Most "Mala sloboda" i druge pri�e oko poru�enih novosadskih mostova

Ispredanje �uprije na Dunavu

Predsedni�tvo Novog Sada odlu�ilo je da pre zime, po svaku cenu, samo i po sopstvenom ra�unu izgradi privremeni most na stubovima Varadinskog mosta i tu je operaciju nazvalo most "Mala sloboda". Glavna briga, pri tome, nije - kako platiti i izgraditi taj most ve� kako ga izgraditi uprkos dr�avnoj administrativnoj i svakoj drugoj opstrukciji

Na po�etku hiljadu i jedne pri�e o novosadskim mostovima valja prvo primetiti da NATO ni �etiri meseca posle ru�enja sva tri mosta u Novom Sadu nije ni poku�ao da ponudi suvislo vojno-strate�ko obja�njenje za�to je u okviru ratne kampanje za razre�avanje kosovskog pitanja, 500 kilometara severno od Pri�tine, u jednom pitomom panonskom gradu, bombardovao i presekao ba� sva tri prelaza preko Dunava i tako neposredno ojadio oko 400.000 ljudi kojima su ti mostovi svakodnevni �ivot zna�ili. Skandalozno ru�enje Varadinskog mosta, Mosta slobode i �e�eljevog mosta, po�etkom aprila, sada prati skandalozan izostanak bilo kakvog suvislog, kompletnog predloga me�unarodne zajednice o obnovi dunavskih mostova - kao da sudbina Milo�evi�evog re�ima zavisi od obnavljanja ili neobnavljanja mostova u Novom Sadu. Da je Milo�evi�eva politi�ka sudbina zavisila od ta tri mosta, Novosa�ani bi ih odavno sami poru�ili.

Trenutno improvizovani, na dugom �tapu i na�elno izneti predlozi Dunavske komisije (�ija je ekspertska grupa obi�la ru�evine dunavskih mostova izme�u 23. i 25. jula) kako da pomogne u promptnom ra��i��avanju dunavskog plovnog puta, sa eventualnim dodatkom eventualne hitne izgradnje nekog privremenog eventualnog mosta - deluju neozbiljno i arogantno i suprotni su ne samo interesima Novog Sada, Vojvodine, Srbije i Jugoslavije - nego pre svega interesima Evrope. Jer nije evropski interes samo da ra��isti re�ni put od Severnog do Crnog mora, preko koga se godi�nje preveze 40 miliona tona robe, nego je valjda i interes Evrope da osposobi i jedan od magistralnih �elezni�kih pravaca od Londona do Istanbula i Atine i od Jadrana do Stokholma i Vladivostoka. I neukusno je u ovom konkretnom slu�aju optu�ivati saveznu dr�avnu administraciju za ucenu Evrope - �to paralelno s predlozima za ra��i��avanje dunavskog re�nog puta tra�i i kompletnu ponudu za rekonstrukciju mosta kod Kovina i izgradnju poru�enih mostova u Novom Sadu - te za sve to ispostavlja ra�un od oko 90 miliona eura. Za �i��enje plovnog puta 14 miliona, za izgradnju privremenog �elezni�ko-drumskog mosta u Novom Sadu 10 miliona, za postavljanje pontonca u Novom Sadu 3 miliona i 63 miliona eura za obnovu o�te�enih i izgradnju sru�enih mostova na Dunavu. Prema vestima koje �iri kabinet saveznog ministra saobra�aja Dejana Drobnjakovi�a, generalni direktor Sekretarijata Dunavske komisije Danail Na�elkov i predsednik Ekspertske grupe Komisije Rajnhard Fordervinkler pokazali su izvesno razumevanje za stavove SRJ - ali oni, naravno, ni�ta ne mogu u�initi bez Svetske i Evropske banke, to jest bez politi�ke odluke Brisela i Va�ingtona.

OTIMANJE O MILIONE: Ledenu komociju Evrope oko raskr�ivanja i premo��avanja glavne evropske reke zdu�no prati doma�a politi�ka baraberija koja velike mostove na Dunavu koristi za sitna politi�ka prepucavanja i brzotro�e�e promocije megalomanskog kafanskog tipa, za raznovrsne pakosti, podvale i prekra�e poslova i oskudnih para - jer svako je tu zainteresovan da se do�epa ne samo politi�kih "graditeljskih" poena ve� i neke milionske crkavice. Ekonomski interesi Novog Sada i njegovih gra�ana u politi�kom centru Srbije, a �ini se naro�ito u famoznoj Mrkonji�evoj Direkciji za obnovu, sme�teni su u poslednju rupu na propagandnoj svirali, otkako je sam predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� na brzinu skinuo "politi�ku mostarinu" kod Be�ke za svega 680.000 nema�kih maraka, a sa ra�una izvesnog "gospodina Elrada" iz �vajcarske (koji to gospodin nema ni ime, ve� samo neku "skra�enicu").

