u njegovoj posleratnoj inkarnaciji sti�e se utisak da je pro�ao kroz bla�u varijantu ameri�kog programa za za�titu svedoka: identitet mu, dodu�e, nije promenjen, ali je njegov imid� posve druga�iji. Mlad, uspravnog dr�anja i elegantno obu�en, Ta�i je karijeru politi�ara "u civilu" zapo�eo naoru�an retorikom koju danas mora da savlada svako ko pretenduje na politi�ku ulogu na Balkanu ali i na ameri�ku podr�ku: njegove vizije Kosova obiluju osvrtima na "gra�ansko dru�tvo", "za�titu ljudskih prava", "multikulturalnost" i "etni�ku toleranciju".

"U�K �e pokazati svetu da Kosovo nije kriminalno ve� gra�ansko dru�tvo sa etni�ki me�ovitom policijom u �ijem �e sastavu biti oni Srbi koji nisu po�inili zlo�ine", izjavio je Ta�i nekoliko sati nakon potpisivanja plana o razoru�anju i transformaciji U�K-a na zajedni�koj konferenciji za �tampu sa portparolom Bele ku�e D�ejmsom Rubinom. Sede�i pored Rubina u biv�em sportskom centru "Boro i Ramiz", nekada simbolom ideje bratstva i jedinstva, Ta�i je bez la�nog ponosa saslu�ao Rubinove re�i: "Potpisivanje sporazuma odraz je velike politi�ke hrabrosti i ja mu se na tome zahvaljujem". Svoje zahvalnice uputili su tada telefonom Klinton i Olbrajt. Govor tela odavao je da se Rubin i Ta�i dobro poznaju. Tome su svakako doprinele "mnoge besane no�i" i "duga�ke �etnje", kako je sam Rubin u trenutku iskrenosti nazvao mukotrpan pigmalionski proces koji je ameri�ka administracija preuzela na sebe.

Proces sigurno nije bio nimalo lak, ako se u vidu ima �injenica da Ta�i poti�e iz Drenice, srca albanske tradicije i radikalizma. Ta�i nikada nije bio poznat po umerenosti i razumevanju za druga�ija gledi�ta, ve� kao �ovek �iji je radikalizam i patriotski zanos pridobio srca mnogih Albanaca, naro�ito u ruralnijim predelima. Uz to, dugotrajni status quo koji je promovisala politika Ibrahima Rugove mnoge Albance u�inila je nestrpljivim za promene i gladnima akcije, a Ta�i je bio me�u prvima koji je ta ose�anja uspe�no artikulisao i kanalisao. Ipak, da ulo�eni trud ameri�kih mentora nije pro�ao sasvim bez rezultata, Ta�i je poku�ao da demonstrira prilikom ve�ere sa timom novinara �asopisa "Tajm" na kojoj se na�ao i va� izve�ta�.

Ve�era je prire�ena u manje u�togljenoj atmosferi, u pri�tinskoj rezidenciji "Tajma". Na trpezi je bilo najbolje �to se tada u Pri�tini moglo na�i, i doma�ica je iskoristila sve svoje kulinarske ve�tine da skromne ponude u�ini �to ukusnijim i ne obruka se pred cenjenim gostom. Na meniju su se na�li u�tipci od mesa, obarena jaja, tunjevina iz konzerve, sir i nekoliko pe�enih paprika, za dezert pala�inke i vo�e. Ta�i se na ve�eri pojavio u tamnoj polo majici i elegantom sakou, u pratnji savetnika i mla�e �ene prevodioca. Stisak ruke je mlak i kratak, ne naro�ito srda�an. Da li zato �to je biv�i revolucionar zavodljivog nadimka i dalje bio nesviknut na susrete sa stranim novinarima u relativno neformalnoj atmosferi, ili zbog toga �to je nakon dugog i napornog dana bio izlo�en paljbi novinarskih pitanja od kojih je jedva uspevao da uzme i po koji zalogaj, tek Ta�ijev pogled retko je tra�io o�i sagovornika, kao da prikriva ose�anje nelagode. Kroz glavu nam prolaze re�i albanskog analiti�ara: "Dreni�anin nikome ne otvara svoje srce". Glas mu je tih, gotovo stidljiv. Ono �to izgovara, me�utim, nije bez samopouzdanja i odlu�nosti: "Obaveze koje smo preuzeli, moramo ispuniti... U ratu smo pobedili mi (U�K), ali i ceo demokratski svet. Kosovo vidim integrisano u Evropsku uniju, kao deo demokratske i ujedinjene jugoisto�ne Evrope". �ak i izbor re�i pokazuje da je Ta�i savladao jezik politi�ke korektnosti, ve�to izbegav�i termin Balkan, danas van mode u demokratskim krugovima zbog svoje negativne konotacije bureta etni�kog baruta. Kratkotrajni gubitak koncentracije, me�utim, naveo je Ta�ija da odlazak i pretnje kosovskim Srbima koji be�e u strahu od osvete prokomentari�e odlu�nim glasom: "Za Srbe koji su po�inili zlo�ine ne�emo imati milosti". Ipak, pribrav�i se nakon ovog faux pas, Ta�i dodaje: "Treba da im se sudi. Akcije protiv Srba nas jako zabrinjavaju i ja ih pozivam da ostanu da �ive na demokratskom Kosovu. Etni�ko �i��enje nisu po�inili Srbi ve� Milo�evi�ev re�im."

Bez obzira na demonstraciju politi�kih ve�tina i slatkore�ivosti, pred mladim demokratom je te�ak put na kome se ne mora nu�no sna�i neko �ija su se doskora�nja popri�ta znatno razlikovala od pri�tinskih kancelarija i sala za prijeme. �injenica da je srpski re�im - snaga ujedninjenja borbe za albansku nezavisnost - nestao sa Kosova ne olak�ava mu posao. Ta�i �e morati da poka�e da je u stanju da ve�to balansira izme�u velikih o�ekivanja koja je pred mladog Dreni�anina postavio Zapad (da �e se U�K istinski transformisati u politi�ku snagu), ali da istovremeno ne razo�ara snove onih radikalnijih elemenata koji su mu neko� pomogli da se uzdigne na hijerarhijskoj lestvici. "Morate shvatiti da za nekoga poput Ha�ima nije lako da savlada re�nik tolerancije i umerenosti", ka�e Ta�ijev dugogodi�nji prijatelj i dodaje: "Njegovo poreklo je izvor njegovog ponosa, ali i njegove frustracije", aludiraju�i na strah kod Ta�ija da bi ga se Amerikanci mogli odre�i i svoje partnere potra�iti me�u onim albanskim liderima sa ve�im demokratskim sta�om. Takav potez, me�utim, ne bi bio bez velikog politi�kog rizika, jer bi marginalizacija Ta�ija koji je spreman na saradnju dovela do ve�e radikalizacije postoje�ih, ne naro�ito umerenih snaga. Srca koja je Ta�i osvojio kao "Zmija" i dalje ima mnogo, a i sam Ta�i se tih dana se�a sa izvesnom dozom nostalgije. Jedini put kada se Ta�i nasme�io tokom ve�ere bilo je upravo kada smo ga upitali za poreklo ovog nadimka. Razmeniv�i brze poglede sa svojim savetnikom, uzvratio je: "Ne znam, mora�ete da pitate one koji su mi ga nadenuli", ali je tajanstveni osmeh na njegovom licu odavao da mu se nadimak, ipak, dopadao. Upitan da li �eli da nastavi politi�ku karijeru sa istim nadimkom, Ta�i se smesta uozbiljio: "Ne. �elim da ponovo budem - Ha�im Ta�i".