POLITIKA

Vreme broj 449, 14. avgust 1999.

 

Univerzitet

Goli i bosi

Po mnogim ocenama ovogodišnji upis je tipična politička kampanja sa nesagledivim posledicama. Naše veliko siromaštvo nigde nije tako očigledno kao na nekim fakultetima. Kuda vodi takva politika

Na Beogradskom univerzitetu, ali i na drugim visokoškolskim ustanovama u Srbiji, nastavlja se sistematizacija haosa čijem ubrzanju uveliko doprinose konfuzne i kontradiktorne izjave ministra prosvete Jove Todorovića. Ali, zapravo, ne treba grditi "Jovu El Ninja", kako su ga prozvali duhoviti pančevački gimnazijalci (gde on prođe tu trava ne raste): on je odavno javno priznao da se ne meša mnogo u svoj posao. Niko ga nije pitao kada su, na primer, postavljani dekani, najurivani profesori, a nije bio, kaže, upoznat ni sa pobunom na nekoliko beogradskih fakulteta...

Najnoviji Todorovićev saltomortale je njegova zvanična izjava Tanjugu da ove godine neće biti upisivanja samofinansirajućih studenata, iako je samo nedelju dana ranije, na konferenciji za novinare, rekao da će svi biti upisani, naglasaviši da na fakultetima u Srbiji ima 3985 mesta za one koji visoko obrazovanje mogu da plate iz sopstvenog džepa. Ministar je ovom prilikom izašao u javnost sa preciznim cenovnikom od kojeg se zavrtelo u glavi mnogim potencijalnim brucošima i njihovim roditeljima koji, kako tvrdi zvanična statistika, u proseku zarađuju nešto manje od 1000 mesečno: arhitektonski, medicinski, farmacija, stomatologija po 20.000 dinara, elektrotehnika, veterina i FON po 14.000, filološki, filozofski, matematički, hemijski "samo" 10.000... Najjevtiniji su (8000 dinara) pravni, šumarski, fizička kultura... Samo bogatuni bi mogli da upišu svoju decu na umetničke fakultete: za studije dramskih umetnosti u Beogradu indeks je trebalo da košta 40.000 dinara, na Likovnoj akademiji cena je bila nešto niža 35.000 dinara, a na Fakultetu muzičkih umetnosti - 30.000 dinara...

Dekan Filološkog fakulteta u Beogradu Rade Božović je rekao: "Društvo se očigledno raslojava".

FRUSTRIRANA GENERACIJA: E, onda je, samo nedelju dana kasnije, portparol-ministar obnarodovao da je, "imajući u vidu tešku situaciju u zemlji Vlada donela odluku da uopšte ne bude studenata koji će u potpunosti snositi troškove studija"?! Ministar je, za sada, ostao pri mišljenju, da je dobro da budu upisani svi koji su se prijavili, i to bez ikakvog prijemnog ispita:

"Neka prva godina studija bude za selekciju. Da smo organizovali prijemne, prigovorili bi nam da maltretiramo ratom frustriranu generaciju, a bilo bi prigovora da Vlada ograničava pravo na visokoškolsko obrazovanje".

Ovo je samo najnovija epizoda u višenedeljnoj upisnoj šaradi. Pri kraju upisnog roka ministar prosvete je iznebuha obnarodovao da se "zbog ratne situacije" prijemnih ispita oslobađa samo ratna generacija maturanata 98/99. godine, i to, naravno, samo maturanti iz republike Srbije. Shodno tome, rang liste treba "očistiti". Pobunili su se pojedini fakulteti, Univerzitet u Novom Sadu, studenti i roditelji, a Udruženje profesora i istraživača (UPI) tražilo je smenu ministra prosvete Jove Todorovića jer se zabranjuje upis srednjoškolcima iz Crne Gore i sa Kosova.

Sada ministar javno izjavljuje da je "apsolutna laž" da se neće dozvoliti upis mladima iz Crne Gore i Republike Srpske.

BOSONOGI LEKARI: Po mnogim ocenama, ovogodišnji upis je tipična politička kampanja sa nesagledivim posledicama: vlast će privremeno, na univerzitetu, "parkirati" frustriranu generaciju i upokojiti ojađene roditelje.

Niko ne govori o uslovima pod kojima će studirati ova generacija. Vlast zapravo godinama ne govori o materijalnom položaju univerziteta, koji se na mnogim tačkama survao na niske, srednjoškolske grane. Kako reče jedan profesor, naše siromaštvo nigde nije tako vidljivo kao na univerzitetu: kreda i tabla, nema savremene opreme, nema knjiga i časopisa, nema ni papira. Umesto eksperimentalne nastave, samo asistenti demonstriraju. Studentska unija medicinara otvoreno kaže da su predavanja očajna, da su i vežbe ispod svakog nivoa, da nema dobrih knjiga i da je zapravo sve u rasulu. Na Filološkom nema čak ni dovoljno stolica na koje bi trebalo da sednu svi upisani studenti. Na Filozofskom fakultetu su prošle godine, zbog neplaćenih ili nekih drugih računa, isključili vodu.

Ima profesora koji se slažu sa sumornom dijagnozom svojih studenata: sa naših fakulteta izaći će ne samo bosonogi lekari, sledi velika produkcija mutanta u svim profesijama. Upisom svih koji to žele u ovakvoj materijalnoj situaciji probijeni su svi plafoni: razaranje univerziteta se samo produbljuje.