O tome da republi�ka centrala niti ima para niti ima volje da pomogne Novom Sadu najjednostavnije svedo�i �injenica da se upravo iz ovog grada, koji spada u gradove koji su najvi�e nastradali tokom NATO bombardovanja, sada prinudno upetostru�uju uplate u stalnu bud�etsku rezervu Srbije. Procenjeni efekat poslednje uredbe Vlade Srbije od 5. avgusta (Odluka o op�tem bilansu javne potro�nje u Republici Srbiji za tre�i kvartal 1999) na bud�et Novog Sada odne�e iz grada samo u tri meseca u stalnu bud�etsku rezervu Srbije oko 12 miliona dinara - �to upro��eno zna�i da �e u narednih devet meseci u bud�et Srbije biti odnet ceo privremeni pontonski most �iju je izgradnju u ime Direkcije sve�ano otvorio predsednik PIV-a Bo�ko Pero�evi�, polovinom jula. Isto onako kako iz Novog Sada odlaze pare za finansiranje izgradnje pontonca, iz grada je oti�ao i posao oko njegovog sklapanja, po�to su bar�e novosadskog preduze�a "Heroj Pinki", bez ikakvog javnog konkursa, otpravljene u Novi Beograd gde �e se na njih postavljati nose�a konstrukcija, pored celog novosadskog brodogradili�ta i ostale metalske industrije u Novom Sadu - koji vape za poslom. Na kraju �e Novi Sad od Marjanovi�a i Mrkonji�a "dobiti" most isto onako kako �e od Borke Vu�i� Kameni most dobiti Ni�, sa parama ni�ke AIK banke - koje su u mraku ratnog stanja "reformski" utopljene u Beogradsku bankarsku grupu.

Kao poseban kuriozitet koji ilustruje primitivnu jednostavnost republi�ke fiskalne plja�ke valja navesti izjavu gradskog ministra finansija Branislava Pomori�kog da je dokumentacija s kojom je on u republi�kom Ministarstvu finansija dokazao kakve je sve tro�kove Novi Sad imao tokom bombardovanja (�to je trebalo da mu "pro�iri" bud�etski okvir u drugom kvartalu) - navodno zagubljena!

Posle takvog i svih drugih iskustava, ka�e za "Vreme" Pomori�ki, Predsedni�tvo Novog Sada (ad hoc telo svih gradskih funkcionera iz petostrana�ke opozicione koalicije) odlu�ilo je da pre zime, po svaku cenu, samo i po sopstvenom ra�unu izgradi privremeni most na stubovima Varadinskog mosta i tu je operaciju nazvalo most "Mala sloboda". Naziv dosta metafori�no zvu�i - iako je zapravo izabran po velikom novosadskom Mostu slobode Nikole Hajdina - koji �eka rekonstrukciju. Glavna briga, pri tome, nije - kako platiti i izgraditi taj most ve� kako ga izgraditi uprkos dr�avnoj administrativnoj i svakoj drugoj opstrukciji.

KAKO ZADOVOLJITI POHLEPU: U prvoj od varijanti je i dalje Be�ki most, koji je ovaj grad ponudio za privremeno re�enje i uz koji je stavio u izgled i 120 miliona �ilinga za tro�kove postavljanja - samo �to dr�avne slu�be SRJ nisu odobrile vize austrijskim stru�njacima da do�u da vide da li taj ve� postoje�i rezervni most "pasuje" Novom Sadu. Kasnije je stru�ni susret organizovan u Pe�ti i utana�eno je tehni�ko re�enje, ali strah od "kra�e mosta", na granici ili u drugim pravnim smicalicama - ostao je.

Proanalizirano je i re�enje za privremeni most koji su ponudila doma�a preduze�a "Hidroinvest" i "Mostogradnja", a o kome je povoljnu recenziju dao i akademik Nikola Hajdin. Ovaj privremeni most ko�tao bi izme�u 18 i 25 miliona dinara, a bio bi izgra�en za oko 100 dana, i uz pomo� sredstava koje grad mo�e da iscedi iz raznih kanala gradske rente ili bud�etskih u�teda. Zanimljivo, ova Mala sloboda bi gotovo odgovarala cenzusima Dunavske komisije, jer bi joj do potrebne visine mosta iznad plovnog puta nedostajalo tek 30 centimetara.

No, �ini se da se ovih dana javlja jo� povoljnije re�enje, uz pomo� slova�kog preduze�a "Hidrostav" (sa 6000 zaposlenih), koje tako�e raspola�e ve� gotovom konstrukcijom mosta koji bi odgovarao preostalim stubovima Varadinskog mosta. I ovde zapa�amo gotovo perverzan detalj - da se na� ambasador u Bratislavi gospodin �ur�i�, ka�e Pomori�ki, usprotivio da se tro�kovi postavljanja slova�kog mosta od dva miliona nema�kih maraka - u celini tretiraju kao humanitarna pomo�, jer, pretpostavlja se, tada na taj most i propratni materijal ne bi mogla biti razrezana nikakva carina, pa je zatra�io da se pola uzme kao komercijalno zadu�enje?! Ako je i pola od ove pretpostavke ta�no - onda ova dr�ava doista li�i na oazu pohlepe u kojoj vlada sindikat gladnih gusara.

