Mogu li naši predsednici da rade svoj posao
Dvojica poplašenih
Visoki funkcioner Socijalističke
partije Srbije požalio se ovih dana svom opozicionom "kolegi" kako ne može da
ode na odmor u inostranstvo jer mu je vrh partije naložio da ne napušta zemlju,
štaviše ni Beograd. "Mislio sam da vam je to naredila Evropska unija",
odgovorio je jedan od lidera srbijanske opozicije, pakosno aludirajući na odluku EU da se
ličnosti bliske jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću proglase nepoželjnim
na teritoriji zemalja članica.
Bez želje da budu pakosni, novinari svetskih agencija preneli su, u ponedeljak, vest o susretu Miloševića i Nikole Poplašena uz sledeća objašnjenja: Slobodan Milošević, predsednik SRJ, "koga Haški Tribunal tereti za ratne zločine", primio je Nikolu Poplašena, "koga je visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu smenio s funkcije predsednika Republike Srpske". Ovako dugačko i komplikovano objašnjenje naš narod verovatno bi sveo na onu da "svaka vreća nađe zakrpu". Elem, otkako je optužen za ratne zločine, te otkako mu je zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije, Milošević može da primi i bude primljen jedino kod državnika poput Poplašena.
KAO BANKROT BANKA: Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, u prvi plan ističe činjenicu da jugoslovenski i srpski predsednik - Milošević i Milutinović - ne mogu da obavljaju osnovne ustavne funkcije. Prema Ustavu SRJ, predsednik predstavlja državu i u zemlji i u inostranstvu, u čemu je Milošević vrlo ograničen. S druge strane, jedna od ustavnih obaveza predsednika Milutinovića jeste i da izražava državno jedinstvo Srbije. "Naš republički predsednik, kao što znate, ne može da ode ni na Kosovo", kaže Lilić za "Vreme". Sa čisto političkog aspekta, Lilić naš državni vrh poredi s bankom koja je izgubila kredibilitet: "Njima je presečen svaki vid komunikacije sa svetom."
"Bez ulaženja u njihov moralni ili politički kredibilitet, Milošević i Milutinović jednostavno ne mogu da obavljaju svoje funkcije, kako im ustavi nalažu, i to može da se reši. Kada je reč o Miloševiću, savezni parlament je taj koji, opet po ustavu, može da razreši predsednika. U slučaju Milutinovića, morao bi da reaguje Ustavni sud Srbije, čiji je posao da štiti ustavnost, a ona je u ovom slučaju narušena", objašnjava ovaj pravni ekspert.
Naš sagovornik ocenjuje da su pomenutim sankcijama jugoslovenski i državni vrh kompletno postali, diplomatskim rečnikom - persona non grata. Prema Bečkoj konvenciji, koja je u diplomatiju uvela ovaj institut, država koja stranog diplomatu proglasi nepoželjnim nije dužna da obrazlaže takvu svoju odluku.
MOGUĆNOST DOGOVORA: Na pitanje da li su Miloševiću takvom odlukom ugrožena osnovna ljudska prava, Lilić kaže da predsednik SRJ, kao i ostali sa spiska nepoželjnih, mogu da se obrate Evropskom sudu. On, međutim, dodaje da se našem državnom vrhu dogodilo "ono što i sami praktikuju". "Nije se jednom dogodilo da naša država nekome uskrati vizu - od predstavnika Tribunala do stranih univerzitetskih profesora".
Beogradski advokat Sava Anđelković mnogo je oštriji po ovom pitanju. Po njegovim rečima, radi se o beskrupuloznom kršenju ljudskih prava. "Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, jedno od osnovnih prava je sloboda kretanja. Nažalost, mi živimo u svetu gde se poštuje pravo sile a ne sila zakona", kaže Anđelković. "Da se razumemo, ja bih prvi smenio Miloševića, kada bih se pitao. Poenta je u tome da je taj isti Zapad omogućavao Miloševiću da živi i preživi, a sada kažnjava tako što krši sve međunarodne pravne norme", objašnjava naš sagovornik.
Zanimljivo je da pravnici veruju da ova odluka lako može da padne u zaborav. "Kada je politika u pitanju, mogući su svakakvi kompromisi. Dogovor između Miloševića i Zapada mogao bi da se postigne i mogao bi da bude vrlo pragmatičan, ali to ne umanjuje štetu koju je Milošević naneo svojoj zemlji zbog loše komunikacije sa svetom", zaključuje Lilić.
Vladimir Milovanović
