Univerzitet
Goli i bosi
Po mnogim ocenama ovogodi�nji upis je tipi�na politi�ka kampanja sa nesagledivim posledicama. Na�e veliko siroma�tvo nigde nije tako o�igledno kao na nekim fakultetima. Kuda vodi takva politika
Na Beogradskom univerzitetu, ali i
na drugim visoko�kolskim ustanovama u Srbiji, nastavlja se sistematizacija haosa �ijem
ubrzanju uveliko doprinose konfuzne i kontradiktorne izjave ministra prosvete Jove
Todorovi�a. Ali, zapravo, ne treba grditi "Jovu El Ninja", kako su ga prozvali
duhoviti pan�eva�ki gimnazijalci (gde on pro�e tu trava ne raste): on je odavno javno
priznao da se ne me�a mnogo u svoj posao. Niko ga nije pitao kada su, na primer,
postavljani dekani, najurivani profesori, a nije bio, ka�e, upoznat ni sa pobunom na
nekoliko beogradskih fakulteta...
Najnoviji Todorovi�ev saltomortale je njegova zvani�na izjava Tanjugu da ove godine ne�e biti upisivanja samofinansiraju�ih studenata, iako je samo nedelju dana ranije, na konferenciji za novinare, rekao da �e svi biti upisani, naglasavi�i da na fakultetima u Srbiji ima 3985 mesta za one koji visoko obrazovanje mogu da plate iz sopstvenog d�epa. Ministar je ovom prilikom iza�ao u javnost sa preciznim cenovnikom od kojeg se zavrtelo u glavi mnogim potencijalnim bruco�ima i njihovim roditeljima koji, kako tvrdi zvani�na statistika, u proseku zara�uju ne�to manje od 1000 mese�no: arhitektonski, medicinski, farmacija, stomatologija po 20.000 dinara, elektrotehnika, veterina i FON po 14.000, filolo�ki, filozofski, matemati�ki, hemijski "samo" 10.000... Najjevtiniji su (8000 dinara) pravni, �umarski, fizi�ka kultura... Samo bogatuni bi mogli da upi�u svoju decu na umetni�ke fakultete: za studije dramskih umetnosti u Beogradu indeks je trebalo da ko�ta 40.000 dinara, na Likovnoj akademiji cena je bila ne�to ni�a 35.000 dinara, a na Fakultetu muzi�kih umetnosti - 30.000 dinara...
Dekan Filolo�kog fakulteta u Beogradu Rade Bo�ovi� je rekao: "Dru�tvo se o�igledno raslojava".
FRUSTRIRANA GENERACIJA: E, onda je, samo nedelju dana kasnije, portparol-ministar obnarodovao da je, "imaju�i u vidu te�ku situaciju u zemlji Vlada donela odluku da uop�te ne bude studenata koji �e u potpunosti snositi tro�kove studija"?! Ministar je, za sada, ostao pri mi�ljenju, da je dobro da budu upisani svi koji su se prijavili, i to bez ikakvog prijemnog ispita:
"Neka prva godina studija bude za selekciju. Da smo organizovali prijemne, prigovorili bi nam da maltretiramo ratom frustriranu generaciju, a bilo bi prigovora da Vlada ograni�ava pravo na visoko�kolsko obrazovanje".
Ovo je samo najnovija epizoda u vi�enedeljnoj upisnoj �aradi. Pri kraju upisnog roka ministar prosvete je iznebuha obnarodovao da se "zbog ratne situacije" prijemnih ispita osloba�a samo ratna generacija maturanata 98/99. godine, i to, naravno, samo maturanti iz republike Srbije. Shodno tome, rang liste treba "o�istiti". Pobunili su se pojedini fakulteti, Univerzitet u Novom Sadu, studenti i roditelji, a Udru�enje profesora i istra�iva�a (UPI) tra�ilo je smenu ministra prosvete Jove Todorovi�a jer se zabranjuje upis srednjo�kolcima iz Crne Gore i sa Kosova.
Sada ministar javno izjavljuje da je "apsolutna la�" da se ne�e dozvoliti upis mladima iz Crne Gore i Republike Srpske.
BOSONOGI LEKARI: Po mnogim ocenama, ovogodi�nji upis je tipi�na politi�ka kampanja sa nesagledivim posledicama: vlast �e privremeno, na univerzitetu, "parkirati" frustriranu generaciju i upokojiti oja�ene roditelje.
Niko ne govori o uslovima pod kojima �e studirati ova generacija. Vlast zapravo godinama ne govori o materijalnom polo�aju univerziteta, koji se na mnogim ta�kama survao na niske, srednjo�kolske grane. Kako re�e jedan profesor, na�e siroma�tvo nigde nije tako vidljivo kao na univerzitetu: kreda i tabla, nema savremene opreme, nema knjiga i �asopisa, nema ni papira. Umesto eksperimentalne nastave, samo asistenti demonstriraju. Studentska unija medicinara otvoreno ka�e da su predavanja o�ajna, da su i ve�be ispod svakog nivoa, da nema dobrih knjiga i da je zapravo sve u rasulu. Na Filolo�kom nema �ak ni dovoljno stolica na koje bi trebalo da sednu svi upisani studenti. Na Filozofskom fakultetu su pro�le godine, zbog nepla�enih ili nekih drugih ra�una, isklju�ili vodu.