Spomenutim predlozima za privremeni most i misteriji oko pontonca (koji izgleda ve� kasni, �im se zaka�njenje toliko �esto demantuje), valja pridru�iti i vesti da se u Mrkonji�evoj Direkciji za obnovu kuva i predlog privremenog �elezni�ko-drumskog mosta, po�to je navodno utvr�eno da se inicijativa Lu�kova, gradona�elnika Moskve, o poklon-mostu Rusije Novom Sadu - pokazala ishitrenom. Prvo je bilo re�i da se on mo�e izgraditi do nove godine, zatim je do�la realisti�nija verzija o roku od 18 meseci, itd., sve dok se nije ispostavilo da u Va�ingtonu, prilikom utvr�ivanja aran�mana o finansijskom paketu pomo�i Rusiji, nije pro�la ideja da se Moskva instalira kao zainteresovani saobra�ajac za odobravanje indirektne humanitarne pomo�i Jugoslaviji. Stepa�inu pre mesec dana (kada je bio ruski premijer) �ini se nije pomogao manevar da odobravaju�i iz ruskog bud�eta 150 miliona dolara za svoju Direkciju za obnovu Jugoslavije, najavi sopstveno u�e��e za dvostruko ve�e kredite Svetske banke - koje bi eventualno dobio za taj posao. �ini se da je pristao na ne�to obrnuto, da se Jugoslaviji ni�ta ne odobrava dok u njoj vlada Milo�evi�eva kompanija.

"BANGKOK" �EKA KO�AVU: U stvari, jo� pre ovog raspleta oko ruske pomo�i, incijativa Lu�kova potisnuta je u stranu zajedno sa bra�om Kari�, koji su je ovde i lansirali, a koji se sada, tako se pri�a po �ar�iji, �ale da je Mrkonji� sve zgrabio sebi i svojima. Slaba je Kari�ima pri tome uteha �to je pre nedelju dana srpska Direkcija napokon raspisala ne�to �to li�i na javni konkurs za rekonstrukciju mostova po Srbiji.

U Novom Sadu, ina�e, nisu bili odu�evljeni ruskim tehni�kim idejama o ogromnom drumsko-�elezni�kom mostu na dva sprata, kao �to nisu odu�evljeni ni idejom privremenog �elezni�kog mosta. Taj privremeni �elezni�ki most bio bi pomeren uzvodno od �e�eljevog mosta, te bi pru�na devijacija morala prakti�no da ide kroz gradsko jezgro. To navodno privremeno iskustvo sa prugom koja prolazi kroz gradske ulice Petrovaradin je trenirao tokom 20 godina posle Drugog svetskog rata.

Od vremena kada su sru�eni novosadski mostovi, u protekla �etiri meseca, na toj politi�koj i kulturolo�koj temi izrasla je vavilonska biblioteka politi�kih, tehni�kih i ekonomskih ma�tarija, ve� je izdato desetak knjiga, bro�ura i foto-slikovnica, otvoreno je nekoliko izlo�bi, organizovano nekoliko tribina, a pre�e�ljana je i istorija premo��avanja Dunava kod Novog Sada od XIII veka naovamo. Svi mediji a�urno javljaju kada se pojavi neka nova skela, a postavljanje tendi za za�titu onih koji �ekaju na prevoz ozna�eno je kao veliki humani doprinos dru�tva olak�anju muka novosadskog naroda. Taksisti su oko dunavskih putni�kih pristani�ta formirali divlje stanice - narod u znoju lica svog sa plovila izvla�i ogromne torbe, bicikle, �porete i fri�idere, raznu povrtarsku i drugu robu, na prenapu�enim skelama se raspreda ogor�ena dru�tvena konverzacija. Svi domi�ljati mali preduzetnici, radnici, zubari i profesori bez posla - prave �amce i splavove za komercijalni prevoz, na vodi se vodi divlja konkurentska bitka �amd�ija (5 dinara prelaz), raznovrsni inspektori uvode red (a neki i reket), skelari i �amd�ije dr�e pal�eve da mostovi zakasne i najavljuju grejanje i svake druge udobnosti na plovilima. Vojvo�anski Bangkok, kako je Novi Sad nazvao jedan kolega, sada doista li�i na grad na reci, jer svakodnevno oko 50.000 ljudi plovi tamo-amo i razmi�lja �ta bi trebalo odmah u�initi - te sprema konopac za odgovorne, kad Dunavom zahuji svirepa ko�ava i krenu sante leda.