Na jednoj od tribina koju je organizovalo agilno Udruženje univerzitetskih profesora i istraživača (UPI) postavljeno je vrlo umesno pitanje može li se uopšte govoriti o savremenom univerzitetu, o nauci, o održavanju "žive sile", kada mi po svim parametrima postajemo deo trećeg sveta: dohodak od oko 1300 dolara po glavi stanovnika. Tokom devedesetih, društveni proizvod zemlje se praktično prepolovio. Ekonomista Mihail Arandarenko piše da su izdvajanja za obrazovanje znatno niža nego osamdesetih godina:

"Poređenja radi, izdvajanje od oko 60 dolara po glavi stanovnika za obrazovanje u Jugoslaviji je sedam puta manje u odnosu na Portugaliju, 13 puta manje u odnosu na Španiju i čak 30 puta manje u odnosu SAD. Izdvajanje za obrazovanje po učeniku i studentu je čak 10 puta manje od prosečnog izdvajanja u zemljama OECD-a."

Ali, zato ministar prosvete Jovo Todorović vedro poručuje naciji da će na fakultete biti upisani svi koji to žele! Znači, sledi još dublji sunovrat, drastično snižavanje kriterijuma, neminovno udaljavanje od savremenih tokova struke i nauke. I opet će vlast pokušati da sve opravda sankcijama, ratom, spoljnim pritiscima na našu malu zemlju...Vlast je, podsetimo, da bi osigurala svoj pritisak na univerzitet, na pojedinim fakultetima dala više za "gorile", plaćeno obezbeđenje, nego za kupovinu knjiga za poslednjih 10 godina. Tako tvrde na fakultetima na kojem je obezbeđenje maltretiralo i studente i profesore.

RAZARANJE I OTPOR: O ozbiljnijim potezima, poboljšanju materijalnog položaja univerziteta, osavremenjivanju nastave, nadoknađivanju izgubljenog gradiva nadležni ni ne razmišljaju, ali se nastavlja lov na veštice, progon "nepodobnih" nastavnika.

"Fakultet postoji u onoj meri i u onom obliku kako to zamisli dekan fakulteta. Profesori su dobili ulogu nameštaja ili možda ukrasnog bilja: po potrebi mogu se preneti sa katedre na katedru, poslati na neko drugo mesto, često nepostojeće, privremeno ili trajno izbaciti iz upotrebe, ali i negovati", kaže prof. dr Srbijanka Turajlić, koju je oktroisani dekan ETF-a Vlada Teodosić kršeći zakon - otpustio.

Režim vidi univerzitet kao potencijalno ključnu tačku otpora, pa je umesto navodne depolitizacije univerziteta došlo do "rata za univerzitet", bezobzirne julsko-radikalske politizacije. Donet je najrestriktivniji zakon o univerzitetu u našoj istoriji. Neki prestižni, u svetu ugledni fakulteti, kao beogradski Elektrotehnički, kadrovski su ozbiljno poljuljani da bi bili kažnjeni za višemesečnu pobunu, šetnje i pištaljke, da bi "provereni kadrovi" zauzeli prestižne pozicije, a "neposlušni profesori" koji su odbili da potpišu ugovor o lojalnosti bili oterani, premešteni ili oterani u penziju.

Univerzitet je izložen besprimernom razaranju i nečuvenom porobljavanju, rekao je profesor dr Danilo Basta pre više od godinu dana na sednici Naučno-nastavnog veća Pravnog fakulteta u Beogradu. I on, i petnaestak njegovih kolega koji su štrajkovali zbog nezakonitog otpuštanja profesora dr Vladimira Vodinelića, ističu i odgovornost ljudi sa univerziteta za sve što se dešava na univerzitetu ("mora se govoriti i o samorazaranju i samoporobljavanju univerziteta"). U uslovima velike pauperizacije društva, pa i egzistencijalnog straha, do sada je izostao jači otpor ovom porobljavanju: da li su individualna apatija i očaj zapravo izraz osećanja kolektivne apokalipse?

Kako reče profesor Basta: nema slobodnog i autonomnog univerziteta bez slobodne i demokratske države.

Slobodanka Ast

 

Novčići s neba

Ministar prosvete Jovo Todorović donedavno je uporno obrazlagao da nema para za povećanje plata zaposlenih u prosveti, a onda je, sasvim neočekivano, prošle nedelje istakao da je lično "predsednik SRJ Slobodan Milošević pokrenuo inicijativu da se preduzmu mere za poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika". Ovu neočekivanu vest (zaposleni u školama i fakultetima nadaju se da je ministar neće demantovati) "Blic" je doneo pod naslovom "Humana inicijativa predsednika države".

Prosečna plata redovnih univerzitetskih profesora iznosi 2350 dinara, vanredni profesori primaju 2170 dinara, docenti 1990 dinara, a asistenti 1680.

Srednjoškolski profesori imaju u proseku 1480 dinara, a učitelji i nastavnici u osnovnim školama 1260 dinara.

Plate prosvetnih radnika u proseku kasne četiri meseca. Neki fakulteti zaposlenima daju i topli obrok. Prijatno!

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)