Ima profesora koji se sla�u sa sumornom dijagnozom svojih studenata: sa na�ih fakulteta iza�i �e ne samo bosonogi lekari, sledi velika produkcija mutanta u svim profesijama. Upisom svih koji to �ele u ovakvoj materijalnoj situaciji probijeni su svi plafoni: razaranje univerziteta se samo produbljuje.
Na jednoj od tribina koju je organizovalo agilno Udru�enje univerzitetskih profesora i istra�iva�a (UPI) postavljeno je vrlo umesno pitanje mo�e li se uop�te govoriti o savremenom univerzitetu, o nauci, o odr�avanju "�ive sile", kada mi po svim parametrima postajemo deo tre�eg sveta: dohodak od oko 1300 dolara po glavi stanovnika. Tokom devedesetih, dru�tveni proizvod zemlje se prakti�no prepolovio. Ekonomista Mihail Arandarenko pi�e da su izdvajanja za obrazovanje znatno ni�a nego osamdesetih godina:
"Pore�enja radi, izdvajanje od oko 60 dolara po glavi stanovnika za obrazovanje u Jugoslaviji je sedam puta manje u odnosu na Portugaliju, 13 puta manje u odnosu na �paniju i �ak 30 puta manje u odnosu SAD. Izdvajanje za obrazovanje po u�eniku i studentu je �ak 10 puta manje od prose�nog izdvajanja u zemljama OECD-a."
Ali, zato ministar prosvete Jovo Todorovi� vedro poru�uje naciji da �e na fakultete biti upisani svi koji to �ele! Zna�i, sledi jo� dublji sunovrat, drasti�no sni�avanje kriterijuma, neminovno udaljavanje od savremenih tokova struke i nauke. I opet �e vlast poku�ati da sve opravda sankcijama, ratom, spoljnim pritiscima na na�u malu zemlju...Vlast je, podsetimo, da bi osigurala svoj pritisak na univerzitet, na pojedinim fakultetima dala vi�e za "gorile", pla�eno obezbe�enje, nego za kupovinu knjiga za poslednjih 10 godina. Tako tvrde na fakultetima na kojem je obezbe�enje maltretiralo i studente i profesore.
RAZARANJE I OTPOR: O ozbiljnijim potezima, pobolj�anju materijalnog polo�aja univerziteta, osavremenjivanju nastave, nadokna�ivanju izgubljenog gradiva nadle�ni ni ne razmi�ljaju, ali se nastavlja lov na ve�tice, progon "nepodobnih" nastavnika.
"Fakultet postoji u onoj meri i u onom obliku kako to zamisli dekan fakulteta. Profesori su dobili ulogu name�taja ili mo�da ukrasnog bilja: po potrebi mogu se preneti sa katedre na katedru, poslati na neko drugo mesto, �esto nepostoje�e, privremeno ili trajno izbaciti iz upotrebe, ali i negovati", ka�e prof. dr Srbijanka Turajli�, koju je oktroisani dekan ETF-a Vlada Teodosi� kr�e�i zakon - otpustio.
Re�im vidi univerzitet kao potencijalno klju�nu ta�ku otpora, pa je umesto navodne depolitizacije univerziteta do�lo do "rata za univerzitet", bezobzirne julsko-radikalske politizacije. Donet je najrestriktivniji zakon o univerzitetu u na�oj istoriji. Neki presti�ni, u svetu ugledni fakulteti, kao beogradski Elektrotehni�ki, kadrovski su ozbiljno poljuljani da bi bili ka�njeni za vi�emese�nu pobunu, �etnje i pi�taljke, da bi "provereni kadrovi" zauzeli presti�ne pozicije, a "neposlu�ni profesori" koji su odbili da potpi�u ugovor o lojalnosti bili oterani, preme�teni ili oterani u penziju.
Univerzitet je izlo�en besprimernom razaranju i ne�uvenom porobljavanju, rekao je profesor dr Danilo Basta pre vi�e od godinu dana na sednici Nau�no-nastavnog ve�a Pravnog fakulteta u Beogradu. I on, i petnaestak njegovih kolega koji su �trajkovali zbog nezakonitog otpu�tanja profesora dr Vladimira Vodineli�a, isti�u i odgovornost ljudi sa univerziteta za sve �to se de�ava na univerzitetu ("mora se govoriti i o samorazaranju i samoporobljavanju univerziteta"). U uslovima velike pauperizacije dru�tva, pa i egzistencijalnog straha, do sada je izostao ja�i otpor ovom porobljavanju: da li su individualna apatija i o�aj zapravo izraz ose�anja kolektivne apokalipse?
Kako re�e profesor Basta: nema slobodnog i autonomnog univerziteta bez slobodne i demokratske dr�ave.
Slobodanka Ast
